Миливоје Арачић — разлика између измена

Миливоје Арачић
Миливоје Арачић
Лични подаци
Датум рођења	26. мај 1891.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	1953. (62 год.)
Место смрти	Лондон, Велика Британија
Народност	Србин
Религија	православна
Професија	грађевински инжењер, политичар
Породица
Супружник	Јулија
Деца	Ружица, Олга, Вукоман

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. септембар 2018. у 23:54

Миливоје Арачић (Београд, 14/26. мај 1891 — Лондон, 1953) је био српски инжењер, политичар и народни посланик.

Школовање

Рођен је у Београду као син генерала Вукомана Арачића и Милице, брат је генерала Петра Арачића.

Матурирао је школске 1908/09. у Другој Београдској гимназији и као редован ученик ступио на Технички факултет Београдског Универзитета школске 1909/10. Факултет је завршио у ратним условима, а затим као државни питомац завршава и Школу Јавних радова (École des Travaux Publics) у Паризу 1917. године, где добија диплому грађевинског инжењера. Након тога одслужује војску за време рата.

Каријера

Године 1919. бива постављен за подинжењера у Хидротехничком заводу Министарства пољопривреде и на том месту је радио до 8. априла 1921. године када бива изабран за Народног посланика Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на листи Земљорадничке странке (уместо Милана Ст.Јевтића, који је поднео оставку).^[1] Учествовао је и у раду редовног скупштинског сазива све до децембра 1922. године.

На изборима за Скупшину марта 1923. г. био је носиоц листе за Моравски округ.^[2] Од укупно 6.985 гласова, његова листа је освојила 667, односно четврто место, те није изабран за посланика.^[3] Био је активан на јачању задругарства и члан Главног Савеза Српских земљорадничких задруга и члан Управног одбора Главне Земљорадничке Набављачке задруге.

Од 1925. био је главни секретар Савеза земљорадника. Као делегат Главног Савеза Српских земљорадничких задруга је учествовао на конгресу Општег савеза Бугарских земљорадничких задруга у Софији.

Од октобра 1931. до маја 1932. био је одборник у Београдској општини. Такође је упоредо радио и као грађевински и геодетски инжењер код инжењера Андоновића, где је између осталих послова радио и на катастарском премеру Александровца.

Био је председник државног спортског одбора и члан утемељивач друштва Светог Саве. Од 1936. године био је Начелник Одељења општег телесног васпитања при Министарству физичког васпитања народа и учествовао је у доношењу закона о обавезном телесном васпитању.

Године 1939. год. постављен је за вршиоца дужности ректора Школе за телесно васпитање, која се налазила у Београду.^[4]

На том положају га и затиче Други светски рат и окупација земље.

У току рата налази се у Влади Милана Недића и то на положају начелника Министарства просвете и вера.

Емиграција

Након рата, током 1946. године, емигрирао је најпре у Италију, а затим у Енглеску код ћерке, где је и умро и сахрањен 1953. године.

Породица

Био је ожењен Јулијом, рођена Матић 1903. године у Панчеву. Имали су троје деце, ћерке Ружицу (1922) и Олгу (1925) и сина Вукомана (1924—1944).^[5] Вукоман је погинуо током Другог светског рата као припадник Равногорског покрета. Рањен од Немаца 1944. у покушају ослобађања патријарха Гаврила из Војловице, Ружица се удала у Енглеској, а Олга је након рата живела у Београду.

Референце

^ http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_2.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.2, Јагодина, 2013.
^ http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs//wb?action=getpage&bookkey=6209&pageref=001.png^{[мртва веза]} Дневни лист Политика 17.02.1923.г
^ http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_3.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.3, Јагодина, 2014.
^ Историјат Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду
^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд, 2009. године, одредница 'Арачић, Миливоје В.' на страни 20.COBISS.SR 170123788

Спољашње везе

Значајне личности Новог Ланишта

[1] ttp://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_2.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.2, Јагодина, 2013.

[2] ttp://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs//wb?action=getpage&bookkey=6209&pageref=001.png^{[мртва веза]} Дневни лист Политика 17.02.1923.г

[3] ttp://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_3.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.3, Јагодина, 2014.

[4] Историјат Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду

[kojeko-5] Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд, 2009. године, одредница 'Арачић, Миливоје В.' на страни 20.COBISS.SR 170123788

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 36: / Ред 36: @@
 Године [[1919]]. бива постављен за подинжењера у Хидротехничком заводу Министарства пољопривреде и на том месту је радио до 8. априла [[1921]]. године када бива изабран за Народног посланика Уставотворне скупштине [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], на листи [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]] (уместо Милана Ст.Јевтића, који је поднео оставку).<ref>http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_2.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.2, Јагодина, 2013.</ref> Учествовао је и у раду редовног скупштинског сазива све до децембра [[1922]]. године.
-На изборима за Скупшину марта 1923. г. био је носиоц листе за Моравски округ.<ref>http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs//wb?action=getpage&bookkey=6209&pageref=001.png Дневни лист Политика 17.02.1923.г</ref> Од укупно 6.985 гласова, његова листа је освојила 667, односно четврто место, те није изабран за посланика.<ref>http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_3.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.3, Јагодина, 2014.</ref>
+На изборима за Скупшину марта 1923. г. био је носиоц листе за Моравски округ.<ref>http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs//wb?action=getpage&bookkey=6209&pageref=001.png{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Дневни лист Политика 17.02.1923.г</ref> Од укупно 6.985 гласова, његова листа је освојила 667, односно четврто место, те није изабран за посланика.<ref>http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_3.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.3, Јагодина, 2014.</ref>
 Био је активан на јачању задругарства и члан Главног Савеза Српских земљорадничких задруга и члан Управног одбора Главне Земљорадничке Набављачке задруге.