Алфред Виндишгрец — разлика између измена
м Поправљене везе: Фелдмаршал → Генерал-фелдмаршал, фелдмаршал → Генерал-фелдмаршал |
м Разне исправке |
||
| Ред 17: | Ред 17: | ||
| награде = |
| награде = |
||
| каснији_рад = |
| каснији_рад = |
||
| потпис= |
| потпис = |
||
}} |
}} |
||
Кнез '''Алфред Виндишгрец''' ({{јез-нем|Alfred Candidus Ferdinand Fürst zu Windisch-Grätz}}; 1787-1862.) био је аустријски [[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршал]]. |
Кнез '''Алфред Виндишгрец''' ({{јез-нем|Alfred Candidus Ferdinand Fürst zu Windisch-Grätz}}; 1787-1862.) био је аустријски [[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршал]]. |
||
| Ред 30: | Ред 30: | ||
{{reflist|30em}} |
{{reflist|30em}} |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref= |
* {{Cite book|ref=harv|title = [[Војна енциклопедија]], том 10|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Београд: Војноиздавачки завод| year = 1974|id=|publication-place=|pages=501}} |
||
{{Commonscat|Alfred, Prince of Windisch-Graetz}} |
{{Commonscat|Alfred, Prince of Windisch-Graetz}} |
||
Верзија на датум 25. октобар 2018. у 23:40
| Алфред I од Виндишгреца | |
|---|---|
 Фелдмаршал кнез Алфред од Виндишгреца | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. мај 1787. |
| Место рођења | Брисел, Аустријска Низоземска |
| Датум смрти | 21. март 1862. (74 год.) |
| Место смрти | Беч, Хабзбуршка монархија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1804—1848. |
| Војска | Хабзбуршка монархија |
| Чин | Фелдмаршал |
| Учешће у ратовима | Битка код Лајпцига Бечка револуција Мађарска револуција 1848. |
Кнез Алфред Виндишгрец (нем. Alfred Candidus Ferdinand Fürst zu Windisch-Grätz; 1787-1862.) био је аустријски фелдмаршал.
Живот и каријера
Родом из чешке аристократске породице, ступио је у војску Хабсбуршке Монархије 1804. године. Од 1805. до 1814. учествовао је у аустријским ратовима против Наполеона и истакао се у бици код Лајпцига 1813. Од 1833. до 1848. био је заповедник аустријских снага у Чешкој.
Револуција 1848.
Као заповедник аустријске војске у Чешкој, Виндишгрец је крваво угушио устанак у Прагу 12. јуна 1848. После избијања Бечке револуције, на челу контрареволуционарних снага (око 80.000 војника) је 24. октобра опколио Беч и уз тешке борбе до 31. октобра сломио отпор устаника. Затим је предузео офанзиву против мађарске револуционарне војске и 5. јануара 1849. ушао у Будимпешту. У бици код Каполне 26-27. фебруара победио је Мађаре, али је после пораза код Ишасега 6. априла 1949. смењен. После тога ретко се појављивао у јавном животу.[1]
Цитати
О револуционарима који траже устав: "Неће да чују за милост божију? Чуће милост топова."
Референце
- ^ Гажевић 1974, стр. 501.
Литература
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија, том 10. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 501.
