Текија — разлика између измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у [[Скопље|Скопљу]], [[Тетово|Тетову]] ([[Харабати Бабина текија]]), [[Хаџи-Синанова текија|Хаџи-Синанова]] у [[Сарајево|Сарајеву]] и текија на врелу реке [[Буна (река)|Буне]] код [[Мостар]]а. |
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у [[Скопље|Скопљу]], [[Тетово|Тетову]] ([[Харабати Бабина текија]]), [[Хаџи-Синанова текија|Хаџи-Синанова]] у [[Сарајево|Сарајеву]] и текија на врелу реке [[Буна (река)|Буне]] код [[Мостар]]а. |
||
<ref>{{cite book| first = Текија| title = Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]| publisher = Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja)| isbn = ISBN 86-80093-27- |
<ref>{{cite book| first = Текија| title = Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]| publisher = Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja)| isbn = ISBN 978-86-80093-27-7 (broš.)}}</ref> Прву текију у Босни и Херцеговини је, према наводима професора [[Алија Бејтић|Алије Бејтића]], [[1462]]. године подигао [[Гази Иса-бег]] у Сарајеву на данашњој [[Бентбаша|Бембаши]], и била је изграђена од ћерпича и дрвета. У путописима [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]] из средине [[17. век]]а се наводи да је у овом граду било четрдесет и седам места где се састају дервиши.{{sfn|Bejtić|1953|pp=252}} Исламска заједница у БиХ је 1952. године забранила рад свих текија у БиХ{{sfn|Bejtić|1953|pp=253}}, да би либерализацијом слободе вероисповети у Југославији крајем 80-их година прошлог века рад неких дервишких редова био обновљен или ново отпочен.{{sfn|Henig|2015|pp=137}} |
||
== Референце == |
== Референце == |
Верзија на датум 22. септембар 2018. у 05:40
Текија (арап. tekye) је исламска сакрална грађевина, која служи за окупљање дервиша (суфија) — следбеника исламског мистицизма, религиозно-филозофског правца унутар ислама.[1]
У почетку су дервиши обављали своје обреде у споредним деловима џамије, које су се звали арапским именом »завије« или »рибâт«, да би се касније за ове потребе успоставиле посебне установе које су се назвале текијама.[1] У саставу текије је овећа просторија за заједничке обреде (семахана) унутар које је у зиду смештен и михраб за заједничко боголсужење; стан чувара или главног дервиша (шејха), и за остале дервише (рибит), за подучавање (медреса), понекад са (мусафирханом) — просторијом за путнике-намернике у већим текијама, и јавном добротворном кухињом (имарет). Поред текије се налази и турбе, као и мање гробље за угледније дервише. Дервиши бораве у текији тачно одређене дане у недељи и години, и у том смислу она никако није истоветна са манастирима у хришћанству, имајући у виду да ислам не познаје испоснички и калуђерски живот.[1]
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у Скопљу, Тетову (Харабати Бабина текија), Хаџи-Синанова у Сарајеву и текија на врелу реке Буне код Мостара. [2] Прву текију у Босни и Херцеговини је, према наводима професора Алије Бејтића, 1462. године подигао Гази Иса-бег у Сарајеву на данашњој Бембаши, и била је изграђена од ћерпича и дрвета. У путописима Евлије Челебије из средине 17. века се наводи да је у овом граду било четрдесет и седам места где се састају дервиши.[1] Исламска заједница у БиХ је 1952. године забранила рад свих текија у БиХ[3], да би либерализацијом слободе вероисповети у Југославији крајем 80-их година прошлог века рад неких дервишких редова био обновљен или ново отпочен.[4]
Референце
- ^ а б в г Bejtić 1953, стр. 252.
- ^ Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]. Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja). ISBN ISBN 978-86-80093-27-7 (broš.) Проверите вредност параметра
|isbn=
: invalid character (помоћ).|first1=
захтева|last1=
у Authors list (помоћ) - ^ Bejtić 1953, стр. 253.
- ^ Henig 2015, стр. 137.
Литература
- Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju. III—IV/1952-53: 229—297. COBISS.SR 89151498
- (језик: енглески) Henig, David (2015). „Contested choreographies of sacred sites in muslim Bosnia”. poglavlje u knjizi Choreographies of shared sacred spaces : Religion, Politics, and Conflict Resolution (ur. Elazar Barkan & Karen Barkey). New York: Columbia University Press: 130—160.
- Савић, Данијел (2014). „Бекташизам - шидско алевитска димензија ислама на западном Балкану” (PDF). Религија и толеранција. Нови Сад: Центар за емпиријска истраживања религије. XII (21): 141—158. ISSN 1821-3545.