Организационо-политичко веће — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 20. август 2018. у 16:02

Организационо-политичко веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1968, као веће делегата радних људи у радним заједницама.^[1] Постојало је и на нивоу социјалистичких република.^[2]

Веће је имало 120 посланика, а бирале су их општинске скупштине. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.^[3] Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.^[4]

Све надлежности које је имала Савезна скупштина СФРЈ, вршило је Савезно веће, као веће делегата грађана у општинама и републикама, заједно са другим надлежним већем, као већем делегата радних људи у радним заједницама. Савезно веће је равноправно са Организационо-политичким већем: претресало питања из области друштвено-политичког система и из других области из надлежности Савезне скупштине, осим питања која су спадала у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг ког другог већа; доносило законе и друге акте уколико то није спадало у равноправни делокруг других већа или самостални делокруг Савезног већа; доносило савезни буџет и завршни рачун.^[5]

Види још

Референце

^ Члан 165. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)
^ Члан 172. Устава Социјалистичке Републике Србије (1963)
^ Чланови 166. и 167. Устава СФРЈ (1963)
^ Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)
^ Чланови 173. и 177. Устава СФРЈ (1963)

Литература

Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.

[1] Члан 165. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)

[2] Члан 172. Устава Социјалистичке Републике Србије (1963)

[3] Чланови 166. и 167. Устава СФРЈ (1963)

[4] Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)

[5] Чланови 173. и 177. Устава СФРЈ (1963)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Институције СФРЈ}}
-'''Организационо-политичко веће''' је било један од пет домова [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] од [[1963]]. до [[1974]], као веће делегата радних људи у радним заједницама.<ref>Члан 165. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref> Постојало је и на нивоу социјалистичких република.<ref>Члан 172. Устава Социјалистичке Републике Србије (1963)</ref>
+'''Организационо-политичко веће''' је било један од пет домова [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] од [[1963]]. до [[1968]], као веће делегата радних људи у радним заједницама.<ref>Члан 165. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)</ref> Постојало је и на нивоу социјалистичких република.<ref>Члан 172. Устава Социјалистичке Републике Србије (1963)</ref>
 Веће је имало 120 посланика, а бирале су их [[Општинска скупштина|општинске скупштине]]. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.<ref>Чланови 166. и 167. Устава СФРЈ (1963)</ref> Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.<ref>Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)</ref>