Централни национални комитет Краљевине Југославије — разлика између измена
м Поправљене везе: Републиканска странка → Југословенска републиканска странка, Младен Жујовић → Младен Жујовић (потпуковник) |
м uklanjanje mrtve veze |
||
| Ред 293: | Ред 293: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title=Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945|year=1992|url=http://znaci.net/00001/92.htm|publisher=Vojnoizdavački i novinski centar|location= Beograd|id=}} |
* {{Cite book | ref = harv| last = Petranović| first = Branko| authorlink = Бранко Петрановић| coauthors = | title = Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945| year = 1992| url = http://znaci.net/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975|url=http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover|publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9 }} |
* {{Cite book | ref = harv| last = Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| coauthors = | title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks| year = 1975| url = http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn = 978-0-8047-0857-9 }} |
||
Верзија на датум 26. август 2018. у 03:52
Централни национални комитет (ЦНК) је био највише политичко тело које је формирао пуковник Дража Михаиловић на Равној гори половином месеца августа 1941. године као политичко тело у оквирима организације ЈВуО.[1] За време трајања рата, Централни комитет је стално прошириван. У њему су се нашли људи из вођства готово свих српских грађанских партија, укључујући и социјалисте.
Централни Комитет је бранио и пропагирао циљеве који су се тицали искључиво одлука које је донео др Стеван Мољевић још 1942. године о будућем уређењу Југославије. Главни идеолози ЦНК су били осим др Мољевића и књижевник Драгиша Васић.
На Светосавском конгресу у селу Ба јануара 1944. одлучено је да се ЦНК прошири представницима политичких странака, група и организација које су се окупиле око четничког покрет, као Југословенска демократска народна заједница (ЈДНЗ).
Оснивање
Замишљен је као саветодавно тело у који су ушли неки чланови Земљорадничке странке (четврте по величини српске странке), мале Републиканске странке и патриотских организација као што је Српски културни клуб.[2] Од 1942. па у нардне две године имео је Извршни одбор комитета који су чинили Драгиша Васић, Младен Жујовић и Стеван Мољевић. Извршни комитет је руководио администрацијом, везама са Михаиловићевим присталицама и пропагандом, за шта Михаиловићеви комаданти нису биле погодне особе. Сви чланови комитета су били људи великосрпских погледа, а имали су мало или никакво политичко искуство.[2]
На Светосавском конгресу у селу Ба јануара 1944. одлучено је да се ЦНК прошири представницима политичких странака, група и организација које су се окупиле око четничког покрет, као Југословенска демократска народна заједница (ЈДНЗ). Проширени ЦНК је конституисан маја 1944. у селу Субјела.
Тада је формиран његов извршни одбор и одбори за поједине секторе делатности. После конституисања ЦНК, ушли су као председник Михаило Кујунџић, који је представљао Демократску линију, и пет потпредседника: др Ристо Јеремић, др Владимир Белајчић, др Милутин Копша, Адам Прибићевић и Мустафа Мулалић.
Централни национални комитет је имао укупно 47 чланова, а око 15 чланова је кооптирано.
На другом састнку ЦНК у селу Рошци (крај јуна-почетак јула 1944) ЦНК је донео резолуцију против споразума Тито-Шубашића. После неуспелог покушаја др Живка Топаловића да, по одласку у иностранство-Италију, код савезничких влада обезбеди равноправан положај НОП и четничког покрета у решавању послератног уређења Југославије, ЦНК је образовао Одбор ЦНК у иностранству (октобар 1944, у Италији). Председник тог Одбора ЦНК је био др Живко Топаловић, а чланови су били: Адам Прибићевић, Миха Крек, владика Иринеј Ђорђевић, адвокат Јован Ђоновић, др Младен Жујовић и Константин Фотић.
Као што је Светосавски конгрес у село Ба био реакција на Друго заседање АВНОЈ-а, тако је и ЦНК био замишљен као противтеза НКОЈ-у као привременој влади нове Југославије. Пропали су сви покушаји да се преко ЈДНЗ и ЦНК оспоре одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и негира споразум Тито-Шубашић.
Четнички покрет био је пред краја рата политички потпуно разбијен, напуштен од савезника и препуштен Комунистима на милост и немилост.
У 1945. године ЦНК се осипао и нестао тако што се известан број његових чланова повукао, други су пребегли у иностранство или предали органима народне власти нове Југославије. Већина њих је на политичким процесима осуђено на дуге затворске казне, један део је и осуђен на смрт, а само мањи број је успео да се спаси суђења и да настави пропагирање четничког покрета у емиграцији.
Састав ЦНК у земљи
Састав ЦНК у иностранству (римски огранак)
| Слика | Дужност у ЦНК | Име и презиме члана |
|---|---|---|
| Председник ЦНК | др Живко Топаловић | |
| Живко Топаловић | Члан Извршног Одбора ЦНК | др Иринеј Ђорђевић |
|
Члан Извршног Одбора ЦНК | Миха Крек |
|
Члан Извршног Одбора ЦНК | Јован Ђоновић |
|
Члан Извршног Одбора ЦНК | др Константин Фотић |
| Члан Извршног Одбора ЦНК | Димитрије Лазаревић | |
| Члан Извршног Одбора ЦНК | Иван Ковач | |
| Члан Извршног Одбора ЦНК | др Милан Гавриловић | |
.jpg)
|
Члан Извршног Одбора ЦНК | патријарх Гаврило Дожић |
| Члан Извршног Одбора ЦНК | Душан Петковић | |
.JPG)
|
Члан Извршног Одбора ЦНК | епископ Николај Велимировић |
Референце
- ^ Tomasevich 1975.
- ^ а б Tomasevich 1975, стр. 185.
Литература
- Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
