Нилс Бор — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 39: Ред 39:
{{Commonscat|Niels Bohr}}
{{Commonscat|Niels Bohr}}
* [http://www.nba.nbi.dk/ Архива Нилса Бора]
* [http://www.nba.nbi.dk/ Архива Нилса Бора]
* [http://www.nobel.se/physics/laureates/1922/ Нобелова фондација: Нилс Бор]
* [https://web.archive.org/web/20040831085614/http://www.nobel.se/physics/laureates/1922/ Нобелова фондација: Нилс Бор]
* [http://www.nobel-winners.com/Physics/niels_henrik_david_bohr.html О Нилсу Бору]
* [http://www.nobel-winners.com/Physics/niels_henrik_david_bohr.html О Нилсу Бору]



Верзија на датум 13. септембар 2018. у 09:58

Нилс Бор
Нилс Бор
Лични подаци
Датум рођења(1885-10-07)7. октобар 1885.
Место рођењаКопенхаген, Данска
Датум смрти18. новембар 1962.(1962-11-18) (77 год.)
Место смртиКопенхаген, Данска
ОбразовањеУниверзитет у Копенхагену, Тринити колеџ
Научни рад
Пољефизика
Познат поКопенхагенска интерпретација
Боров модел
Зомерфелд-Борова теорија
Награде Нобелова награда за физику (1922)
Медаља Френклин (1926)

Потписpotpis_alt}}}

Нилс Хенрик Дејвид Бор (дан. Niels Henrik David Bohr; Копенхаген, 7. октобар 1885 — Копенхаген, 18. новембар 1962) био је дански физичар. Један је од најистакнутијих научника 20. века. Зачетник је савремене атомистике.

Завршио је универзитет и докторирао у Копенхагену, а затим је 1911. године отишао у Манчестер. Тамо је са Ернестом Радерфордом изучавао структуру атома. После пет година рада у Енглеској, враћа се у Копенхаген и постаје директор данског Института за теоријску физику. Године 1922. добио је Нобелову награду за физику. Потом је низ година изучавао нуклеарну физику, а од 1939. године посебно је проучавао уран.

Када су 1940. године Немци окупирали Данску, Бор је избегао у САД где је учествовао у истраживањима која су касније омогућила израду прве нуклеарне бомбе.

По завршетку Другог светског рата, Бор се вратио у Копенхаген где је изабран за председника Данске академије наука. Заузимао се за ограничење нуклеарног наоружања и забрану коришћења атомских бомби.

Доприноси физици

Спољашње везе