Будва — разлика између измена

Координате: 42° 17′ 07″ С; 18° 50′ 14″ И / 42.285166° С; 18.837333° И / 42.285166; 18.837333
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 1: Ред 1:
{{Насељено место у ЦГ
{{Насељено место у ЦГ
|место=Будва
| место = Будва
|слика=Budva, view from Gospostina.jpg
| слика = Budva, view from Gospostina.jpg
|опис_слике=Будва, поглед са Госпоштине
| опис_слике = Будва, поглед са Госпоштине
| грб = Budva-grb.gif
| грб = Budva-grb.gif
| опис_грба =Грб Будве
| опис_грба =Грб Будве
|општина=Будва
| општина = Будва
|надм висина=0
|надм висина=0
|популација={{increase}} 15.874
| популација = {{increase}} 15.874
|поштански код=85310<br />85311
|поштански код=85310<br />85311
|позивни број=033
|позивни број=033
|регистарска ознака=-{BD}-
|регистарска ознака=-{BD}-
|градоначелник=[[Лазар Рађеновић]]
| градоначелник = [[Лазар Рађеновић]]
|гшир=42.285166
| гшир = 42.285166
|гдуж=18.837333
| гдуж = 18.837333
}}
}}
'''Будва''' је град у [[општина Будва|општини Будва]] у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Црној Гори|2011.]] било је 15874 становника.
'''Будва''' је град у [[општина Будва|општини Будва]] у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Црној Гори|2011.]] било је 15874 становника.
Ред 25: Ред 25:
Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали [[Млетачка република|Млечани]] и [[Аустрија]]нци, који су напустили град [[1918]]. године.
Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали [[Млетачка република|Млечани]] и [[Аустрија]]нци, који су напустили град [[1918]]. године.


Будва је стара око 2.500 година{{чињеница|date=11. 2011.}} и један је од најстаријих градова на Јадранском мору{{чињеница|date=11. 2011.}}.
Будва је стара око 2.500 година{{чињеница| date = 11. 2011.}} и један је од најстаријих градова на Јадранском мору{{чињеница| date = 11. 2011.}}.


== Историја ==
== Историја ==
Ред 97: Ред 97:
<center>
<center>
:''График промене броја становника током 20. века''
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
{|
| style="border:1px solid gray; padding: 0;" |
| style="border:1px solid gray; padding: 0;" |


Ред 138: Ред 138:
| valign="down" width="50%" |
| valign="down" width="50%" |
{{Попис-ЦГ
{{Попис-ЦГ
|извор=<ref>{{cite book|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref>
| извор = <ref>{{cite book| title = Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица| date = септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref>
|п1948=687
| п1948 = 687
|п1953=812
| п1953 = 812
|п1961=1349
| п1961 = 1349
|п1971=2550
| п1971 = 2550
|п1981=4684
| п1981 = 4684
|п1991=7178
| п1991 = 7178
|п1991н=7086
| п1991н = 7086
|п2003с=11058
| п2003с = 11058
|п2003=10918
| п2003 = 10918
|п2011=13338
| п2011 = 13338
}}
}}
|}
|}


{{Графикон постоци
{{Графикон постоци
|ширина=300px
| ширина = 300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]]<ref>{{cite book|title=Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date= септембар 2004|id=ISBN 978-86-84433-00-0|pages=}}</ref>
| наслов = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]]<ref>{{cite book| title = Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица| date = септембар 2004| isbn = 978-86-84433-00-0| pages = }}</ref>
|позадина=#ddd
| позадина = #ddd
|позиција=left
| позиција = left
|шипке=
| шипке =
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|yellow|5260|48.17}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|yellow|5260|48.17}}
{{Врста са постотком|[[Срби]]|blue|4177|38.25}}
{{Врста са постотком|[[Срби]]|blue|4177|38.25}}
Ред 176: Ред 176:


{{Графикон пирамида
{{Графикон пирамида
|извор=<ref>{{cite book|title=Становништво, пол и старост, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=октобар 2004|id=COBISS.CG-ID 8489488}}</ref>
| извор = <ref>{{cite book| title = Становништво, пол и старост, подаци по насељима| publisher = Републички завод за статистику| location = Подгорица| date = октобар 2004|id=COBISS.CG-ID 8489488}}</ref>
|ширина=300px
| ширина = 300px
|наслов=
| наслов =
|позадина=#eee
| позадина = #eee
|лево2=м
| лево2 = м
|десно2=ж
| десно2 = ж
|шипке лево десно=
|шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|28|4.62|7.09|43}}
{{Врста лево десно|?|gray|28|4.62|7.09|43}}
Ред 201: Ред 201:
{{Врста лево десно|5-9|gray|392|64.68|59.24|359}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|392|64.68|59.24|359}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|396|65.34|56.76|344}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|396|65.34|56.76|344}}
|просекм=436
| просекм = 436
|просекж=24
| просекж = 24
}}
}}


Ред 242: Ред 242:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=Немирно Поморје XV века|year=1979|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=SnkBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Божић| first = Иван| authorlink = Иван Божић| title = Немирно Поморје XV века| year = 1979| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=SnkBAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Распад млетачког система у Приморју|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=403-413}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Божић| first = Иван| authorlink = Иван Божић| chapter = Распад млетачког система у Приморју| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| volume = књ. 2| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| year = 1982| pages = 403-413}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић|chapter=Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=195-204}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Спремић| first = Момчило| authorlink = Момчило Спремић| chapter = Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ| volume = књ. 2| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| year = 1982| pages = 195-204}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 15. септембар 2018. у 09:56

Будва
Будва, поглед са Госпоштине
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаБудва
Становништво
 — (2011)Раст 15.874
Географске карактеристике
Координате42° 17′ 07″ С; 18° 50′ 14″ И / 42.285166° С; 18.837333° И / 42.285166; 18.837333
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 m
Будва на карти Црне Горе
Будва
Будва
Будва на карти Црне Горе
Остали подаци
ГрадоначелникЛазар Рађеновић
Поштански број85310
85311
Позивни број033
Регистарска ознакаBD
Веб-сајтwww.budva.me

Будва је град у општини Будва у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 15874 становника.

Географија

Будва је приморски град на Јадранском мору у Црној Гори. Подручје око града, дуж обале, познато је и као Будванска ривијера. Ривијера је центар црногорског туризма, и позната по пешчаним плажама, ноћном животу. Најчувенија плажа Будве је Могрен. Током 2010. у будванској општини било је 557.000 гостију са 3.4 милиона ноћења, што Будву чини најпопуларнијом туристичком дестинацијом у Црној Гори.

Значајни туристички објекти се налазе унутар млетачких зидина из 15. века, које окружује будвански Стари град. Стари град је био тешко оштећен у разорном земљотресу 1979. године, али је потпуно обновљен. Осам година је трајала велика обнова старог града. У близини Будве налази се туристички центар Бечићи.

Будва је више пута мењала господара, а најдуже су се на подручју града задржали Млечани и Аустријанци, који су напустили град 1918. године.

Будва је стара око 2.500 година[тражи се извор] и један је од најстаријих градова на Јадранском мору[тражи се извор].

Историја

Илирско-грчки тип шлема из Будве (4-ти век старе ере)
Цркве: Св. Саве и Санта Марија ин Пунта
Острво Свети Никола (Шкољ) код Будве

Утврђени град на овом простору је постојао још у доба антике. Историчари верују да је првобитно био острво, које се касније спојило са обалом и направило земљоуз. Мада су Грци основали многе колоније у Медитерану, по свему судећи, у делу обале Јадранског мора, на подручју данашње Црне Горе, нису успели у насељавању колониста, из разлога што им то није допуштало домородачко илирско становништво.

Умјесто тога, постојали су само поједини грчки тржишни центри — емпорији. Један од њих је, током VI – V вијека прије нове ере, био у Будви (Butua). Први помен овог илирског града налазимо у V веку пре нве ере, код Софокла, а Псеудо-Ксилакс наводи да се од њега до Драча путује морем дан и ноћ, а копном три дана. Земља илирског племена Енхилејаца, на којој је основан град Будва, помиње се још у митовима везаним за Кадмоса и Хармонију, досељеника из грчке Тебе. Кадмосов син је по миту имао име Илириос: епоним старих Илира. По једном фрагменту Филона, који наводи Стефан Византинац, Кадмос је дошао међу Енхилејце у град Будву, на воловским колима, да би им (по податку Аполодора) помогао у рату против других племена Илира ("Illyri proprie dicti"). Након илирско-римских ратова, Будва потпада под власт Рима. Конвенти или опида (oppida civium Romananorum) била су насеља колонизираних римских грађана, досељених у Илирик, односно каснију провинцију Далмацију. Међу таквим насељима се помиње и Butua-Butuanum (Будва). Сем Италика, у овим градовима постоји и већи број трговаца, Грка и оријенталаца, а развијено занатство утиче на формирање занатских колегија.

Разарањем античке Дукље од стране Авара и доласком Словена, велики број романизованих староседелаца се повукао у утврђене приморске градове. У раном средњем веку, Будва је византински град, са грчком војном посадом (гарнизоном) и илиро-романским становништвом, а настањивали су је и грчки и италијански трговци. Словени живе по жупама и били су неколико векова поданици византијског цара. По осамостаљењу Дукљанске кнежевине Будва улази у њен састав, а касније и у састав Краљевине Дукље. После 1181. у држави је Стефана Немање, Краљевини Србији и Царству. По узору на Душанов законик, сачињен је у вријеме цара Стефана Уроша IV Немањића – Статут града Будве. У каснијем периоду, овај град се налазио под влашћу Балшића, Црнојевића и Српске деспотовине. Користећи продоре Турака на Балканско полуострво, Млечани нису заузимали велике поседе одједном. Дугим и стрпљивим радом на терену обећањима су придобијали „кућу по кућу“. До 1435. године српској су деспотовини, у приморју Зете, одузели све, сем: Бара и Будве. Међутим, након првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, такво стање су искористили Млеци: предухитивши Турке, до 1443. заузимају цио обалски појас Доње Зете, од Бојане до Котора. Тако су под њихову власт пали и градови: Улцињ, Бар и Будва. У предатим им местима, Млечани су за ректоре (начелнике) постављали своје племство, у периоду од 1441. до 1797. године Имена ових ректора сачувана су у млетачком архиву. После пада Млетачке републике, Будва улази у састав Аустроугарске. Црногорска војска ослобађа Будву 1915. године.

Стари Град

Венецијански зидови Будве на поштанској разгледници из 1900.

Име Стари Град, Будва је носила у Средњем веку. Већина архитектуре Старог Града је Венецијанког порекла. Врата, прозори, балкони и многе друге мале, али приметне ствари су римског стила Венецијанске Републике. Постоје три основне цркве у Старом Граду. Прва је Светог Ивана, која је саграђена у 7. веку и све до укидања Будванске бискупије била је катедрала, друга Богородичина црква (Santa Maria in Punta) која датира из 840. и трећа, Свете Тројице, која је саграђена 1804. године. Венецијански зидови Старог Града су занимљива туристичка атракција.

Стари Град је такође познат по земљотресима који су га прилично оштетили, 1979. године. Поједине куће биле су потпуно срушене, а дио зидина напукао. За комплетно санирање кућа, улица и бедема било је потребно 8 година (до 1987).

Демографија

Етничка мапа општине Будва

Будва је административни центар општине Будва, која укључује насеља Бечићи и Петровац.

Попис становништва 1991 — 11.710 становника:

Националност (2004)

Националност Број Проценат
Црногорци 7.333 45,56
Срби 6.510 40,45
Муслимани 205 1,27
Хрвати 177 1,1
Албанци 60 0,37
Роми 32 0,23
Бошњаци 22 0,14
остали 460 2,86
нису изјашњени 1,153 7,16
непознати 138 0,86
Укупно 16.095 100%

У насељу Будва живи 8154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,4 код мушкараца и 35,4 код жена). У насељу има 3587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 687
1953. 812
1961. 1.349
1971. 2.550
1981. 4.684
1991. 7.178 7.086
2003. 11.058 10.918
2011. 13.338
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
5.260 48,17%
Срби
  
4.177 38,25%
Муслимани
  
167 1,52%
Хрвати
  
134 1,22%
Југословени
  
69 0,63%
Албанци
  
43 0,39%
Роми
  
27 0,24%
Бошњаци
  
24 0,21%
Мађари
  
19 0,17%
Македонци
  
18 0,16%
Руси
  
13 0,11%
Словенци
  
8 0,07%
Немци
  
7 0,06%
Италијани
  
4 0,03%
непознато
  
77 0,70%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Спорт

Најпознатији спортски клубови из будве су ОК Будванска ривијера, ВК Будва и ФК Могрен.

Манифестације

  • Пјесма Медитерана
  • Монтенегро Баскер Фест
  • Фестивал етно медитеранске музике »Ноћи медитерана«
  • Фестивал »Укус Медитерана« — Гастро фестивал
  • Дан шируна

Галерија

Референце

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Види још

Литература

Спољашње везе