Осје — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м исправке
м graficki prikaz
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Ährchen Roggen.JPG|мини|Изглед двополне [[цвaст]]и ([[клас]]и) [[раж]]a: 1 – [[Плева|плеве]] (Spiculae), 2 – [[Плевица|плевице]] (Glumae), 3 – [[осје]] (Arista), 4 – [[Класић|класићи]] (Palea), 6 – [[Тучак|тучкови]] (Anthere)]]

'''Осје''' ({{јез-лат|arista}}) – једнина '''ос''' или '''осак''' – јесте влакнаста заоштренa бодља или дуго шиљата љуска [[Плева|плеве]], на [[Класић|класићу]] или [[Клас|класју]] биљака. Као и плева, осје је карактеристично пре свега за многе (али не и све) чланове породице [[траве|трава]] ''([[Poaceae]])'', нарочито за [[житарицe]]. Код појединих представника [[главочике|главочика]] ''(Asteraceae)'' јавља се у виду круте зашиљене иглице на [[папус]]у. Постоји унутрашње и вањско осје. Код [[жито|жита]] ''(Triticum vulgare)'' у зависности од врсте, унутрашње осје може бити са или без длака, делимично длакаво, те длакаво само при врху.
'''Осје''' ({{јез-лат|arista}}) – једнина '''ос''' или '''осак''' – јесте влакнаста заоштренa бодља или дуго шиљата љуска [[Плева|плеве]], на [[Класић|класићу]] или [[Клас|класју]] биљака. Као и плева, осје је карактеристично пре свега за многе (али не и све) чланове породице [[траве|трава]] ''([[Poaceae]])'', нарочито за [[житарицe]]. Код појединих представника [[главочике|главочика]] ''(Asteraceae)'' јавља се у виду круте зашиљене иглице на [[папус]]у. Постоји унутрашње и вањско осје. Код [[жито|жита]] ''(Triticum vulgare)'' у зависности од врсте, унутрашње осје може бити са или без длака, делимично длакаво, те длакаво само при врху.



Верзија на датум 8. октобар 2018. у 15:37

Изглед двополне цвaсти (класи) ражa: 1 – плеве (Spiculae), 2 – плевице (Glumae), 3 – осје (Arista), 4 – класићи (Palea), 6 – тучкови (Anthere)

Осје (лат. arista) – једнина ос или осак – јесте влакнаста заоштренa бодља или дуго шиљата љуска плеве, на класићу или класју биљака. Као и плева, осје је карактеристично пре свега за многе (али не и све) чланове породице трава (Poaceae), нарочито за житарицe. Код појединих представника главочика (Asteraceae) јавља се у виду круте зашиљене иглице на папусу. Постоји унутрашње и вањско осје. Код жита (Triticum vulgare) у зависности од врсте, унутрашње осје може бити са или без длака, делимично длакаво, те длакаво само при врху.

Морфолошки гледано, ос је средња вена листа или осовина лисне плоче. Облик лисне оси може бити раван, закривљен или, попут оног од ковиља (Stipa), спирално уврнут.

Осје често није само присутно код биљака у развоју, већ остаје и с плодовима (зрном) након сазревања. Такво осје на крајевима сувих класића може играти значајну улогу у расејавању и дистрибуцији семења.

Присуство, величина, облик и друге карактеристике осја је важна дијагностична карактеристика и може служити у таксономске сврхе – детерминацију врсте.

Осје житарица: клас јечма (Hordeum vulgare), ражи (Secale cereale) и француског љуља (Arrhenatherum elatius)

Литература

  • Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995. Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka. Beograd.
  • Коровкин О. А. (2007): Анатомия и морфология высших растений: словарь терминов (Биологические науки: Словари терминов). Москва, Дрофа. p. 128-268.