Прибислав Мутимировић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
| Ред 26: | Ред 26: | ||
}} |
}} |
||
'''Прибислав''' или '''Првослав''' (''Πριβέσθλαβος''){{Напомена|Име овог владара се помиње искључиво у делу [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]], у његовом грчком облику ''Πριβέσθλαβος'', због чега постоји спорење међу историчарима да ли га треба читати као ''Прибислав'' или као ''Првослав''.}} '''Мутимировић''' је био српски владар из [[властимировићи|династије Властимировића]], која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балканско полуострво]]<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ}} ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]])</ref> и владао је годину дана Србијом (891—892). Био је најстарији син и наследних кнеза [[Мутимир]]а, а са власти га је збацио његов брат од стрица [[Гојник]]а, [[Петар Гојниковић|Петар]]. Прибислав се са млађом браћом, Браном и Стефаном, склонио у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]]<ref name="ДАИ" /> и његова даља судбина није позната. Његов син [[Захарија Прибислављевић|Захарија]] је касније преузео власт у Србији, током прве половине треће деценије [[10. век|X века]]. |
'''Прибислав''' или '''Првослав''' (''Πριβέσθλαβος''){{Напомена|Име овог владара се помиње искључиво у делу [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]], у његовом грчком облику ''Πριβέσθλαβος'', због чега постоји спорење међу историчарима да ли га треба читати као ''Прибислав'' или као ''Првослав''.}} '''Мутимировић''' је био српски владар из [[властимировићи|династије Властимировића]], која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балканско полуострво]]<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ}} ([[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]])</ref> и владао је годину дана Србијом (891—892). Био је најстарији син и наследних кнеза [[Мутимир]]а, а са власти га је збацио његов брат од стрица [[Гојник]]а, [[Петар Гојниковић|Петар]]. Прибислав се са млађом браћом, Браном и Стефаном, склонио у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]]<ref name="ДАИ" /> и његова даља судбина није позната. Његов син [[Захарија Прибислављевић|Захарија]] је касније преузео власт у Србији, током прве половине треће деценије [[10. век|X века]]. |
||
[[Датотека:Српске кнежевине 8. и 9. век.png|300px|мини|лево|Српске кнежевине 8. и 9. век.]] |
|||
== Напомене == |
== Напомене == |
||
[[Датотека:Serb lands in the 9th century.png|мини|десно|270п|Српске земље у 9. веку]] |
|||
{{Напомене}} |
{{Напомене}} |
||
Верзија на датум 28. октобар 2018. у 00:51
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Прибислав Мутимировић | |
|---|---|
.png) Стилизовано знамење са печата кнеза Стројимира из 9. века | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 867. |
| Датум смрти | 10. век |
| Породица | |
| Потомство | Захарија Прибислављевић |
| Родитељи | Мутимир |
| Династија | Властимировићи |
| Период | 891—892. |
| Претходник | Мутимир |
| Наследник | Петар Гојниковић |
Прибислав или Првослав (Πριβέσθλαβος)[а] Мутимировић је био српски владар из династије Властимировића, која је Србе довела на Балканско полуострво[1] и владао је годину дана Србијом (891—892). Био је најстарији син и наследних кнеза Мутимира, а са власти га је збацио његов брат од стрица Гојника, Петар. Прибислав се са млађом браћом, Браном и Стефаном, склонио у Хрватску[1] и његова даља судбина није позната. Његов син Захарија је касније преузео власт у Србији, током прве половине треће деценије X века.
Напомене
- ^ Име овог владара се помиње искључиво у делу Константина Порфирогенита, у његовом грчком облику Πριβέσθλαβος, због чега постоји спорење међу историчарима да ли га треба читати као Прибислав или као Првослав.
Породично стабло
| 2. Мутимир | ||||||||||||||||
| 1. Прибислав Мутимировић | ||||||||||||||||
| 3. | ||||||||||||||||
Види још
Референце
- ^ а б Шаблон:КП-ДАИ (глава 32.)
Извори и литература
Извори
- Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Литература
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Бубало, Ђорђе (2008). „Властимировићи”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 187—189.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Живковић, Тибор (2000). Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века (PDF). Београд: Историјски институт САНУ.
- Живковић, Тибор (2002). Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025). Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Живковић, Тибор (2012). „О такозваној "Хроници српских владара" из списа De administrando Imperio цара Константина VII Порфирогенита”. Византијски свет на Балкану (PDF). 2. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 313—332.
- Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.
- Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени. Београд: Просвета.
- Ћирковић, Сима (1981). „Образовање српске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 141—155.
- Ћирковић, Сима (1981). „Србија између Византијског царства и Бугарске”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 156—169.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
Викизворник
