Хрватско вијеће одбране — разлика између измена

Хрватско вијеће одбране
Хрватско вијеће одбране
Hrvatsko vijeće obrane
	Грб ХВО-а
	1. пјешачка пуковнија (гардијска) Оружаних снага БиХ
Основана	8. април 1992..
Распуштена	октобар 2005. год.; прије 18 година (ушла у састав Војска ФБиХ)
Главни штаб	Мостар
Вођство
Предсједник; Херцег-Босне	Мате Бобан
Министар одбране	Перица Јукић

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 25. август 2018. у 04:48

Хрватско вијеће одбране (ХВО; хрв. Hrvatsko vijeće obrane, HVO) било је оружана формација босанскохерцеговачких Хрвата, која је постојала током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. Основали су је 8. априла 1992. чланови Хрватске демократске заједнице. Представљала је оружану силу Хрватске Републике Херцег-Босне за вријеме рата у БиХ, као и Хрватске одбрамбене снаге, и бранила је хрватске интересе на простору бивше Југославије. Велику подршку пружала јој је Хрватска војска, а сматра се једном од најбројнијих и најефикаснијих хрватских војних формација на простору бивше Југославије.

Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у Босни и Херцеговини. У редовима хрватских војних јединица почетком рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и Муслимани. Хрватске одбрамбене снаге оснивају се 3. децембра 1991, а Хрватско вијеће одбране формира се 8. априла 1992. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини .

ХВО је контролисао западну и централну Херцеговину те велики део средње Босне (све осим Јајца). Једини већи губитак, за Хрвате, био је пад већине Босанске Посавине (није пало само Орашје) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, Хрвати су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.

Крајем октобра 1992. године избија Муслиманско-хрватски сукоб, у којем Муслимани отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. Армија Републике Босне и Херцеговине у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу Босну (осим Новог Травника, Витеза, Бусоваче, Кисељака, Крешева, Жепча и ширег подручја око тих градова, Усоре, дела травничке општине, дела завидовићке општине, и дела варешке општине) и део Херцеговине: Коњиц, Јабланицу те источне и северне делове мостарске општине.

Муслиманско-хрватски сукоб је ескалирао током 1993. године, а слаби почетком 1994. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту 1994. године, у Вашингтону је потписано примирје између Хрвата и Бошњака, а њихове територије су уједињене у Федерацију БиХ.

Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са Хрватском војском, а у неким акцијама и са Армијом Републике Босне и Херцеговине почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних операција, ХВО заједно са ХВ-ом, а у неким акцијама и са Армијом РБиХ је окупирало читаву западну Босну. Највећа операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 km од Бање Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција Јужни потез, прекинута је на захтјев међународне заједнице 15. октобра 1995. године.

Дејтонским мировним споразумом завршио се рат у Босни и Херцеговини. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела Босне и Херцеговине по кључу 51-49 (51% територије Федерацији БиХ и 49% Републици Српској) који је усагласила тзв. Контакт група. Дејтонски мировни споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле: правне, државне и територијалне нагодбе.

Године 1995, при завршетку рата у Босни и Херцеговини, ХВО је имао 50.000 војника. ХВО је након Дејтонског мировног споразума дефинисан као хрватска компонента Војске Федерације Босне и Херцеговине, а након реформе одбране 2005. године, трансформисан је у 1. пјешачку (гардијску) пуковнију, један од три пука у оквиру Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Организација

Врховни командант - Мате Бобан (1991—1993.) , Крешимир Зубак (1993—1996.)
Министар Одбране - Бруно Стојић (1992—1993. , Владимир Шољић (1993—1996.)
Начелник главног штаба - Миливој Петковић (1992—1993.) , Слободан Праљак (1993) , Анте Росо (1993—1994.), Тихомир Блашкић (1994—1996.)

1993.

Оперативна зона Југоисточна Херцеговина - штаб у Широком Бријегу
8 пешадијских бригада
4 самосталних пешадијских батаљона
1 батаљон војне полиције
Оперативна зона Сјеверозападна Херцеговина - штаб у Томиславграду:
4 пешадијских бригада
1 батаљон војне полиције
Оперативна зона Средња Босна - штаб у Витезу:
8 пешадијских бригада
Јединица за посебне намене „Витезови“
1 батаљон војне полиције
Оперативна зона Посавина - штаб у Орашју:
8 пешадијских бригада
1 батаљон војне полиције

1995.

Зборно подручје Мостар - штаб у Читлуку:
- 2. гардијска бригада ХВО-а - Мостар
- 1. домобрански пук - Посушје
- 40. домобрански пук „Ранко Бобан“ - Груде
- 41. домобрански пук „Кнез Бранимир“ - Читлук
- 50. домобрански пук „Кнез Домагој“ - Чапљина
- 56. домобрански пук - Коњиц
- 81. домобрански пук - Мостар
- 82. домобрански пук - Мостар
- 83. домобрански пук „Марио Хркач Чикота“ - Широки Бријег
Зборно подручје Томиславград - штаб у Томиславграду:
- 1. гардијска бригада ХВО-а „Бруно Бушић“ - Чапљина
- 55. домобрански пук - Купрес
- 80. домобрански пук „Краљ Томислав“ - Томиславград
- 42. домобрански пук „Рама“ - Прозор-Рама
- 43. домобрански пук „Анте Старчевић“ - Горњи Вакуф-Ускопље
- 97. домобрански пук "Hrvoje Vukčić Hrvatinić" - Прозор-Рама
- ? домобрански пук "Eugen Kvaternik" - Прозор-Рама
- Артиљеријска група (130 и 203mm)
- ВБР група (40 ВБР 122mm)
Зборно подручје Средња Босна - штаб у Витезу:
- 3. гардијска бригада ХВО-а „Јастребови“ - Витез
- 91. домобрански пук „Фран Крсто Франкопан“ - Травник
- 93. домобрански пук „Никола Зрински“ - Бушовача
- 94. домобрански пук „Стјепан Томашевић“ - Нови Травник
- 96. домобрански пук „Бобовац“ - Вишњићи
- 110. домобрански пук - Усора
- 111. домобрански пук - Жепче
Зборно подручје Босанска Посавина - штаб у Орашју:
- 4. гардијска бригада ХВО-а „Синови Посавине“
- 106. домобрански пук
- 201. домобрански пук
- 202. домобрански пук
Јединице под заповедништвом Армије РБиХ:
- 1. корпус АРБиХ: Хрватска бригада „Краљ Твртко“ - Сарајево
- 2. корпус АРБиХ: 107. бригада - Градачац, 108. бригада - подручје Брчког
- 5. корпус АРБиХ: 101. домобрански пук - подручје Бихаћа

Спољашње везе

@@ Ред 46: / Ред 46: @@
 '''Хрватско вијеће одбране''' ('''ХВО'''; {{Јез-хрв|Hrvatsko vijeće obrane, HVO}}) било је оружана формација [[Хрвати у Босни и Херцеговини|босанскохерцеговачких Хрвата]], која је постојала током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]] од 1992. до 1995. године. Основали су је 8. априла 1992. чланови [[Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине|Хрватске демократске заједнице]]. Представљала је оружану силу [[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватске Републике Херцег-Босне]] за вријеме рата у БиХ, као и [[Хрватске одбрамбене снаге]], и бранила је хрватске интересе на простору бивше Југославије. Велику подршку пружала јој је [[Хрватска војска]], а сматра се једном од најбројнијих и најефикаснијих хрватских војних формација на простору бивше Југославије.
-Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. У редовима хрватских војних јединица почетком Рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и [[Муслимани (народ)|Муслимани]]. [[Хрватске одбрамбене снаге]] оснивају се [[3. децембар|3. децембра]] [[1991]], а Хрватско вијеће одбране формира се [[8. април]]а [[1992]]. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини .
+Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. У редовима хрватских војних јединица почетком рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и [[Муслимани (народ)|Муслимани]]. [[Хрватске одбрамбене снаге]] оснивају се [[3. децембар|3. децембра]] [[1991]], а Хрватско вијеће одбране формира се [[8. април]]а [[1992]]. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини .
 ХВО је контролисао западну и централну [[Херцеговина|Херцеговину]] те велики део средње [[Босна|Босне]] (све осим [[Јајце|Јајца]]). Једини већи губитак, за [[Хрвати|Хрвате]], био је пад већине [[Bosanska Posavina|Босанске Посавине]] (није пало само [[Орашје]]) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, [[Хрвати]] су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.