Ескимско-алеутски језици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Замена мапе
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8)
Ред 15: Ред 15:
| mapcaption = Ескимско-алеутски језици у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]] и [[Гренланд]]у. Језици којима се говори у Русији нису приказани на мапи
| mapcaption = Ескимско-алеутски језици у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Канада|Канади]] и [[Гренланд]]у. Језици којима се говори у Русији нису приказани на мапи
}}
}}
'''Ескимско-алеутски језици''' су језичка породица заступљена на делу [[Арктик]]а који се простире од [[Чукотка|Чукотке]], преко [[Аљаска|Аљаске]] и северне [[Канада|Канаде]], до [[Гренланд]]а. Ова породица је подељена на две групе, '''алеутску''' (чини је један језик који се говори на западу Аљаске ([[Аљаска (полуострво)|полуострво Аљаска]] и [[Алеутска острва]]) и '''ескимску'''. Даље се ескимска породица дели на јупички огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на [[Диомедова острва|Диомедовим острвима]] и на источном [[Гренланд]]у се прилично разликују.<ref name="ANLC1">Kaplan, Lawrence (1984). McGary, Jane, ed. "Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers."</ref>. Сиренички језик такође спада у ескимску групу, али се лингвисти не слажу око његовог тачног положаја у оквиру ове групе; једни га сматрају делом јупичког огранка<ref>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=ysr "Ethnologue report for Yupik Sirenk"], ''Ethnologue'', Retrieved 2008-08-25.</ref>, а други га сматрају засебним огранком<ref>[http://www.uaf.edu/anlc/languages.html "Alaska Native Languages – An Overview"]. Retrieved 25. 8. 2008.</ref>.
'''Ескимско-алеутски језици''' су језичка породица заступљена на делу [[Арктик]]а који се простире од [[Чукотка|Чукотке]], преко [[Аљаска|Аљаске]] и северне [[Канада|Канаде]], до [[Гренланд]]а. Ова породица је подељена на две групе, '''алеутску''' (чини је један језик који се говори на западу Аљаске ([[Аљаска (полуострво)|полуострво Аљаска]] и [[Алеутска острва]]) и '''ескимску'''. Даље се ескимска породица дели на јупички огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на [[Диомедова острва|Диомедовим острвима]] и на источном [[Гренланд]]у се прилично разликују.<ref name="ANLC1">Kaplan, Lawrence (1984). McGary, Jane, ed. "Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers."</ref>. Сиренички језик такође спада у ескимску групу, али се лингвисти не слажу око његовог тачног положаја у оквиру ове групе; једни га сматрају делом јупичког огранка<ref>[http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=ysr "Ethnologue report for Yupik Sirenk"], ''Ethnologue'', Retrieved 2008-08-25.</ref>, а други га сматрају засебним огранком<ref>[http://www.uaf.edu/anlc/languages.html "Alaska Native Languages – An Overview"] {{Wayback|url=http://www.uaf.edu/anlc/languages.html |date=20080509104608 }}. Retrieved 25. 8. 2008.</ref>.


Према Центру за проучавање и документацију аљаских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година<ref name="ANLC1" /><ref name="ANLC2">Jacobson, Steven (1984). "Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers."</ref>. Док се ескимски језик поделио на јупички и инуитски пре око 1.000 година<ref name="ANLC2" />.
Према Центру за проучавање и документацију аљаских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година<ref name="ANLC1" /><ref name="ANLC2">Jacobson, Steven (1984). "Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers."</ref>. Док се ескимски језик поделио на јупички и инуитски пре око 1.000 година<ref name="ANLC2" />.
Ред 84: Ред 84:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.uafanlc.arsc.edu/data/Online/G961K2010/anlmap.png Географска распрострањености разних домородачких народа Аљаске и пограничних делова Сибира и Канаде]
* [https://archive.is/20121210214824/http://www.uafanlc.arsc.edu/data/Online/G961K2010/anlmap.png Географска распрострањености разних домородачких народа Аљаске и пограничних делова Сибира и Канаде]


{{Језичке породице}}
{{Језичке породице}}

Верзија на датум 29. август 2018. у 13:55

Ескимско-алеутски језици
Географска распрострањеностЧукотка, Аљаска, Инувиалуит, Нунавут, Нунавик, Нунатсиавут и Гренланд
Језичка класификација
  • Ескимско-алеутски језици
Подподела
Глотологeski1264[1]
{{{mapalt}}}
Ескимско-алеутски језици у САД, Канади и Гренланду. Језици којима се говори у Русији нису приказани на мапи

Ескимско-алеутски језици су језичка породица заступљена на делу Арктика који се простире од Чукотке, преко Аљаске и северне Канаде, до Гренланда. Ова породица је подељена на две групе, алеутску (чини је један језик који се говори на западу Аљаске (полуострво Аљаска и Алеутска острва) и ескимску. Даље се ескимска породица дели на јупички огранак на Чукотки и западној Аљасци и инуитски огранак на северу Аљаске, на северу Канаде и на Гренланду. Суседни дијалекти инуитског су прилично слични, међутим они дијалекти који су на различитим крајевима инуитског говорног подручја на Диомедовим острвима и на источном Гренланду се прилично разликују.[2]. Сиренички језик такође спада у ескимску групу, али се лингвисти не слажу око његовог тачног положаја у оквиру ове групе; једни га сматрају делом јупичког огранка[3], а други га сматрају засебним огранком[4].

Према Центру за проучавање и документацију аљаских домородачких језика праескимскоалеутски језик се поделио на ескимски и алеутски језик пре око 4.000 година[2][5]. Док се ескимски језик поделио на јупички и инуитски пре око 1.000 година[5].

Карактеристике

Језици ове породице су полисинтетички, што значи да се речи састоје од великог броја морфема, а често садржај речи може одговарати садржају целе реченице у језицима који нису полисинтетички (нпр. гренландска реч „Sikursuarsiurpugut” одговара реченици „Пловимо кроз велики лед“ у српском језику).

Ове језике карактеришу једноставни гласовни системи (најчешће не више од 15 сугласника и три самогласника (a, i, u)).

И поред тога што деле неке особине са домородачким језицима Америке, ескимско-алеутски језици нису у генетском сродству са њима.

Класификација

Инуитски дијалекти

Ескимско-алеутски језици

Алеутски језик
Западни и централни дијалекти:
Аткански дијалекат
Бериншки дијалекат
Атуански дијалекат
Унангански дијалекат
Источни дијалекти:
Уналашки дијалекат
Прибиловски дијалекат
Белкофски дијалекат
Акутански дијалекат
Кашегски дијалекат
Николски дијалекат
Ескимски језици (или јупичко-инуитски језици)
Јупички језици
Централноаљаско јупички језик
Југтунски дијалекат
Чевачко чупички (или чугтунски) дијалекат
Нунивачко чупички (или чугтунски) дијалекат
Сугпиачки језик (или алутички језик)
Кониашки дијалекат
Чугачки дијалекат
Централносибирско јупички језик (или чаплински језик)
Чаплински дијалекат
Свето Лореншко јупички дијалекат
Наукански језик
Сиренички језик
Инуитски језици
Инупиачки језик (или инупиатски)
Севардско инупиачки дијалекат (или кавиарачки или северозападноаљаски инупиачки)
Северноаљаско инупиачки дијалекат (или инупиатунски) (укључује умармиутунски)
Инувиалуктун језик
Сиглитун дијалекат
Инуинактун дијалекат (или кангирјуармиутун)
Нацилингмиутут дијалекат
Инуктитут језик
Нунатсиавумиутут дијалекат
Нунавимиутитут дијалекат
Кикикталук нигиани дијалекат
Кикикталук уанангани дијалекат
Аивилимиутут дијалекат
Кивалирмиутут дијалекат
Гренландски језик
Калалилсут дијалекат
Тунумисут дијалекат (или тунумит орасијат)
Аванерсуак дијалекат (или инуктун)

Референце

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Eskimo–Aleut”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ а б Kaplan, Lawrence (1984). McGary, Jane, ed. "Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers."
  3. ^ "Ethnologue report for Yupik Sirenk", Ethnologue, Retrieved 2008-08-25.
  4. ^ "Alaska Native Languages – An Overview" Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2008). Retrieved 25. 8. 2008.
  5. ^ а б Jacobson, Steven (1984). "Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers."

Литература

  • Kaplan, Lawrence D. (1984). McGary, Jane, ур. Inupiaq and the Schools - A Handbook for Teachers. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks. 
  • Jacobson, Steven A. (1984). Central Yupik and the Schools - A Handbook for Teachers. Alaska Native Language Center, University of Alaska Fairbanks. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ескимско-алеутски_језици&oldid=20783480”