Карл Лахман — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
||
| Ред 53: | Ред 53: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{commonscat|Karl Lachmann}} |
{{commonscat|Karl Lachmann}} |
||
* [http://dichterwiki.lib.byu.edu/index.php5/Lachmann,_Karl,_1793-1851 Manuskripte und Briefe Lachmanns in Bibliotheken und Archiven] |
* [https://web.archive.org/web/20160108223132/http://dichterwiki.lib.byu.edu/index.php5/Lachmann,_Karl,_1793-1851 Manuskripte und Briefe Lachmanns in Bibliotheken und Archiven] |
||
{{портал бар|Биографија|Немачка}} |
{{портал бар|Биографија|Немачка}} |
||
Верзија на датум 28. септембар 2018. у 00:57
| Карл Лахман | |
|---|---|
 Карл Лахман | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Карл Конрад Фридрих Вилхелм Лајхман |
| Датум рођења | 4. март 1793. |
| Место рођења | Брауншвајг, Немачка |
| Датум смрти | 13. март 1851. |
| Место смрти | Берлин, Немачка |
| Образовање | Универзитет у Гетингену |
| Научни рад | |
| Поље | филологија лингвистика |
| Институција | Пруска академија наука Руска академија наука |
Карл Конрад Фридрих Вилхелм Лахман (4. март 1793 — 13. март 1851) био је немачки филолог и критичар.[1]
У библијској науци Лахман је познат по томе што је 1831. први начинио прву критичку верзију грчког текста Новог завета, која није била заснована на Textus Receptus-у Еразма Ротердамског.[2] После више од 300 година, свету је најзад дато издање Новог завета на грчком засновано искључиво на рукописима из антике.[2]
Он је такође веома битан за развоје текстологије, јер је 1842. године установио чувену методу за класификацију рукописа на темељу упоређивања садржаја текста, која полази од тражења такозване заједничке грешке у кодексима; наиме, истој фамилији припадају кодекси који садрже исту значајну грешку.[3]
Дела
- Betrachtungen über Homers Ilias (Берлин, 1837)
- Observationes criticae (Гетинген, 1815)
- De choricis systematis tragicorum graecorum (Берлин, 1819)
- De mensura tragoediarum (1822)
- Über die ursprüngliche Gestalt des Gedichts der Nibelunge Noth (Гентинген, 1816)
- Über die Leiche der deutschen Dichter des 12. und 13. Jahrhunderts (1829)
- Über althochdeutsche Betonung und Verskunst (1831)
- Über das Hildebrandslied (1833)
- Über Singen und Sagen (1833)
- Über den Eingang des Parzival (1835)
Референце
- ^ Rudolf von Raumer, Geschichte der germanischen Philologie, 1870.
- ^ а б Bart Ehrman - Isus to nije rekao (scribd)
- ^ Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
