Бан — разлика између измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
|||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
Најпре се титула почела користити у [[Босна|Босни]]. Након тога користила се и у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватској краљевини]], те [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарској краљевини]] и њеним зависним територијама у Босни. |
Најпре се титула почела користити у [[Босна|Босни]]. Након тога користила се и у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватској краљевини]], те [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарској краљевини]] и њеним зависним територијама у Босни. |
||
Титула се такође користила и у [[Влашка|Влашкој]] од 14. века до [[1831]]. (када се припојила већој [[бољари|бољарској]] области [[Олтенија]]), средњовековној [[Молдавија|Молдавији]], [[Српска краљевина|Српској краљевини]]{{чињеница|date=12. 2012.}}, а након тога и у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] између [[1929]]. и [[1941]]. године. Значење титуле се временом променило – позиција бана може се упоредити са позицијом [[намесник]]а или [[војвода|војводе]], али ниједна од њих није тачан опис историјске банове. Територија под управом бана звала се ''банат'' или ''[[бановине Краљевине Југославије|бановина]]''. |
Титула се такође користила и у [[Влашка|Влашкој]] од 14. века до [[1831]]. (када се припојила већој [[бољари|бољарској]] области [[Олтенија]]), средњовековној [[Молдавија|Молдавији]], [[Српска краљевина|Српској краљевини]]{{чињеница| date = 12. 2012.}}, а након тога и у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] између [[1929]]. и [[1941]]. године. Значење титуле се временом променило – позиција бана може се упоредити са позицијом [[намесник]]а или [[војвода|војводе]], али ниједна од њих није тачан опис историјске банове. Територија под управом бана звала се ''банат'' или ''[[бановине Краљевине Југославије|бановина]]''. |
||
У средњем веку бан се помиње у свима покрајинама српског народа и у Зети, и у Србији, и у Дубровнику поред Босне. О томе сведоче и народне песме: ''Неко беше Страхинићу бане, беше бане у маленој Бањској... Бан Угљеша и војвода Гојко... Књиге иду од Призрена града, па Пожегу бану Милутину, вако царе бане говораше... У онога од Звечана бана... У тамници бана Задранина... Са кћерима бана од Карловца... Вино пије Дојчин Петар, варадински бан...'' |
У средњем веку бан се помиње у свима покрајинама српског народа и у Зети, и у Србији, и у Дубровнику поред Босне. О томе сведоче и народне песме: ''Неко беше Страхинићу бане, беше бане у маленој Бањској... Бан Угљеша и војвода Гојко... Књиге иду од Призрена града, па Пожегу бану Милутину, вако царе бане говораше... У онога од Звечана бана... У тамници бана Задранина... Са кћерима бана од Карловца... Вино пије Дојчин Петар, варадински бан...'' |
||
Верзија на датум 15. септембар 2018. у 11:02
Бан је титула аварског или илирског порекла коришћена у неколико југоисточних европских земаља од седмог до двадесетог века.
Сматра се да реч бан потиче од сарматске речи бајан; ова је титула такође сродна титулом кан. Реч данас постоји у облику разних географских појмова. Постоје и теорије да је реч илирског порекла (баниус), како се може наћи код археолошких остатака у Босни. Према једној теорији, ова титула води порекла из назив аварског кагана Бајан.
Употреба титуле
Најпре се титула почела користити у Босни. Након тога користила се и у Хрватској краљевини, те Мађарској краљевини и њеним зависним територијама у Босни.
Титула се такође користила и у Влашкој од 14. века до 1831. (када се припојила већој бољарској области Олтенија), средњовековној Молдавији, Српској краљевини[тражи се извор], а након тога и у Краљевини Југославији између 1929. и 1941. године. Значење титуле се временом променило – позиција бана може се упоредити са позицијом намесника или војводе, али ниједна од њих није тачан опис историјске банове. Територија под управом бана звала се банат или бановина.
У средњем веку бан се помиње у свима покрајинама српског народа и у Зети, и у Србији, и у Дубровнику поред Босне. О томе сведоче и народне песме: Неко беше Страхинићу бане, беше бане у маленој Бањској... Бан Угљеша и војвода Гојко... Књиге иду од Призрена града, па Пожегу бану Милутину, вако царе бане говораше... У онога од Звечана бана... У тамници бана Задранина... Са кћерима бана од Карловца... Вино пије Дојчин Петар, варадински бан...
Краљевина Југославија
Бан је такође била титула покрајинских администратора Краљевине Југославије између 1929. и 1941; свака се од југословенских покрајина звала бановина.
Наслеђе
Реч бан постоји данас као део имена места којим су некада владали банови.
Област Банат у Панонској низији између реке Дунав и Тиса (данас у Србији, Румунији и Мађарској) носи то име и поред чињенице да није никад био под вођством бана.
Регион централне Хрватске, јужно од Сиска, зове се Бановина или Банија. Могуће је да имена градова Бања Лука и Бановићи (БиХ) такође воде порекла из речи бан.
Термин бан се данас налази и у имену бански двор које често носе седишта високих инстанци власти. У Банском двору у Загребу заседа Влада Републике Хрватске, док је Бански двор у Бањалуци седиште председника Републике Српске. Зграда под именом „Бела бановина“ у Новом Саду дом је Скупштини и Извршном већу Аутономне Покрајине Војводине.