ФК Бајерн Минхен — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 66: Ред 66:


* '''[[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]]'''
* '''[[Суперкуп Немачке у фудбалу|Суперкуп Немачке]]'''
** '''Освајач (8–рекорд) :''' 1982 (незванично), 1987, 1990, 2010, 2012, 2016, 2017, 2018.
** '''Освајач (8–рекорд) :''' 1982 (незванично), 1987, 1990, 2010, 2012, 2016, 2017, [[Суперкуп Немачке у фудбалу 2018.|2018]].
** Финалиста (6) : 1989, 1994, 2008 (незванично), 2013, 2014, 2015.
** Финалиста (6) : 1989, 1994, 2008 (незванично), 2013, 2014, 2015.



Верзија на датум 18. септембар 2018. у 23:23

Бајерн Минхен
Пуно имеFußball-Club Bayern München e. V.
НадимакБаварци
FC Hollywood
Основан(1900-02-27)27. фебруар 1900.(124 год.)
СтадионАлијанц арена, Минхен
Капацитет71.137
ПредседникЊемачка Карл Хопфнер
ТренерХрватска Нико Ковач
ЛигаБундеслига
2017/18.Бундеслига, 1.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

Бајерн Минхен (нем. FC Bayern München e. V.) је немачки фудбалски клуб. Тренутно се такмичи у Бундеслиги.

Историја

Бајерн је основан 1900. године, а у првих четврт века није није имао запаженије успехе. У другој половини Вајмарске Републике освојили су два шампионата Јужне Немачке и прву титулу националног првака - 1932. године. Следеће године су управо из њиховог града на власт у земљи стигли нацисти и потписали смртну пресуду за клуб. Председник и тренер клуба у то доба су били Јевреји, који су напустили земљу да би сачували живот.

Клуб је после Другог светског рата играо у локалној Оберлиги (једној од пет у Немачкој) и једном чак испао из ње, пре него што ће 1957. освојити први (од 18) трофеја у Купу. Лоши резултати нису препоручили Бајерн за место у уводној Бундеслиги, па су у највиши лигашки ранг стигли тек у трећој сезони. Међутим, већ тада су основе постављене - тренер Златко Чајковски организовао је млади тим, предвођен Бекенбауером, Милером и Мајером, који ће доминирати дуже од деценије. Бајерн је убрзо почео да ређа трофеје, укључујући и три узастопне европске титуле (1974, 1975. и 1976).

Крајем 1980-их (освајањем десете титуле) Бајерн је од Нирнберга преузео титулу Рекордмајстера, мало затим Келн је свргнут са првог места вечне табеле Бундеслиге. Данас је Бајерн убедљиво најтрофејнији клуб Немачке, апсолутни рекордер по броју шампионских титула (28).

Током протеклих десетак година Бајерн је отишао корак даље. Из сезоне у сезону у срце Баварске стижи најбољи фудбалери главних ривала у лиги, што има лош утицај на само такмичење, али ствара потпуну доминацију Бајерна. Насупрот томе, Бајерн има велике проблеме да одржи корак са ривалима из богатијих лига у Енглеској, Шпанији и Италији, а доба када су његови играчи пет пута у 12 година били бирани за најбоље на континенту је плусквамперфекат. Рангиран је као трећи у листи ФИФА најбољих клубова 20. века.[1]

Успеси

Национални

Алијанц арена - стадион Бајерна
  • Бундеслига
    • Првак (28–рекорд) : 1931/32, 1968/69, 1971/72, 1972/73, 1973/74, 1979/80, 1980/81, 1984/85, 1985/86, 1986/87, 1988/89, 1989/90, 1993/94, 1996/97, 1998/99, 1999/00, 2000/01, 2002/03, 2004/05, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18.
    • Вицепрвак (10) : 1969/70, 1970/71, 1987/88, 1990/91, 1992/93, 1995/96, 1997/98, 2003/04, 2008/09, 2011/12.
  • Куп Немачке
    • Освајач (18–рекорд) : 1956/57, 1965/66, 1966/67, 1968/69, 1970/71, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1997/98, 1999/00, 2002/03, 2004/05, 2005/06, 2007/08, 2009/10, 2012/13, 2013/14, 2015/16.
    • Финалиста (4) : 1984/85, 1998/99, 2011/12, 2017/18.
  • Суперкуп Немачке
    • Освајач (8–рекорд) : 1982 (незванично), 1987, 1990, 2010, 2012, 2016, 2017, 2018.
    • Финалиста (6) : 1989, 1994, 2008 (незванично), 2013, 2014, 2015.
  • Фуџи куп Немачке (претеча лига купа)
    • Освајач (5–рекорд) : 1986, 1987, 1988, 1994, 1995.
    • Финалиста (2) : 1993, 1996.
  • Телеком куп Немачке (наследник лига купа)
    • Освајач (4–рекорд) : 2013, 2014, 2017 (зимски), 2017. (летњи)
    • Финалиста (1) : 2010.

Међународни

Тренутни састав

1. септембар 2018.

Бр. Позиција Играч
1 Њемачка Г Мануел Нојер (капитен)
2 Њемачка Н Сандро Вагнер
4 Њемачка О Никлас Зуле
5 Њемачка О Матс Хумелс
6 Шпанија С Тијаго Алкантара
7 Француска С Франк Рибери
8 Шпанија С Хави Мартинез
9 Пољска Н Роберт Левандовски
10 Холандија С Арјен Робен
11 Колумбија С Хамес Родригез
13 Бразил О Рафиња
17 Њемачка О Џером Боатенг
Бр. Позиција Играч
18 Њемачка С Леон Горецка
22 Њемачка С Серж Гнабри
24 Француска С Корентин Толисо
25 Њемачка Н Томас Милер
26 Њемачка Г Свен Улрајх
27 Аустрија С Давид Алаба
29 Француска Н Кингсли Коман
32 Њемачка С Џошуа Кимих
35 Португалија С Ренато Санчез
36 Њемачка Г Кристијан Фрухтл
39 Њемачка Г Рон-Торбен Хофман

Играчи на позајмици

Бр. Позиција Играч
Аустрија О Марко Фридл (Вердер Бремен до 30. јуна 2019)
Бр. Позиција Играч

Познати играчи

   

Тренери

Референце

  1. ^ „web.archive.org” (PDF). Приступљено 23. 3. 2011. 

Спољашње везе