Вулканска ерупција — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje sablona page; козметичке измене
Ред 16: Ред 16:


== Литература ==
== Литература ==
* Schmincke, H. U. 2004. ''Volcanism''. New York: Springer. {{page|year=|isbn=978-3-540-43650-8|pages=}}
* Schmincke, H. U. ''Volcanism''. New York: Springer. {{page|year=2004|isbn=978-3-540-43650-8|pages=}}
* Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука
* Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука



Верзија на датум 3. новембар 2018. у 11:32

Разни типови вулканских ерупција

Вулканска ерупција је назив за избацивање лаве, пирокластичног материјала (пепео, лапили, вулканске бомбе и вулкански блокови) и разних гасова из вулкана. Постоји неколико типова вулканске ерупције које су класификовали вулканолози. Они се често називају по познатим вулканима који су ерумпирали, односно догађајима који су дали пример за класификацију. Неки од вулкана за време своје активности показују само један карактеристични тип ерупције, док други могу у једном еруптивном догађају показати карактеристике више њих.

Постоје три главне поделе вулканских ерупција.

  • Према месту, вулканске ерупције деле се на:
    • субакватичне - емисије лаве директно у воду или доспевање површинских лава у воду. Преовлађује ефузивна активност, док су експлозивне могуће на дубинама мањим од 2160 метара у случају слатке, или 3150 метара у случају слане воде. Карактеристична је неексплозивна фрагментација и њени продукти, као што су пилоу лаве и хијалокластити. Преовлађује базично-интермедијарни састав магме, ређи су кисели продукти;
    • субаерске - широк је распон типова активности и продуката. Ефузивна и експлозивна активност зависне су од састава лаве и других фактора. Код ефузивне активности присутна је и неексплозивна фрагментација, услед неједнаког хлађења лаве;
    • подземне „ерупције“ - дајкови, неправилни пробоји, криптодоме и сл. Заступљена је хидраулична фрагментација и хидротермална активност. Продукти су везани за системе образовања рудних лежишта.
  • Према облику вулканског центра, ерупције се деле на:
    • централне - класични вулкани. Често су линеарно распоређени индивидуални центри. Нема правилности према саставу магме. Различит је волумен емитоване лаве, односно величина структуре;
    • линеарне - волумен магме је углавном велики, а велика је и снага ерупције. Преовлађује базични састав магме;
    • ареалне - велики волумен и велика снага ерупције. Далеко је преовлађујући базични састав магме.
  • Према типу, вулканске ерупције се деле на:
    • изливне - кохерентни продукти и вулканокластити настали неексплозивном фрагментацијом. Магме садрже мало волатила. По саставу продуката, преовлађују магме базичног састава. Различита је литологија продуката и волумен емитоване лаве, односно облици и величина структура;
    • експлозивне - магме са пуно волатила. Присутна је експлозивна фрагментација и пирокластични продукти. Према пореклу воде, све експлозивне вулканске ерупције деле се на: магматске (које садрже само магматску воду), фреатомагматске (садрже мешавину магматске и атмосферске воде) и фреатске ерупције (које садрже само атмосферску воду). Према експлозивности, експлозивне вулканске ерупције деле се на (од најслабијих ка најјачим): хавајске, стромболске, вулканолошке, субплинијске, суртсејанске, фреатоплинијске, плинијске и ултраплинијске ерупције.

Литература

  • Schmincke, H. U. Volcanism. New York: Springer. 2004. ISBN 978-3-540-43650-8.
  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе