Операција Бревити — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
м linkovi
Ред 63: Ред 63:
{{Refbegin}}
{{Refbegin}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Bauer| first = Eddy|editor-last=Young|editor-first=Peter | title = The History of World War II | location = London | publisher = Orbis |orig-year=1979 | edition = rev. | year = 2000| id = ISBN 978-1-85605-552-9}}
* {{Cite book | ref = harv | last = Bauer| first = Eddy|editor-last=Young|editor-first=Peter | title = The History of World War II | location = London | publisher = Orbis |orig-year=1979 | edition = rev. | year = 2000| id = ISBN 978-1-85605-552-9}}
* {{Cite book | ref = harv | first1 = Jack | last1 = Greene| first2 = Alessandro | last2 = Massignani| series = Great Campaigns | title = Rommel's North Africa Campaign: September 1940 – November 1942 | publisher = Da Capo Press | edition = rev. | year = 1999|orig-year=1994 | isbn = 978-1-580-97018-1}}
* {{Cite book | ref = harv | first = Jack | last = Greene| first2 = Alessandro | last2 = Massignani| series = Great Campaigns | title = Rommel's North Africa Campaign: September 1940 – November 1942 | publisher = Da Capo Press | edition = rev. | year = 1999|orig-year=1994 | isbn = 978-1-580-97018-1}}
* {{Cite book | ref = harv | authorlink = | first = Thomas L. | last = Jentz| title = Tank Combat in North Africa: The Opening Rounds, Operations Sonnenblume, Brevity, Skorpion and Battleaxe, February 1941 – June 1941 | publisher = Schiffer | year = 1998| location = Atglen, PA | id = ISBN 978-0-7643-0226-8}}
* {{Cite book | ref = harv | authorlink = | first = Thomas L. | last = Jentz| title = Tank Combat in North Africa: The Opening Rounds, Operations Sonnenblume, Brevity, Skorpion and Battleaxe, February 1941 – June 1941 | publisher = Schiffer | year = 1998| location = Atglen, PA | id = ISBN 978-0-7643-0226-8}}
* {{Cite book | ref = harv | first1 = Major-General I. S. O. | last1 = Playfair|author1-link=I. S. O. Playfair | first2 = Commander G. M. S. | last2 = Stitt| first3 = Brigadier C. J. C. | last3 = Molony| first4 = Air Vice-Marshal S. E. | last4 = Toomer|editor-last=Butler|editor-first=J. R. M. |editor-link=James Ramsay Montagu Butler | series = History of the Second World War, United Kingdom Military Series | title = The Mediterranean and Middle East: The Early Successes Against Italy (to May 1941) | volume = I | publisher = Naval & Military Press | year = 2004|orig-year=1st. pub. [[HMSO]] 1954 | id = ISBN 978-1-84574-065-8 | lastauthoramp = y}}
* {{Cite book | ref = harv | first = Major-General I. S. O. | last = Playfair|author-link=I. S. O. Playfair | first2 = Commander G. M. S. | last2 = Stitt| first3 = Brigadier C. J. C. | last3 = Molony| first4 = Air Vice-Marshal S. E. | last4 = Toomer|editor-last=Butler|editor-first=J. R. M. |editor-link=James Ramsay Montagu Butler | series = History of the Second World War, United Kingdom Military Series | title = The Mediterranean and Middle East: The Early Successes Against Italy (to May 1941) | volume = I | publisher = Naval & Military Press | year = 2004|orig-year=1st. pub. [[HMSO]] 1954 | id = ISBN 978-1-84574-065-8 | lastauthoramp = y}}
* {{Cite book | ref = harv | first1 = Major-General I. S. O. | last1 = Playfair| first2 = Captain F. C. | last2 = Flynn| first3 = Brigadier C. J. C. | last3 = Molony| first4 = Air Vice-Marshal S. E. | last4 = Toomer|editor-last=Butler|editor-first=J. R. M. | series = History of the Second World War, United Kingdom Military Series | title = The Mediterranean and Middle East: The Germans Come to the Help of their Ally (1941) | volume = II | publisher = Naval & Military Press | year = 2004|orig-year=1st. pub. HMSO 1956 | id = ISBN 978-1-84574-066-5 | lastauthoramp = y}}
* {{Cite book | ref = harv | first = Major-General I. S. O. | last = Playfair| first2 = Captain F. C. | last2 = Flynn| first3 = Brigadier C. J. C. | last3 = Molony| first4 = Air Vice-Marshal S. E. | last4 = Toomer|editor-last=Butler|editor-first=J. R. M. | series = History of the Second World War, United Kingdom Military Series | title = The Mediterranean and Middle East: The Germans Come to the Help of their Ally (1941) | volume = II | publisher = Naval & Military Press | year = 2004|orig-year=1st. pub. HMSO 1956 | id = ISBN 978-1-84574-066-5 | lastauthoramp = y}}
{{Refend}}
{{Refend}}
{{Commonscat|World War II in North Africa}}
{{Commonscat|World War II in North Africa}}

Верзија на датум 19. септембар 2018. у 03:30

Операција Бревити
Део Рата у пустињи (1940-1943) на Северноафричком фронту у Другом светском рату

Египатско-либијска граница где је вођена операција Бревити.
Време15 – 16. мај 1941.
Место
Исход Победа Осовине
Сукобљене стране
 Уједињено Краљевство
 Британска Индија
 Пољска
 Чехословачка
 Немачка
 Италија
Команданти и вође
Уједињено Краљевство Арчибалд Вејвел
Уједињено Краљевство Виљем Гот
Нацистичка Њемачка Ервин Ромел
Нацистичка Њемачка Максимилијан фон Херф
Јачина
3 пешадијска батаљона
53 тенка
делови више батаљона
30–50 тенкова
Жртве и губици
206+ људи
5 тенкова уништено
6 авиона уништено
605+ људи
3 тенка уништена

Операција Бревити (15–16. маја 1941.) била је ограничена офанзива, са циљем да се ослабе снаге Осовине и обезбеде положаји за општи напад према Тобруку.

Позадина

Немачка операција Сунцокрет

Почетком 1941, након великих британских победа над италијанском 10. армијом у операцији Компас, војна ситуација се брзо преокренула. Најбоље опремљене јединице из 13. корпуса отишле су у Грчку као део Операције Лустре у бици за Грчку. Адолф Хитлер одговорио је на италијанску пропаст Директивом 22 (11. јануара 1941.) наређујући Операцију Сунцокрет (нем. Unternehmen Sonnenblume), пребацивање немачког Афричког корпуса (нем. Afrika Korps) (АК) у Либију, као запречни одред (нем. Sperrverband). АК имао је свеже трупе са бољим тенковима, опремом и ваздушном подршком, и водио га је генерал Ервин Ромел, који је постигао велике победе у бици за Француску.[1]

Снаге Осовине су, на препад, брзо потукле Британце код Ел Агајле 24. марта и код Мерса ел Брега 31. марта, искористивши тај успех да до 15. априла потисну Британце до границе код Солума и опседну Тобрук. Нови заповедник 13. корпуса (сада Каманда за Киренајку) генерал Филип Неме (Philip Neame), О'Ќонор и генерал Мајкл Гамбијер-Пери (Michael Gambier-Parry), заповедник 2. оклопне дивизије, заробљени су. Команду је преузео штаб Западно-пустињског Одреда под генералом Ноел Бересфорд-Пирсом (Noel Beresford-Peirse), који је позван из Источне Африке. Осим бригадне групе која је упућена у Грчку, 2. оклопна дивизија била је уништена. Покушаји Осовине да заузму Тобрук пропали су, и фронт се стабилизовао на граници Египта.[2]

Опсада Тобрука

Војници 2/48. Аустралијског батаљона на положају код Тобрука, 24. април 1941.

Тобрук је бранило око 25.000 војника Осме армије, добро снабдевених и повезаних са Египтом британском морнарицом. Посада је имала оклопна кола и заробљене италијанске тенкове, који су ометали ковоје Осовине који су пролазили Тобрук на путу до границе, што је онемогућавало напад Осовине на Египат.[3] Ромел је одмах покушао да заузме луку, али се 9. аустралијска дивизија (генерал Лесли Морсхед), одлучно бранила. Италијани су оклевали да предају планове утврђења и више напада је одбијено. Након 3 недеље Ромел је обуставио напад и предузео опсаду.[4] Италијанске пешадијске дивизије заузеле су положаје око тврђаве, док је већина Афричког корпуса остала у покретној резерви јужно и источно од луке.[5] Висока команда немачких војних снага ("Oberkommando der Wehrmacht") упутила је генерала Фридриха Паулуса у Африку да истражи ситуацију. Дана 12. маја, генерал Паулус је након посматрања једног од неуспелих покушаја Ромела да нападне Тобрук, послао извештај ОКВ-у у коме је Ромелова позиција описана као слаба, са критичним несташицама горива и муниције. Са Операцијом Барбароса за месец дана, фелдмаршал Валтер фон Браухич, врховни командант Немачке армије, наредио је Ромелу да не напредује даље, и да не напада Тобрук поново.[6]

Британски планови

Бојиште у операцији Бревити.

Преко Ултра пресретнутих порука, Британци су такође примили извештај Паулуса и Черчил, верујући да ће један снажни притисак одбацити немачке снаге, почео је притисак на генерала Вејвела да нападне.[6] Вејвел је брзо припремио Операцију Бревити, ограничену операцију с намером да заузме Солум, пролаз Халфаја и тврђаву Капуцо, а затим настави напредовање према Сиди Азизу и Тобруку докле год снабдевање дозволи, а да не ризикују уложене снаге; његов циљ био је уништити што више опреме Осовине и обезбедити положај за већу операцију Бојна секира, која ће бити покренута када нови тенкови пристигну.[7][8]

Савезничке снаге

Операцију Бревити би спровела 22. гардијска бригада (бригадир Виљем Гот) и делови 7. оклопне дивизије. Њена оклопна компонента састојала се од 29 крстарећих (брзих) тенкова из 2. краљевског тенковског пука (2nd Royal Tank Regiment-2. КТП) и 24 пешадијска тенка из 4. КТП.[а] РАФ је одвојио све расположиве ловце и мали одред бомбардера за ову операцију.[10][11]

Британски Крстарећи тенк Мк III/IV (напред) и Матилда II пешадијски тенкови.

Битка

Тврђава Капуцо, жариште већине дневних борби.

Бревити је почео 15. маја: Британци су напали са малим тенковско-пешадијским снагама у 3 колоне: Пустиња, Центар и Обала. Колона Пустиња, са британским брзим (крстарећим) тенковима, имала је да напредује и уништава тенкове које сретне на путу за Сиди Азиз. Центар је имао да заузме врх пролаза Халфаја, Бир Ваир и Мусаид, а затим продужи за тврђаву Капуцо. Обална колона имала је да освоји Солум и подножје пролаза Халфаја. Солум, пролаз Халфаја и тврђава Капуцо су заузети, али је тврђава изгубљена у немачком противнападу. Следећег дана је Виљем Гот, забринут да би његова 22. гардијска бригада била збрисана ако би је немачки тенкови ухватили на отвореном, одлучио да повуче скоро читаву војску назад на пролаз Халфаја. Немачки противнапад 16. маја угрозио је британске снаге на врху пролаза и и наређено је повлачење под заштитом пустињске колоне. Немци су повратили Мусаид и почело је опште британско повлачење до линије од Сиди Омара до Сиди Сулејмана и Солума; операција се званично окончала 17. маја, а освојен је само пролаз Халфаја.[12]

Последице

Бревити није остварио своје задатке, само накратко освојивши пролаз Халфаја. Пролаз је преотео мали немачки одред 27. маја, у Операцији Шкорпион.

Губици

Британци су изгубили 206 војника, 5 тенкова је уништено, а још 13 оштећено. Немачки губици били су 258 људи, 3 уништена тенка и неколико оштећених. Италијани су изгубили 395 људи, од тога 347 заробљених.[13]

Бојна секира

Дана12. маја, конвој Тигар је стигао у Александрију изгубивши један брод, са 238 тенкова за 7. оклопну дивизију и 43 авиона; 28. маја почело је планирање Операције Бојна Секира.[14]

Напомене

  1. ^ Крстарећи тенкови били су 6 Мк I, 17 Мк IIA и 7 Мк IVA, иако је један од ових 30 тенкова био у пољској радионици на оправци. Пешадијски тенкови били су Матилда II. Војска Савезника организована је у неформалне бригадне групе, а појединачне јединице 7. оклопне дивизије одвојене су различитим бригадним групама према њиховој мисији. Поред специфичних јединица идентификованих у овом чланку, групе бригада укључивале су јединице за подршку као што су артиљеријске батерије и додатне јединице које нису имале значајну улогу у операцији.[9]

Референце

  1. ^ Bauer 2000, стр. 121.
  2. ^ Playfair 1956, стр. 15–43, 2, 153–159
  3. ^ Hoffman 2004, стр. 35.
  4. ^ Lewin 1968, стр. 39, 42.
  5. ^ Playfair 1956, стр. 35–43, 153–159
  6. ^ а б Bradley, стр. 166
  7. ^ Playfair, стр. 116
  8. ^ Playfair, стр. 163
  9. ^ Jentz 1998, стр. 136.
  10. ^ Playfair et al. 2004, стр. 159.
  11. ^ Jentz 1998, стр. 130.
  12. ^ Raugh 1993, стр. 207–208
  13. ^ Greene, Massignani, (1999). стр. 70.
  14. ^ Playfair 1956, стр. 159–163

Литература

  • Bauer, Eddy (2000) [1979]. Young, Peter, ур. The History of World War II (rev. изд.). London: Orbis. ISBN 978-1-85605-552-9. 
  • Greene, Jack; Massignani, Alessandro (1999) [1994]. Rommel's North Africa Campaign: September 1940 – November 1942. Great Campaigns (rev. изд.). Da Capo Press. ISBN 978-1-580-97018-1. 
  • Jentz, Thomas L. (1998). Tank Combat in North Africa: The Opening Rounds, Operations Sonnenblume, Brevity, Skorpion and Battleaxe, February 1941 – June 1941. Atglen, PA: Schiffer. ISBN 978-0-7643-0226-8. 
  • Playfair, Major-General I. S. O.; Stitt, Commander G. M. S.; Molony, Brigadier C. J. C. & Toomer, Air Vice-Marshal S. E. (2004) [1st. pub. HMSO 1954]. Butler, J. R. M., ур. The Mediterranean and Middle East: The Early Successes Against Italy (to May 1941). History of the Second World War, United Kingdom Military Series. I. Naval & Military Press. ISBN 978-1-84574-065-8. 
  • Playfair, Major-General I. S. O.; Flynn, Captain F. C.; Molony, Brigadier C. J. C. & Toomer, Air Vice-Marshal S. E. (2004) [1st. pub. HMSO 1956]. Butler, J. R. M., ур. The Mediterranean and Middle East: The Germans Come to the Help of their Ally (1941). History of the Second World War, United Kingdom Military Series. II. Naval & Military Press. ISBN 978-1-84574-066-5.