Планктон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 14. октобар 2018. у 04:33

Планктон је назив за микроскопски ситне биљне и животињске организме који лебде у мору или у копненим водама - барама, рекама или језерима ношени струјом и кретањем водене масе. Планктон је највидљивији у стајаћим водама као што су баре или језера.

Животна околина

Планктон је присутан у готово свим водама на Земљи. Међутим, у већини морских подручја је присутност хранљивих материја занемарљива, па отуда је и количина планктона у њима врло мала и стога се сматрају еколошким пустињама. Ако у стајаћим водама или рекама дође до претеране количине храњивих материја, може се догодити да то доведе до супротног резултата, наиме, да фосфати, као ограничавајући фактор прехране планктона постане доминантан (као отпадни продукт вештачког ђубрива пољопривредних површина доспева оборинском водом у слатководне ресурсе на копну), и доведе до своје супротности и „загуши“ природну циркулацију између планктона, воде и фосфата па отуда и сви живи организми у води (и планктон) изгубе неопходан кисеоник и угуше се. Слатководни планктон назива се лимнопланктон, а морски халипланктон.

Величина

Планктон постоји у свим могућим облицима и величинама.^[1] Посебно ситни организми (4-40 µm) убрајају се у нанопланктон. Најмањи облици су бактерије, у једну кашикицу воде стало би их 2 милиона. Али и већи представници фитопланктона су мањи од пресека људске косе. И зоопланктон има сићушних, али и таквих који могу имати и до 9 метара, као, рецимо неке врсте медуза које не могу активно пливати, него само плутају са струјом, и убрајају се исто у планктоне.

Подела

Разликују се:

бактеријски планктон
фитопланктон (биљни планктон)
зоопланктон (животињски планктон)

Зоопланктон

Према досадашњим сазнањима, највећи део животињске биомасе планктона чине ракови копеподе. Без планктона арктичких вода не би могли постојати велики китови усани, као нпр. плави китови или китови перајари, њихова прехрамбена подлога је управо зоопланктон којег „филтрирају“ својим устима. Велика јата риба такође се хране масом планктона.

Фитопланктон

Једноћелијске силикатне алге чине највећи дио масе фитопланктона. Према новијим истраживањима, чини се да је апсолутно највећа количина угљен-диоксида везана у биљном планктону, а не, као што се раније сматрало, у тропским шумама.

Животиње које се хране филтрирањем планктона

Види још

Извори

^ John Dolan (новембар 2012). „Microzooplankton: the microscopic (micro) animals (zoo) of the plankton” (PDF).

Спољашње везе

[1] John Dolan (новембар 2012). „Microzooplankton: the microscopic (micro) animals (zoo) of the plankton” (PDF).

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-[[Слика:Hyperia.jpg|мини|Планктон]]
+[[Датотека:Hyperia.jpg|мини|Планктон]]
 '''Планктон''' је назив за микроскопски ситне [[биљке|биљне]] и [[животиње|животињске]] [[организам|организме]] који лебде у [[море|мору]] или у копненим водама - [[бара]]ма, [[река]]ма или [[језеро|језерима]] ношени струјом и кретањем водене масе. Планктон је највидљивији у стајаћим [[вода]]ма као што су баре или језера.
@@ Ред 6: / Ред 6: @@
 == Величина ==
-Планктон постоји у свим могућим облицима и величинама.<ref>{{cite web |url=http://www.institut-ocean.org/images/articles/documents/1354542960.pdf |title= Microzooplankton: the microscopic (micro) animals (zoo) of the plankton | author=John Dolan|date=November 2012}}</ref> Посебно ситни организми (4-40 µm) убрајају се у [[нанопланктон]]. Најмањи облици су [[бактерија|бактерије]], у једну кашикицу воде стало би их 2 милиона. Али и већи представници [[фитопланктон]]а су мањи од пресека људске косе. И [[зоопланктон]] има сићушних, али и таквих који могу имати и до 9 метара, као, рецимо неке врсте [[медуза]] које не могу активно пливати, него само плутају са струјом, и убрајају се исто у планктоне.
+Планктон постоји у свим могућим облицима и величинама.<ref>{{cite web | url = http://www.institut-ocean.org/images/articles/documents/1354542960.pdf | title = Microzooplankton: the microscopic (micro) animals (zoo) of the plankton | author=John Dolan| date = November 2012}}</ref> Посебно ситни организми (4-40 µm) убрајају се у [[нанопланктон]]. Најмањи облици су [[бактерија|бактерије]], у једну кашикицу воде стало би их 2 милиона. Али и већи представници [[фитопланктон]]а су мањи од пресека људске косе. И [[зоопланктон]] има сићушних, али и таквих који могу имати и до 9 метара, као, рецимо неке врсте [[медуза]] које не могу активно пливати, него само плутају са струјом, и убрајају се исто у планктоне.
 == Подела ==
@@ Ред 14: / Ред 14: @@
 * [[фитопланктон]] (биљни планктон)
 * [[зоопланктон]] (животињски планктон)
-[[Слика:Copepodkils.jpg|мини|200п|д|[[Copepoda]] (-{Calanoida}-) - планктон]]
+[[Датотека:Copepodkils.jpg|мини|200п|д|[[Copepoda]] (-{Calanoida}-) - планктон]]
-===Зоопланктон===
+=== Зоопланктон ===
 {{Главни чланак|Зоопланктон}}
 Према досадашњим сазнањима, највећи део животињске биомасе планктона чине ракови копеподе. Без планктона арктичких вода не би могли постојати велики [[кит усан|китови усани]], као нпр. [[плави кит]]ови или [[кит перајар|китови перајари]], њихова прехрамбена подлога је управо зоопланктон којег „филтрирају“ својим [[уста|устима]]. Велика јата [[рибе|риба]] такође се хране масом планктона.