Широколисне и мешовите шуме умерених предела — разлика између измена
Ред 29: | Ред 29: | ||
== Екорегиони у југоисточној Европи == |
== Екорегиони у југоисточној Европи == |
||
У оквиру биома |
У оквиру биома широколисних и мешовитих шума умереног предела, у југоисточној Европи јављају се следећи [[екорегион]]и: |
||
* [[балканске мешовите шуме]] |
* [[балканске мешовите шуме]] |
||
* [[динарске мешовите шуме]] |
* [[динарске мешовите шуме]] |
||
* [[еуксинско-колхијске широколисне шуме]] |
* [[еуксинско-колхијске широколисне шуме]] |
||
* [[источноевропске шумо-степе]] |
* [[источноевропске шумо-степе]] |
||
* [[панонске |
* [[панонске мешовите шуме]] |
||
* [[родопске планинске |
* [[родопске планинске мешовите шуме]] |
||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 17. децембар 2008. у 01:41
Широколисне и мешовите шуме умерених предела, или често само умерене широколисне шуме, представљају биом распрострањен у условима умерене и влажне климе, присутан на обе хемисфере. У широколисним листопадним шумама присутне су листопадне врсте дрвећа и покоја врста зимзеленог жбуна, у широколисним зимзеленим шумама присутно је зимзелено високо дрвеће, док се у мешаним шумама најчешће налазе листопадне врсте дрвећа из групе скривеносеменица и зимзелене врсте четинара. Најзаступљеније широколисне врсте дрвећа су храстови, букве, јавори и брезе, а од четинара присутни су борови, смрче и јеле[1].
Распрострањеност биома
Биом листопадних и мешовитих шума умереног предела присутан је у пределима са умереном климом на свим континентима, изузев Африке. Не представља континуирани географски појас, услед различитих промена климе. Са повећањем надморске висине, овај биом прелази у биом четинарских шума умереног предела (нпр. шуме јеле), а са повећањем континенталности у биом травних и жбунастих вегетација (нпр. шумо-степе у Панонској низији). Са повећањем маритимности, долази до прелаза у биоме тропских и суптропских шума.
Клима
Листопадне и мешовите шуме се у умереним климатским појасевима јављају на просторима са јасно одвојеним топлим и хладним периодом године, што условљава средњу годишњу температуру између 5,5°C и 15,6°C. Годишња количина падавина је уопштено говорећи већа од 600 mm, а обично и изнад 1500 mm. У неким областима, постоји и јасно изражен сушни период године — зими у источној Азији, или лети на планинама Медитерана (оромедитеран).
Вегетација
Типски описане, шуме овог биома су структуиране у четири спрата:
- спрат високог дрвећа;
- спрат ниског дрвећа;
- спрат жбуња и високих зељастих биљака;
- спрат приземних зељастих биљака.
Највећи биодиверзитет врста има спрат приземних зељастих биљака. Имена шумама (екосистемима у оквиру овог биома) дају се на основу спрата високог дрвећа, иако је он сачињен од најмањег броја врста. Тако, примера ради, постоје шуме букве (букове шуме), мешовите шуме букве и смрче, шуме ораха...
Галерија
-
светлосни продор у тамној буковој шуми, НП Биоградска гора
-
Листопадне шуме на Фрушкој гори
-
панонске шумо-степе у Делиблатској пешчари
Екорегиони у југоисточној Европи
У оквиру биома широколисних и мешовитих шума умереног предела, у југоисточној Европи јављају се следећи екорегиони:
- балканске мешовите шуме
- динарске мешовите шуме
- еуксинско-колхијске широколисне шуме
- источноевропске шумо-степе
- панонске мешовите шуме
- родопске планинске мешовите шуме