Зима — разлика између измена
Нема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
}} |
}} |
||
* [http://www.oulu.fi/northnature/english/englanti/ajankohttalvi.html „Животиње и биљке зими у Финској“], ''Northern Nature Project'' |
* [http://www.oulu.fi/northnature/english/englanti/ajankohttalvi.html „Животиње и биљке зими у Финској“], ''Northern Nature Project'' |
||
* [http://www.thursdaysclassroom.com/23sep99/story5.html Мит о годишњим добима америчких домородаца, ''Zion Natural History Association''] |
* [https://web.archive.org/web/20051227220445/http://www.thursdaysclassroom.com/23sep99/story5.html Мит о годишњим добима америчких домородаца, ''Zion Natural History Association''] |
||
[[Категорија:Годишња доба]] |
[[Категорија:Годишња доба]] |
Верзија на датум 27. септембар 2018. у 08:11
Зима је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део децембра, цео јануар, фебруар и део марта, а на јужној Земљиној полулопти део јуна, цео јул, август и део септембра. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 21/22. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.
Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.