Папа Мартин V — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 1: Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{malo_inlajn_referenci}}
{{чишћење|разлог=Додавање викивеза, пребацивање у перфекат|датум=}}
{{чишћење| разлог = Додавање викивеза, пребацивање у перфекат| датум = }}
{{Папа
{{Папа
| име = Мартин V
| име = Мартин V
Ред 28: Ред 28:
[[Датотека:Richental Konzilssitzung Muenster.jpg|мини|лево|Сабор у Констанци]]
[[Датотека:Richental Konzilssitzung Muenster.jpg|мини|лево|Сабор у Констанци]]
== Сабор у Констанци и Мартиново седање на Свету столицу ==
== Сабор у Констанци и Мартиново седање на Свету столицу ==
Антипапа у Пизи Јован XXIII (папа 1410—1415), се 1414. одрекао антипапске столице па је прешао на уједињење антипапа и бирање новог правог папе. Арагонски краљ Алфонсо је одржао седницу да би поставио свог папу у Риму. Већина арагонског свештенства била је да авињонског папу Бенедикта XIII (антипапа 1394—1423) устоличи као антипапу Пизе (тиме би Бенедикт постао нови папа), али Алфонсо је био против њега и био је за римског антипапу Гргура XII. На крају 11. новембра 1417. године за папу је изабран кардинал Одо Колона, који узима име Мартин V, али Алфонсо је био против њега. То је изазвало многе побуне у Арагону, а посебно у Сарагоси и Валенсији, па чак и напад Кастиље. На крају је 1430. године морао да призна Мартина за папу. После завршетка сабора Мартин у мају 1418. креће ка Риму и у град стиже у септембру 1420. године.{{чињеница|date=01. 2017.}}
Антипапа у Пизи Јован XXIII (папа 1410—1415), се 1414. одрекао антипапске столице па је прешао на уједињење антипапа и бирање новог правог папе. Арагонски краљ Алфонсо је одржао седницу да би поставио свог папу у Риму. Већина арагонског свештенства била је да авињонског папу Бенедикта XIII (антипапа 1394—1423) устоличи као антипапу Пизе (тиме би Бенедикт постао нови папа), али Алфонсо је био против њега и био је за римског антипапу Гргура XII. На крају 11. новембра 1417. године за папу је изабран кардинал Одо Колона, који узима име Мартин V, али Алфонсо је био против њега. То је изазвало многе побуне у Арагону, а посебно у Сарагоси и Валенсији, па чак и напад Кастиље. На крају је 1430. године морао да призна Мартина за папу. После завршетка сабора Мартин у мају 1418. креће ка Риму и у град стиже у септембру 1420. године.{{чињеница| date = 01. 2017.}}


== Мартинове особине и односи са суседима ==
== Мартинове особине и односи са суседима ==
Ред 40: Ред 40:
[[Датотека:Martin V.jpg|мини|десно|Папа Мартин V]]
[[Датотека:Martin V.jpg|мини|десно|Папа Мартин V]]
=== Антипапа Климент VIII ===
=== Антипапа Климент VIII ===
У пролеће 1430 Мартин је послао своје легате у Кастиљу да би утицали на склапање мира између Кастиље и Арагона. После успешног задатка, који су извршили легати у Арагону се против Алфонса подигла побуна, којој су се придружила и краљева браћа. Алфонсова војска није могла да се бори јер је била превише исцрпљена. Побуни се придружује и кардинал од Фоиша. Он је чак Гила Санчеза Муњоза, надбискупа Мајорке, именовао за антипапу Климента VIII, који уопште није био активан.{{чињеница|date=01. 2017.}}
У пролеће 1430 Мартин је послао своје легате у Кастиљу да би утицали на склапање мира између Кастиље и Арагона. После успешног задатка, који су извршили легати у Арагону се против Алфонса подигла побуна, којој су се придружила и краљева браћа. Алфонсова војска није могла да се бори јер је била превише исцрпљена. Побуни се придружује и кардинал од Фоиша. Он је чак Гила Санчеза Муњоза, надбискупа Мајорке, именовао за антипапу Климента VIII, који уопште није био активан.{{чињеница| date = 01. 2017.}}


== Култ пресветог имена Исусовог ==
== Култ пресветог имена Исусовог ==
Ред 49: Ред 49:
Још по доласку на власт погоршао се Мартинов однос са Јованом, краљицом Напуља. Мартин је чак и склопо савез против ње. У том савезу је била Ђенова и анжујски војвода Луј III, који је био Јованин рођак и који је имао право на напуљски престо. Те године је Луј извршио инвазију на Кампанију. Алфонсо је по Јованином позиву дошао у јулу 1421. године и освојио Напуљ и тако постао Јованин престолонаследник. Луј је после тога изгубио подршку Мартинову, а истовремено су се погоршали Јованини односи са Алфонсом, који се окренуо против ње и у мају 1423. године освојио њену палату. Јована је некако успела да побегне и да се састане са Лујем, да раскине свој уговор са Алфонсом и да Луја прогласи за свог наследника. Алфонсо се повукао у априлу 1424. године, а Јована је повратила све своје области осим замака Кастилије де Ороа и Новог дворца.
Још по доласку на власт погоршао се Мартинов однос са Јованом, краљицом Напуља. Мартин је чак и склопо савез против ње. У том савезу је била Ђенова и анжујски војвода Луј III, који је био Јованин рођак и који је имао право на напуљски престо. Те године је Луј извршио инвазију на Кампанију. Алфонсо је по Јованином позиву дошао у јулу 1421. године и освојио Напуљ и тако постао Јованин престолонаследник. Луј је после тога изгубио подршку Мартинову, а истовремено су се погоршали Јованини односи са Алфонсом, који се окренуо против ње и у мају 1423. године освојио њену палату. Јована је некако успела да побегне и да се састане са Лујем, да раскине свој уговор са Алфонсом и да Луја прогласи за свог наследника. Алфонсо се повукао у априлу 1424. године, а Јована је повратила све своје области осим замака Кастилије де Ороа и Новог дворца.


Алфонсо је био толико очајан да је 1326. године склопио савез са Млечанима и Фиренцом и тиме је објавио рат Војводству Милану. Са њима су у септембру 1430. године становници Тарента склопили савез. Мартин их је подржавао у томе, али је умро већ 20. фебруара 1431. године.{{чињеница|date=01. 2017.}}
Алфонсо је био толико очајан да је 1326. године склопио савез са Млечанима и Фиренцом и тиме је објавио рат Војводству Милану. Са њима су у септембру 1430. године становници Тарента склопили савез. Мартин их је подржавао у томе, али је умро већ 20. фебруара 1431. године.{{чињеница| date = 01. 2017.}}


== Референце ==
== Референце ==
Ред 56: Ред 56:
== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite EB1911}}
* {{Cite EB1911}}
* {{Cite book |ref= harv|title=The Papacy and the Levant |first=Kenneth M. |last=Setton|publisher= DIANE Publishing|year=1978|isbn=978-0-87169-127-9}} [http://www.nytimes.com/1995/02/23/obituaries/kenneth-m-setton-80-scholar-and-author-on-medieval-europe.html Review]
* {{Cite book | ref = harv| title = The Papacy and the Levant | first = Kenneth M. | last = Setton| publisher = DIANE Publishing| year = 1978| isbn = 978-0-87169-127-9}} [http://www.nytimes.com/1995/02/23/obituaries/kenneth-m-setton-80-scholar-and-author-on-medieval-europe.html Review]
* {{Cite book |ref= harv|title=The blessing of Africa|first=Keith Augustus|last= Burton|publisher= InterVarsity Press|year=2007|isbn=978-0-8308-2762-6}}
* {{Cite book | ref = harv| title = The blessing of Africa| first = Keith Augustus| last = Burton| publisher = InterVarsity Press| year = 2007| isbn = 978-0-8308-2762-6}}
* {{Cite book |ref= harv|title=The problem of slavery in Western culture|first=David Brion|last= Davis|publisher= Oxford University Press US|year=1988|isbn=978-0-19-505639-6}}
* {{Cite book | ref = harv| title = The problem of slavery in Western culture| first = David Brion| last = Davis| publisher = Oxford University Press US| year = 1988| isbn = 978-0-19-505639-6}}
* {{Cite book |ref= harv|title=The African Slave Trade|last=Davidson|first=Basil|publisher= James Currey Publishers|year=1961|isbn=978-0-85255-798-3}}
* {{Cite book | ref = harv| title = The African Slave Trade| last = Davidson| first = Basil| publisher = James Currey Publishers| year = 1961| isbn = 978-0-85255-798-3}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Racism, health, and post-industrialism|first= Clovis E.|last= Semmes|publisher= Greenwood Publishing Group|year=1996|isbn=978-0-275-95428-4}}
* {{Cite book | ref = harv| title = Racism, health, and post-industrialism| first = Clovis E.| last = Semmes| publisher = Greenwood Publishing Group| year = 1996| isbn = 978-0-275-95428-4}}


{{Папа-навигација
{{Папа-навигација
|Претходник= нема,<br /> [[Папа Гргур XI|Гргур XI]]<br /> (пре велике паузе)
| Претходник = нема,<br /> [[Папа Гргур XI|Гргур XI]]<br /> (пре велике паузе)
||Датуми=[[1417]]—[[1431]]
|| Датуми = [[1417]]—[[1431]]
||Наследник=[[Папа Еугеније IV|Еугеније IV]]}}
|| Наследник = [[Папа Еугеније IV|Еугеније IV]]}}


{{Commonscat|Martinus V}}
{{Commonscat|Martinus V}}

Верзија на датум 16. септембар 2018. у 09:18

Мартин V
Папа Мартин V
Лични подаци
Пуно имеОдо Колона
Датум рођењајануар или фебруар 1369.
Место рођењаЂенацано, Папска држава
Датум смрти20. фебруар 1431.(1431-02-20) (61/62 год.)
Место смртиРим, Папска држава
НародностИталијан
Папа
Редослед206.
Понтификат11. новембар 1417 — 20. фебруар 1431.
Претходникримски претедент: Гргур XII
авињонски претедент Бенедикт XIII
пизански претедент Јован XXIII
НаследникПапа Евгеније IV


детаљи

Папа Мартин V (јануар или фебруар 1369-20. фебруар 1431) је био папа (11. новембра 1417 — 20. фебруара 1431),[1] који је успоставио папску власт у Риму.

Порекло и политички успон

Родио се јануара или фебруара 1369. године у месту Ђенацано, као син Агапита Колоне и Катарине Конти. Био је члан богате и цењене италијанске породице Колона. Римски антипапа Урбан VI (антипапа 1378—1389) га је поставио за високог функционера Папства у Риму, а римски антипапа Иноћентије VII (антипапа 1404—1406), га је именовао за кардинала. Године 1410. постао је изасланик антипапе Пизе, Александра V (антипапа 1409—1410), у Бохемији да преговара са Јаном Хусом.

Сабор у Констанци

Сабор у Констанци и Мартиново седање на Свету столицу

Антипапа у Пизи Јован XXIII (папа 1410—1415), се 1414. одрекао антипапске столице па је прешао на уједињење антипапа и бирање новог правог папе. Арагонски краљ Алфонсо је одржао седницу да би поставио свог папу у Риму. Већина арагонског свештенства била је да авињонског папу Бенедикта XIII (антипапа 1394—1423) устоличи као антипапу Пизе (тиме би Бенедикт постао нови папа), али Алфонсо је био против њега и био је за римског антипапу Гргура XII. На крају 11. новембра 1417. године за папу је изабран кардинал Одо Колона, који узима име Мартин V, али Алфонсо је био против њега. То је изазвало многе побуне у Арагону, а посебно у Сарагоси и Валенсији, па чак и напад Кастиље. На крају је 1430. године морао да призна Мартина за папу. После завршетка сабора Мартин у мају 1418. креће ка Риму и у град стиже у септембру 1420. године.[тражи се извор]

Мартинове особине и односи са суседима

Мартин је био веома умерен, образован и способан. Почео је да обнавља Папску државу и укинуо је фискализам и централизам и врло брзо се учврстио на власти.

Антипапе

Антипапе Бенедикт XIV и други Бенедикт XIV

Бенедикт XIII је умро 1423, а онда је Бернард Гарниер постао антипапа Бенедикт XIV, а Бенедикта је 1429. године наследио Жан Кариер, који је исто узео име Бенедикт XIV, који је умро 1437. године.

Надгробна слика папе Климента VIII
Папа Мартин V

Антипапа Климент VIII

У пролеће 1430 Мартин је послао своје легате у Кастиљу да би утицали на склапање мира између Кастиље и Арагона. После успешног задатка, који су извршили легати у Арагону се против Алфонса подигла побуна, којој су се придружила и краљева браћа. Алфонсова војска није могла да се бори јер је била превише исцрпљена. Побуни се придружује и кардинал од Фоиша. Он је чак Гила Санчеза Муњоза, надбискупа Мајорке, именовао за антипапу Климента VIII, који уопште није био активан.[тражи се извор]

Култ пресветог имена Исусовог

Мартин је позвао проповедника и фрањевца Јована Капистрана пошто је проповедао култ пресветог имена исусовог и још био оптужен за јерес. Капистран је тако речито бранио своје пријатеље да је и сам папа прихватио култ пресветог имена Исусовог.

Папа Мартин V

Односи са Напуљском краљевином и смрт

Још по доласку на власт погоршао се Мартинов однос са Јованом, краљицом Напуља. Мартин је чак и склопо савез против ње. У том савезу је била Ђенова и анжујски војвода Луј III, који је био Јованин рођак и који је имао право на напуљски престо. Те године је Луј извршио инвазију на Кампанију. Алфонсо је по Јованином позиву дошао у јулу 1421. године и освојио Напуљ и тако постао Јованин престолонаследник. Луј је после тога изгубио подршку Мартинову, а истовремено су се погоршали Јованини односи са Алфонсом, који се окренуо против ње и у мају 1423. године освојио њену палату. Јована је некако успела да побегне и да се састане са Лујем, да раскине свој уговор са Алфонсом и да Луја прогласи за свог наследника. Алфонсо се повукао у априлу 1424. године, а Јована је повратила све своје области осим замака Кастилије де Ороа и Новог дворца.

Алфонсо је био толико очајан да је 1326. године склопио савез са Млечанима и Фиренцом и тиме је објавио рат Војводству Милану. Са њима су у септембру 1430. године становници Тарента склопили савез. Мартин их је подржавао у томе, али је умро већ 20. фебруара 1431. године.[тражи се извор]

Референце

Литература

  •  Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Setton, Kenneth M. (1978). The Papacy and the Levant. DIANE Publishing. ISBN 978-0-87169-127-9.  Review
  • Burton, Keith Augustus (2007). The blessing of Africa. InterVarsity Press. ISBN 978-0-8308-2762-6. 
  • Davis, David Brion (1988). The problem of slavery in Western culture. Oxford University Press US. ISBN 978-0-19-505639-6. 
  • Davidson, Basil (1961). The African Slave Trade. James Currey Publishers. ISBN 978-0-85255-798-3. 
  • Semmes, Clovis E. (1996). Racism, health, and post-industrialism. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-95428-4. 


Титуле Католичке цркве
нема,
Гргур XI
(пре велике паузе)
Папа
14171431