Арсеније Велики — разлика између измена
Disambiguated: Теодосије (вишезначна одредница) → Теодосије I |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
==Спољашње везе== |
==Спољашње везе== |
||
*[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=5&d=8&a=1&date=5-2006 Охридски пролог за 8. мај (21. мај)] {{sr}} |
*[https://web.archive.org/web/20070312040322/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=5&d=8&a=1&date=5-2006 Охридски пролог за 8. мај (21. мај)] {{sr}} |
||
[[Категорија:Умрли 448.]] |
[[Категорија:Умрли 448.]] |
Верзија на датум 22. септембар 2018. у 02:09
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
Арсеније Велики је хришћански светитељ, родом из патрицијске породице у Риму. Стекао је квалитетно образовање из области науке и философије, али и у духовне мудрости. Добио је црквену службу ђакона велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив и молитвен, Арсеније је хтео мирно да проживи свој живот. Међутим цар Теодосије га је узео за васпитача и учитеља својих синова Аркадија и Хонорија и поставио га за сенатора окруживши га великим богатством и почастима. Арсеније ипак, није уживао у свему томе. Једном се десило да је Арсеније казнио Аркадија због грешке коју је починио. Увређени Аркадије је смишљао освету своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у просјачко одело, отишао на обалу мора где се сместио у лађу и отпловио у Мисир. Када је стигао у славни Скит, постао је ученик Јована Колова. Тада почиње његов подвиг. Себе је сматрао мртвим; када му је неко јавио да му је један богати сродник умро и њему завештао своје целокупно имање, он је одговорио: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повукао се у пустињу и тамо плео корпе од палминог лишћа, а ноћу се молио Богу. Избегавао је људе и сваки разговор са њима. Само празничним данима је долазио у цркву на причешће. Да се не би олењио, често је себи постављао питање: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустињак и за све то време био је узор монасима. Живео је сто година и скончао природном смрћу 448. године.
Српска православна црква слави га 8. маја по црквеном, а 21. маја по грегоријанском календару.
Литература
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе
- Охридски пролог за 8. мај (21. мај) (језик: српски)