Манастир Тумане — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 12: Ред 12:
}}
}}
[[Датотека:Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане 01.JPG|250п|мини|Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане]]
[[Датотека:Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане 01.JPG|250п|мини|Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане]]
'''Манастир Тумане''' је [[Православље|православни]] [[манастир]] [[Епархија браничевска|Епархије браничевске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази у Голубачкој долини на самој обали истоименог потока, 12 -{km}- удаљен од [[Голубац|Голупца]].
'''Манастир Тумане''' је [[Православље|православни]] [[манастир]] [[Епархија браничевска|Епархије браничевске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази у Голубачкој долини на самој обали истоименог потока, 12 -{km}- удаљен од [[Голубац|Голупца]].


== Предање ==
== Предање ==
Ред 30: Ред 30:


== Братство ==
== Братство ==
У манастиру је само сахрањен двоструки доктор наука Радоје Арсовић, потоњи монах и светац [[Јаков Арсовић]] (1893-1946),<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/iki_monah_otac_jakov_arsovi/ Жички монах отац Јаков Арсовић]</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.vladimirdimitrijevic.com/tekst/406-monah-jakov-arsovic-sv-svedok-pokajanja.html |title=Монах Јаков Арсовић, свети сведок покајања |access-date=12. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150322022901/http://vladimirdimitrijevic.com/tekst/406-monah-jakov-arsovic-sv-svedok-pokajanja.html |archive-date=22. 03. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref> чије су мошти откривене као нетрулежне.<ref>[http://archive.is/R5CPH Обретене нетрулежне мошти оца Јакова Арсовића]</ref> До смрти је био сабрат [[Манастир Жича|манастира Жиче]], који су бомбардовали савезници пред крај рата.
У манастиру је само сахрањен двоструки доктор наука Радоје Арсовић, потоњи монах и светац [[Јаков Арсовић]] (1893-1946),<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/iki_monah_otac_jakov_arsovi/ Жички монах отац Јаков Арсовић]</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.vladimirdimitrijevic.com/tekst/406-monah-jakov-arsovic-sv-svedok-pokajanja.html |title=Монах Јаков Арсовић, свети сведок покајања |access-date=12. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150322022901/http://vladimirdimitrijevic.com/tekst/406-monah-jakov-arsovic-sv-svedok-pokajanja.html |archive-date=22. 03. 2015 |dead-url=yes |df=}}</ref> чије су мошти откривене као нетрулежне.<ref>[http://archive.is/R5CPH Обретене нетрулежне мошти оца Јакова Арсовића]</ref> До смрти је био сабрат [[Манастир Жича|манастира Жиче]], који су бомбардовали савезници пред крај рата.


Свети [[Тадеј Штрбуловић|Тадеј Витовнички]] је био духовник манастира једно време. Дуго година настојатељица манастира је била схи-игуманија Серафима Милорадовић (1933-2016).<ref>[http://www.pravoslavie.ru/srpska/94786.htm Упокојила се у Господу схи-игуманија Серафима туманска (28. јун 2016)]</ref>
Свети [[Тадеј Штрбуловић|Тадеј Витовнички]] је био духовник манастира једно време. Дуго година настојатељица манастира је била схи-игуманија Серафима Милорадовић (1933-2016).<ref>[http://www.pravoslavie.ru/srpska/94786.htm Упокојила се у Господу схи-игуманија Серафима туманска (28. јун 2016)]</ref>

Верзија на датум 20. октобар 2018. у 04:20

Манастир Тумане
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија браничевска
Оснивање14. век
ОснивачМилош Обилић
МестоГолубац
Држава Србија
Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане

Манастир Тумане је православни манастир Епархије браничевске Српске православне цркве. Налази у Голубачкој долини на самој обали истоименог потока, 12 km удаљен од Голупца.

Предање

За име манастира везано је неколико предања за Милоша Обилића, прослављеног косовског јунака. Милош је рођен у оближњем селу Кобиље, а имао свој дворац у оближњем селу Двориште.[1] Приликом одласка у лов нехотице је ранио испосника Зосима Синајита који је пребивао у оближњој пећини. Када га је понео видару на лечење пустињак му рече Ту мани тј. Нема лека - пусти да ту умрем. Да окаје грех Милош подиже задужбину- манастир у који положи Зосимове мошти. Док је зидао манастир стиже кнежев позив да дође у бој. Ту мани, па дођи на Косово. Од двоструког ту мани манастир добија име Туман.

Прошлост

Не зна се тачно време изградње манастира. Први пут се појављује у попису 1572/3. године. Попис из времена султана Мурата III одређује локацију манастира код села Туман. У манастиру су (1891) редовно одржавани "нарочити парастоси" Милошу Обилићу - као задужбинару.

У другој половини 16. века настало је у овом манастиру једно књижевно дело - Тумански апокрифни зборник. У време Кочине крајине, манастир је паљен од стране Турака. Обновљен је 1797. године а 1879. године је манастир доста оштећен у земљотресу. Године 1883. извршена је санација, а 1910. године срушена је црква. Балкански ратови су одложили градњу нове цркве, па је садашња подигнута тек 1924. године.

Манастирски посед је био сиромашан, и као такав износио 1889. године: 14 хектара оранице и 395 хектара шуме.[2]

Године 1934. у Туман је пресељено руско монашко братство из манастира Миљкова. Од 1966. године Туман је женски опстежитељски манастир.

Архитектура цркве

Манастирска црква посвећена је Светом архангела Гаврилу, зидана је у српско-византијском стилу. У наосу цркве се налази кивот са моштима Светог Зосима Синајита. Манастирски комплекс чине још и велики конак, мали конак, испосница изнад које се налази капела преподобног Зосима Синајита.

Братство

У манастиру је само сахрањен двоструки доктор наука Радоје Арсовић, потоњи монах и светац Јаков Арсовић (1893-1946),[3][4] чије су мошти откривене као нетрулежне.[5] До смрти је био сабрат манастира Жиче, који су бомбардовали савезници пред крај рата.

Свети Тадеј Витовнички је био духовник манастира једно време. Дуго година настојатељица манастира је била схи-игуманија Серафима Милорадовић (1933-2016).[6]

Референце

Види још

Извори

Литература

Спољашње везе