Јан Арношт Смолер — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 28: Ред 28:
| опис_потписа =
| опис_потписа =
}}
}}
'''Јан Арношт Смолер''' ({{јез-глс|Jan Arnošt Smoler}}; [[Мерцдорф (Горња Лужица)|Лучо]] код [[Уист (Шпре)|Уиста]], [[3. март]] [[1816]] — [[Бауцен|Будишин]], [[13. јун]] [[1884]]), на њемачком '''Јохан Ернест Шмалер''' ({{јез-њем|Johann Ernst Schmaler}}), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,<ref>{{Cite book| last = И| first = Ермакова М..| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year = 1989| edition = |pages=196}}</ref> публициста, уредник и издавач новина „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}” и часописа „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације [[Матица лужичкосрпска]], оснивач здања [[Лужичкосрпски дом у Бауцену|Лужичкосрпски дом]] у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.<ref>{{cite book| last = П| first = Лаптева Л.., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | publisher = |location = | year = |isbn = | ref = |pages=13—14}}</ref><ref name="Смолер">''Моторный В. А.'' [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke9/ke9-7022.htm Смолер.] — [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/default.asp Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ).] — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. [[Сурков, Алексей Александрович|А. А. Сурков]]. — Москва: [[Советская Энциклопедия|Сов. энцикл.]], 1971. — 1040 стб. — [http://feb-web.ru/ Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)]</ref> Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.<ref>{{Cite web | url = http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve | title = М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве | accessdate = 17. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315113615/http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve |archive-date = 15. 03. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>
'''Јан Арношт Смолер''' ({{јез-глс|Jan Arnošt Smoler}}; [[Мерцдорф (Горња Лужица)|Лучо]] код [[Уист (Шпре)|Уиста]], [[3. март]] [[1816]] — [[Бауцен|Будишин]], [[13. јун]] [[1884]]), на њемачком '''Јохан Ернест Шмалер''' ({{јез-њем|Johann Ernst Schmaler}}), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,<ref>{{Cite book| last = И| first = Ермакова М..| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = | publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year = 1989| edition = | pages = 196}}</ref> публициста, уредник и издавач новина „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}” и часописа „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације [[Матица лужичкосрпска]], оснивач здања [[Лужичкосрпски дом у Бауцену|Лужичкосрпски дом]] у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.<ref>{{cite book| last = П| first = Лаптева Л.., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | publisher = | location = | year = | isbn = | ref = | pages = 13—14}}</ref><ref name="Смолер">''Моторный В. А.'' [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/ke9/ke9-7022.htm Смолер.] — [http://feb-web.ru/feb/kle/kle-abc/default.asp Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ).] — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. [[Сурков, Алексей Александрович|А. А. Сурков]]. — Москва: [[Советская Энциклопедия|Сов. энцикл.]], 1971. — 1040 стб. — [http://feb-web.ru/ Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)]</ref> Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.<ref>{{Cite web | url = http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve | title = М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве | accessdate = 17. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120315113615/http://slawia.org/ru/book/Slavyanskiy-sezd-1867-goda-v-Peterburge-i-v-Moskve |archive-date = 15. 03. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==
Јан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу [[Горња Лужица|Горње Лужице]], у селу Лучо,{{напомена|Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања [[Бјервалдска јама|Бјервалдске јаме]], због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.}} које се налази у близини града [[Хојерсверда|Војереца]]. Њњегов отац, [[Корла Јан Смолер]] био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу [[Лоза (Саксонија)|Ваз]]. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника [[Франтишек Ладислав Челаковски|Франтишека Челаковског]], једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског језика]]. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.<ref name="История серболужицкого народа 13">{{cite book| last = П| first = Лаптева Л.., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | edition = |location = | publisher = |year = | isbn = |ref =| pages = 13}}</ref> Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „[[Наши младићи иду у рат]]”.
Јан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу [[Горња Лужица|Горње Лужице]], у селу Лучо,{{напомена|Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања [[Бјервалдска јама|Бјервалдске јаме]], због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.}} које се налази у близини града [[Хојерсверда|Војереца]]. Њњегов отац, [[Корла Јан Смолер]] био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу [[Лоза (Саксонија)|Ваз]]. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника [[Франтишек Ладислав Челаковски|Франтишека Челаковског]], једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем [[Лужичкосрпски језици|лужичкосрпског језика]]. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.<ref name="История серболужицкого народа 13">{{cite book| last = П| first = Лаптева Л.., Кунце П. | title = История серболужицкого народа | url = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | edition = | location = | publisher = | year = | id = | ref = | pages = 13}}</ref> Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „[[Наши младићи иду у рат]]”.


Након студија на универзитету Јан Арношт Смолер се постветио истраживању на пољу лингвистике, писао је и објавио рјечнике, посебно на изучавању лужичкосрпског језика, организовао је кругове, у којима су учили да читају и пишу на лужичкосрпском, а организована је и настава у овим круговима, промовишући реформу правописа.<ref name="История серболужицкого народа 14">{{книга| автор = Лаптева Л. П., Кунце П. | заглавие = История серболужицкого народа | ссылка = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | издание = |место = | издательство = |год = | страницы = 14 | isbn = |ref =}}</ref> Уз активно учешће Јана Арношта 1847. године основано је лужичкосрпско културно и просвјетно друштво Матица лужичкосрпска, која за главни циљ имала објављивање на матерњем језику.<ref>{{книга| автор = Лаптева Л. П., Кунце П. | заглавие = История серболужицкого народа | ссылка = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | издание = |место = | издательство = |год = | страницы = 15 | isbn = |ref =}}</ref> Јан је активно учестовао на уређивању и објављивању часописа на лужичкосрпском језику. Од 1848. до 1852. године био је главни уредник културно-друштвеног и књижевног алманаха „{{јез|wen|[[Časopis Maćicy Serbskeje]]}}”. Сарађивао је са Јаном Петром Јорданом у издању недјељних новина „{{јез|hsb|[[Jutnička]]}}”, а 1849. године је унапређен у уредника недјељеника „{{јез|hsb|[[Tydźenska nowina]]}}”, који је касније преименован у „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}”, у периоду од 1850. до 1854. постао је њихов издавач и бавио се објављивањем листа до 1884. године. У Будишину је 1851. отворио први лужичкосрпску књижару.{{sfn|Гугнин|1997|p=105}} Поред тога, од 1860. године Јан Арношт Смолер је такође издавао часопис „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”. Како би се проширио спектар читалаца са материјом која се тиче Лужичких Срба, њихове историје и културе, Јан Арношт Смолер је часопис објављивао и на њемачком језику.<ref name="История серболужицкого народа 14"/> Од 1859. до 1883. године неколико пута је посјетио Русију, сарађивајући са како са руским тако и са другим научниницима из других словенских земаља и региона. Био присталица идеје панславизма.<ref name="Смолер"/><ref>{{книга| автор = Супрун А. Е. | часть = Серболужицкие языки |ссылка часть = http://philology.ru/linguistics3/suprun-89b.htm | заглавие = Введение в славянскую филологию | издание = |место = Минск | издательство = |год = 1989 | страницы = 76—81 | isbn = |ref =}}</ref> Посебно, велики утицај на Смолера је имао академик [[Измаил Иванович Срезновски|Измаил Срезновски]].
Након студија на универзитету Јан Арношт Смолер се постветио истраживању на пољу лингвистике, писао је и објавио рјечнике, посебно на изучавању лужичкосрпског језика, организовао је кругове, у којима су учили да читају и пишу на лужичкосрпском, а организована је и настава у овим круговима, промовишући реформу правописа.<ref name="История серболужицкого народа 14">{{книга| автор = Лаптева Л. П., Кунце П. | заглавие = История серболужицкого народа | ссылка = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | издание = | место = | издательство = | год = | страницы = 14 | id = | ref = }}</ref> Уз активно учешће Јана Арношта 1847. године основано је лужичкосрпско културно и просвјетно друштво Матица лужичкосрпска, која за главни циљ имала објављивање на матерњем језику.<ref>{{книга| автор = Лаптева Л. П., Кунце П. | заглавие = История серболужицкого народа | ссылка = http://www.slavcenteur.ru/Proba/ucheba/kursy/Serboluzhistorija.pdf | издание = | место = | издательство = | год = | страницы = 15 | id = | ref = }}</ref> Јан је активно учестовао на уређивању и објављивању часописа на лужичкосрпском језику. Од 1848. до 1852. године био је главни уредник културно-друштвеног и књижевног алманаха „{{јез|wen|[[Časopis Maćicy Serbskeje]]}}”. Сарађивао је са Јаном Петром Јорданом у издању недјељних новина „{{јез|hsb|[[Jutnička]]}}”, а 1849. године је унапређен у уредника недјељеника „{{јез|hsb|[[Tydźenska nowina]]}}”, који је касније преименован у „{{јез|hsb|[[Serbske Nowiny]]}}”, у периоду од 1850. до 1854. постао је њихов издавач и бавио се објављивањем листа до 1884. године. У Будишину је 1851. отворио први лужичкосрпску књижару.{{sfn|Гугнин|1997|p=105}} Поред тога, од 1860. године Јан Арношт Смолер је такође издавао часопис „{{јез|wen|[[Łužičan]]}}”. Како би се проширио спектар читалаца са материјом која се тиче Лужичких Срба, њихове историје и културе, Јан Арношт Смолер је часопис објављивао и на њемачком језику.<ref name="История серболужицкого народа 14"/> Од 1859. до 1883. године неколико пута је посјетио Русију, сарађивајући са како са руским тако и са другим научниницима из других словенских земаља и региона. Био присталица идеје панславизма.<ref name="Смолер"/><ref>{{книга| автор = Супрун А. Е. | часть = Серболужицкие языки |ссылка часть = http://philology.ru/linguistics3/suprun-89b.htm | заглавие = Введение в славянскую филологию | издание = | место = Минск | издательство = | год = 1989 | страницы = 76—81 | id = | ref = }}</ref> Посебно, велики утицај на Смолера је имао академик [[Измаил Иванович Срезновски|Измаил Срезновски]].


== Види још ==
== Види још ==
Ред 45: Ред 45:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv| last = И| first = Ермакова М..| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = |publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year = 1989| edition = |pages=196}}
* {{Cite book | ref = harv| last = И| first = Ермакова М..| title = Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка | url = | publisher = Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов | year = 1989| edition = | pages = 196}}
* {{cite book| ref = harv| last1 = Гугнин| first1 = А. А.| title = Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней| year = 1997| location = Мосва|id=ISBN 978-5-7576-0063-5| url = http://inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf}}
* {{cite book| ref = harv| last1 = Гугнин| first1 = А. А.| title = Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней| year = 1997| location = Мосва| isbn = 978-5-7576-0063-5| url = http://inslav.ru/images/stories/pdf/1997_Gugnin.pdf}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 22. септембар 2018. у 05:56

Јан Арношт Смолер
Јан Арношт Смолер
Лични подаци
Датум рођења(1816-03-03)3. март 1816.
Место рођењаЛучо код Уиста,  Пруско краљевство
Датум смрти13. јун 1884.(1884-06-13) (68 год.)
Место смртиБудишин,  Краљевина Саксонија
Научни рад
ПољеЛингвистика
АкадемијаУниверзитет у Вроцлаву
Познат поОснивач сорабистике

Јан Арношт Смолер (глсрп. Jan Arnošt Smoler; Лучо код Уиста, 3. март 1816 — Будишин, 13. јун 1884), на њемачком Јохан Ернест Шмалер (њем. Johann Ernst Schmaler), био лужичкосрпски лингвиста, оснивач лужичкосрпске лингивстике,[1] публициста, уредник и издавач новина „Serbske Nowiny” и часописа „Łužičan”, оснивач лужичкосрпског књижевног издалаваштва и књижевног часописа, један од оснивача организације Матица лужичкосрпска, оснивач здања Лужичкосрпски дом у Будишину, центра националног и културног живота Лужичких Срба, један је од вођа лужичкосрпског националног препорода 19. вијека.[2][3] Учесник је Словенског конгреса у Москви и Санкт Петербургу 1867. године.[4]

Биографија

Јан Арношт Смолер је рођен 1816. године у пруском дијелу Горње Лужице, у селу Лучо,[а] које се налази у близини града Војереца. Њњегов отац, Корла Јан Смолер био је протестантски кантор и учитељ, који је службовао у селу Ваз. У Вазу је Јан Смолер похађао основну школу. Од 1827. године похађао је гимназију у Будишину. Након завршетка гимназије 1836. године, уписује богословски факултет Универзитета у Ворцлаву, на коме је студирао до 1840, а затим се почео занимати словенским језицима и књижевношћу, које је студиорао од 1840. до 1845. године под назором пјесника Франтишека Челаковског, једног од активних чланова чешког националног препорода. Већ у средњој школи Смолер организује круг, у коме се са другим ученицима бавио изучавањем лужичкосрпског језика. Током одмора Јан је путовао по Лужици, биљежећи разне фолклорне радње. Током посјете родном крају прикупљао је информације о границама лужичкосрпске земље и броју Лужичких Срба.[5] Године 1841. објавио је лужичкосрпску епску пјесму „Наши младићи иду у рат”.

Након студија на универзитету Јан Арношт Смолер се постветио истраживању на пољу лингвистике, писао је и објавио рјечнике, посебно на изучавању лужичкосрпског језика, организовао је кругове, у којима су учили да читају и пишу на лужичкосрпском, а организована је и настава у овим круговима, промовишући реформу правописа.[6] Уз активно учешће Јана Арношта 1847. године основано је лужичкосрпско културно и просвјетно друштво Матица лужичкосрпска, која за главни циљ имала објављивање на матерњем језику.[7] Јан је активно учестовао на уређивању и објављивању часописа на лужичкосрпском језику. Од 1848. до 1852. године био је главни уредник културно-друштвеног и књижевног алманаха „Časopis Maćicy Serbskeje”. Сарађивао је са Јаном Петром Јорданом у издању недјељних новина „Jutnička”, а 1849. године је унапређен у уредника недјељеника „Tydźenska nowina”, који је касније преименован у „Serbske Nowiny”, у периоду од 1850. до 1854. постао је њихов издавач и бавио се објављивањем листа до 1884. године. У Будишину је 1851. отворио први лужичкосрпску књижару.[8] Поред тога, од 1860. године Јан Арношт Смолер је такође издавао часопис „Łužičan”. Како би се проширио спектар читалаца са материјом која се тиче Лужичких Срба, њихове историје и културе, Јан Арношт Смолер је часопис објављивао и на њемачком језику.[6] Од 1859. до 1883. године неколико пута је посјетио Русију, сарађивајући са како са руским тако и са другим научниницима из других словенских земаља и региона. Био присталица идеје панславизма.[3][9] Посебно, велики утицај на Смолера је имао академик Измаил Срезновски.

Види још

Напомене

  1. ^ Лужичкосрпско село Лучо 1978. године се налазило на мјесту оснивања Бјервалдске јаме, због чега су сви њени становници исељени, а куће срушене.

Референце

  1. ^ И, Ермакова М.. (1989). Новый этап в изучении верхнелужицкого литературного языка. Формирование и функционирование серболужицких литературных языков и диалектов. стр. 196. 
  2. ^ П, Лаптева Л.., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 13—14. 
  3. ^ а б Моторный В. А. Смолер. — Краткая литературная энциклопедия (КЛЭ). — В 9 т. Т. 6: Присказка — «Советская Россия» / Гл. ред. А. А. Сурков. — Москва: Сов. энцикл., 1971. — 1040 стб. — Фундаментальная электронная библиотека «Русская литература и фольклор» (ФЭБ)
  4. ^ „М. Ю. Досталь, Славянский съезд 1867 года в Петербурге и в Москве”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 17. 04. 2017. 
  5. ^ П, Лаптева Л.., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 13. 
  6. ^ а б Лаптева Л. П., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 14. 
  7. ^ Лаптева Л. П., Кунце П. История серболужицкого народа (PDF). стр. 15. 
  8. ^ Гугнин 1997, стр. 105.
  9. ^ Супрун А. Е. (1989). „Серболужицкие языки”. Введение в славянскую филологию. Минск. стр. 76—81. 

Литература

Спољашње везе

Јан Арношт Смолер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јан_Арношт_Смолер&oldid=20896481”