Јадро — разлика између измена
м sredjivanje |
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
'''Јадро''' је река [[понорница]] у јужној [[Хрватска|Хрватској]], у [[Далмација|Далмацији]]<ref name="Просвета"/>. Ово је мала река дужине 4,3 km, али је изузетно богата водом<ref name="Просвета"/>. Извире у подножју планине [[Мосор (Хрватска)|Мосор]], из јаког врела, а улива се у [[Јадранско море]] испод [[Солин]]а<ref name="Просвета"/>, у [[Каштелански залив]]. Поред ушћа реке Јадро у Јадранско море налази се полуострво [[Врањиц]]. Велику количину воде реке Јадро користе градски водоводи [[Сплит]]а, [[Трогир]]а и [[Каштел]]а. |
'''Јадро''' је река [[понорница]] у јужној [[Хрватска|Хрватској]], у [[Далмација|Далмацији]]<ref name="Просвета"/>. Ово је мала река дужине 4,3 km, али је изузетно богата водом<ref name="Просвета"/>. Извире у подножју планине [[Мосор (Хрватска)|Мосор]], из јаког врела, а улива се у [[Јадранско море]] испод [[Солин]]а<ref name="Просвета"/>, у [[Каштелански залив]]. Поред ушћа реке Јадро у Јадранско море налази се полуострво [[Врањиц]]. Велику количину воде реке Јадро користе градски водоводи [[Сплит]]а, [[Трогир]]а и [[Каштел]]а. |
||
У изворском делу реке јављају се бројни брзаци и дубљи делови, а има и пуно воденог биља. У доњем делу тока Јадро тече кроз Солин и ту је нешто шира и мирнија, а водена вегетација бујнија <ref name="Риболов">[http://www.ribolov.net/meko.html www.ribolov.net], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>. Пошто доњим током протиче кроз густо насељен крај река је доста загађена и у њој се може наћи доста чврстог отпада, а и већина кућа око реке испушта канализацију директно у њу <ref name="Риболов"/>. |
У изворском делу реке јављају се бројни брзаци и дубљи делови, а има и пуно воденог биља. У доњем делу тока Јадро тече кроз Солин и ту је нешто шира и мирнија, а водена вегетација бујнија <ref name="Риболов">[http://www.ribolov.net/meko.html www.ribolov.net] {{Wayback|url=http://www.ribolov.net/meko.html |date=20070331015656 }}, Приступљено 4. 5. 2013.</ref>. Пошто доњим током протиче кроз густо насељен крај река је доста загађена и у њој се може наћи доста чврстог отпада, а и већина кућа око реке испушта канализацију директно у њу <ref name="Риболов"/>. |
||
Горњи ток реке проглашен је [[1984]]. године посебним ихтиолошким резерватом. Површина тог ихтиолошког резервата је око 78.000 -{m²}-, а то представља водоток реке Јадро од извора до Уводића моста (општина Клис и град Солин). <ref>[http://www.dalmacija.hr/Default.aspx?tabid=223 www.dalmacija.hr], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> |
Горњи ток реке проглашен је [[1984]]. године посебним ихтиолошким резерватом. Површина тог ихтиолошког резервата је око 78.000 -{m²}-, а то представља водоток реке Јадро од извора до Уводића моста (општина Клис и град Солин). <ref>[http://www.dalmacija.hr/Default.aspx?tabid=223 www.dalmacija.hr] {{Wayback|url=http://www.dalmacija.hr/Default.aspx?tabid=223 |date=20070609183233 }}, Приступљено 4. 5. 2013.</ref> |
||
У реци живи [[ендемизам|ендемска врста]] [[мекоуста пастрмка]] (''-{Salmothymus obtusirostris salonitana}-'') која је угрожена због убацивања инвазивне врсте у реку - [[дужичаста пастрмка|калифорнијске пастрмке]]. Сем мекоусне пастрмке, у Јадру живи још и калифорнијска пастрмка, поточна пастрмка и јегуља<ref name="Риболов"/>. |
У реци живи [[ендемизам|ендемска врста]] [[мекоуста пастрмка]] (''-{Salmothymus obtusirostris salonitana}-'') која је угрожена због убацивања инвазивне врсте у реку - [[дужичаста пастрмка|калифорнијске пастрмке]]. Сем мекоусне пастрмке, у Јадру живи још и калифорнијска пастрмка, поточна пастрмка и јегуља<ref name="Риболов"/>. |
||
Верзија на датум 20. септембар 2018. у 20:28
| Јадро | |
|---|---|
 Јадро у Солину | |
| Опште информације | |
| Дужина | 4,3[1] km |
| Пр. проток | 12[1] m3⁄s |
| Слив | Јадрански |
| Водоток | |
| Извор | подножје Мосора[1] |
| Ушће | Јадранско море[1] |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Хрватска |
| Насеља | Солин |
| Река на Викимедијиној остави | |
Јадро је река понорница у јужној Хрватској, у Далмацији[1]. Ово је мала река дужине 4,3 km, али је изузетно богата водом[1]. Извире у подножју планине Мосор, из јаког врела, а улива се у Јадранско море испод Солина[1], у Каштелански залив. Поред ушћа реке Јадро у Јадранско море налази се полуострво Врањиц. Велику количину воде реке Јадро користе градски водоводи Сплита, Трогира и Каштела.
У изворском делу реке јављају се бројни брзаци и дубљи делови, а има и пуно воденог биља. У доњем делу тока Јадро тече кроз Солин и ту је нешто шира и мирнија, а водена вегетација бујнија [2]. Пошто доњим током протиче кроз густо насељен крај река је доста загађена и у њој се може наћи доста чврстог отпада, а и већина кућа око реке испушта канализацију директно у њу [2].
Горњи ток реке проглашен је 1984. године посебним ихтиолошким резерватом. Површина тог ихтиолошког резервата је око 78.000 m², а то представља водоток реке Јадро од извора до Уводића моста (општина Клис и град Солин). [3]
У реци живи ендемска врста мекоуста пастрмка (Salmothymus obtusirostris salonitana) која је угрожена због убацивања инвазивне врсте у реку - калифорнијске пастрмке. Сем мекоусне пастрмке, у Јадру живи још и калифорнијска пастрмка, поточна пастрмка и јегуља[2].
Извори
- ^ а б в г д ђ е Мала енциклопедија Просвета. Издање из 1959. године
- ^ а б в www.ribolov.net Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2007), Приступљено 4. 5. 2013.
- ^ www.dalmacija.hr Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2007), Приступљено 4. 5. 2013.