Осје — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9: Ред 9:
Осје често није само присутно код биљака у развоју, већ остаје и с [[плод]]овима ([[зрно]]м) након сазревања. Такво осје на крајевима сувих класића може играти значајну улогу у расејавању и дистрибуцији семења.
Осје често није само присутно код биљака у развоју, већ остаје и с [[плод]]овима ([[зрно]]м) након сазревања. Такво осје на крајевима сувих класића може играти значајну улогу у расејавању и дистрибуцији семења.


Присуство, величина, облик и друге карактеристике осја је важна дијагностична карактеристика и може служити у [[таксономиja|таксономске]] сврхе – детерминацију врсте.
Присуство, величина, облик и друге карактеристике осја важна је дијагностична карактеристика и може послужити у [[таксономиja|таксономске]] сврхе – детерминацију врсте.


[[Морфологија биљака|Морфолошки]] гледано, термин ос се такође користи за средишњу вену [[лист]]а или осовину [[Лисна плоча|лиске]] ({{јез-лат|lamina}}). Облик лисне оси може бити раван, закривљен или, попут оног од [[ковиље|ковиља]] ''(Stipa)'', спирално уврнут.
[[Морфологија биљака|Морфолошки]] гледано, термин ос се такође користи за средишњу вену [[лист]]а или осовину [[Лисна плоча|лиске]] ({{јез-лат|lamina}}). Облик лисне оси може бити раван, закривљен или, попут оног од [[ковиље|ковиља]] ''(Stipa)'', спирално уврнут.

Верзија на датум 15. октобар 2018. у 00:18

Изглед двополне цвaсти (класja) ражe: 1 – плеве (Glumae), 2 – плевице (Spiculae), 3 – осје (Arista), 4 – класићи (Palea), 6 – прашници (Anthere)

Осје (лат. arista) – једнина ос или осак – јесте влакнаста заоштренa бодља или дуго шиљата љуска плевице или плеве, на класићу или класју биљака. Као и плева, осје је карактеристично пре свега за многе (али не и све) чланове породице трава (Poaceae), нарочито за житарицe. Код појединих представника главочика (Asteraceae) јавља се у виду круте зашиљене иглице на папусу.

Као ботанички термин

Постоји унутрашње и вањско осје. Код жита (Triticum vulgare) у зависности од врсте, унутрашње осје може бити са или без длака, делимично длакаво, те длакаво само при врху.

Осје често није само присутно код биљака у развоју, већ остаје и с плодовима (зрном) након сазревања. Такво осје на крајевима сувих класића може играти значајну улогу у расејавању и дистрибуцији семења.

Присуство, величина, облик и друге карактеристике осја важна је дијагностична карактеристика и може послужити у таксономске сврхе – детерминацију врсте.

Морфолошки гледано, термин ос се такође користи за средишњу вену листа или осовину лиске (лат. lamina). Облик лисне оси може бити раван, закривљен или, попут оног од ковиља (Stipa), спирално уврнут.

Осје житарица: клас јечма (Hordeum vulgare), ражи (Secale cereale) и француског љуља (Arrhenatherum elatius)

Види још

Литература

  • Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995. Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka. Beograd.
  • Коровкин О. А. (2007): Анатомия и морфология высших растений: словарь терминов (Биологические науки: Словари терминов). Москва, Дрофа. p. 128-268.

Спољашње везе