Пећина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 3. новембар 2018. у 19:30

Пећина или спиља/спила/шпиља представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Пећине настале у красу су обликоване хемијским и механичким деловањем воде. Осим у тим стенама пећине настају и у наслагама гипса, соли, магматским стенама, конгломератима, бречама па чак и леду.

Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.

Истраживањем пећина се бави спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.

У Србији су предоминантне пећине у крашком рељефу, с обзиром да је карст веома заступљен.

Подела пећина

Пећине се могу дефинисати и као дугачки и често веома разгранати подземни, хоризонтални или благо нагнути, канали који се пружају дубоко у унутрашњост кречњачких маса. Постоје и примери пећина са стрмим каналима.

Зависно од тога да ли у пећинама постоји речни ток или не, оне се могу поделити на речне и суве.

Речне пећине су, у морфолошком и хидрографском погледу, најзначајнији облици у унутрашњости кречњачких маса. Кроз њих, компликованим системима подземних канала, теку праве „пећинске реке”. У великом броју случајева ове реке су разгранате попут површинских подземних токова. Пећинске реке могу отицати слободно-гравитационо, под деловањем Земљине гравитације или асцедентно, под утицајем хидростатичког притиска.

Према хидрографској функцији речне пећине деле се на понорске и сифонске. Понорске пећине представљају или су представљале поноре површинских водених токова (понорница) док сифонске представљају пећинске канале кроз које избијају или су некад избијали подземни водени токови на површину у виду врела. Примери оваквих пећина у Србији су понорска пећина Пандирало, понор Сврљишког Тимока и сифонска пећина Гаура Фундоњ, код села Подгорца, на источним падинама Кучаја.

У природи се срећу случајеви комбинације понорске и сифонске пећине. Овакве комбинације називају се тунелским пећинама. Пример тунелске пећине у Србији је Велика пећина, код села Дубоке, у близини Кучева.

У зависности од режима воденог тока речне пећине деле се на сталне и периодске речне пећине.

Суве пећине сачињава мрежа пећинских канала који су стално ван хидрографске функције. Према броју отвора оне се могу поделити на „затворене” и суве тунелске пећине. Морфолошко-хидролошка еволуција ових пећина, кроз које више не протичу речни токови, везана је за рад воде прокапнице и за процес обурвавања пећинских таваница. Корозивним деловањем воде прокапнице (понируће воде од атмосферских падавина) шире се пукотине на таваницама пећине и оне нарастају у висину. Рад воде прокапнице је и акумулативан. Акумулативан рад манифестује се у стварању пећинског накита. Примери сувих пећина су Преконошка пећина (у Сврљишким планинама), Велика Атула на Бељаници, Владикине плоче у долини Височице итд. Суве пећине представљају далеко одмакли стадијум морфолошко-хидролошке еволуције пећина и краса уопште.

Пећине чији се канали налазе на различитим нивоима могу имати канале који су суви и канале кроз које протиче вода. Пример такве пећине је Влашка пећина у долини Ресаве.^[1]

Литература

Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
Петровић Ј. 1973. Пећинарство за планинаре. Београд: Планинарски савез Србије

Спољашње везе

Референце

^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

[1] Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{друге употребе}}
-{{bez_inlajn_referenci}}
 [[Датотека:Groty mechowskie.jpg|мини|десно|Пећина]]
 [[Датотека:Cuevas de Acsibi, Salta (Argentina).jpg|мини|десно|Пећина]]
@@ Ред 10: / Ред 9: @@
 У [[Србија|Србији]] су предоминантне пећине у крашком [[рељеф]]у, с обзиром да је карст веома заступљен.
+== Подела пећина ==
+Пећине се могу дефинисати и као дугачки и често веома разгранати подземни, хоризонтални или благо нагнути, канали који се пружају дубоко у унутрашњост кречњачких маса. Постоје и примери пећина са стрмим каналима.
+Зависно од тога да ли у пећинама постоји речни ток или не, оне се могу поделити на речне и суве.
+Речне пећине су, у морфолошком и хидрографском погледу, најзначајнији облици у унутрашњости кречњачких маса. Кроз њих, компликованим системима подземних канала, теку праве „пећинске реке”. У великом броју случајева ове реке су разгранате попут површинских подземних токова. Пећинске реке могу отицати слободно-гравитационо, под деловањем Земљине [[Гравитација|гравитације]] или асцедентно, под утицајем [[Хидростатички притисак|хидростатичког притиска]].
+Према хидрографској функцији речне пећине деле се на понорске и сифонске. Понорске пећине представљају или су представљале [[Понор|понор]]е површинских водених токова ([[Понорница|понорница]]) док сифонске представљају пећинске канале кроз које избијају или су некад избијали подземни водени токови на површину у виду [[Врело|врела]]. Примери оваквих пећина у Србији су понорска пећина [[Пандирало |Пандирало]], понор [[Сврљишки Тимок|Сврљишког Тимока]] и сифонска пећина [[Гаура Фундоњ |Гаура Фундоњ]], код села [[Подгорац (Бољевац)|Подгорца]], на источним падинама [[Кучај]]а.
+У природи се срећу случајеви комбинације понорске и сифонске пећине. Овакве комбинације називају се тунелским пећинама. Пример тунелске пећине у Србији је Велика пећина, код села [[Дубока (Кучево)|Дубоке]], у близини [[Кучево|Кучева]].
+У зависности од режима воденог тока речне пећине деле се на сталне и периодске речне пећине.
+Суве пећине сачињава мрежа пећинских канала који су стално ван хидрографске функције. Према броју отвора оне се могу поделити на „затворене” и суве тунелске пећине. Морфолошко-хидролошка еволуција ових пећина, кроз које више не протичу речни токови, везана је за рад воде прокапнице и за процес обурвавања пећинских таваница.  Корозивним деловањем воде прокапнице (понируће воде од атмосферских падавина) шире се пукотине на таваницама пећине и оне нарастају у висину. Рад воде прокапнице је и акумулативан. Акумулативан рад манифестује се у стварању [[пећински накит|пећинског накита]]. Примери сувих пећина су [[Преконошка пећина]] (у [[Сврљишке планине|Сврљишким планинама]]), [[Велика Атула |Велика Атула]] на [[Бељаница|Бељаници]], [[Владикине плоче]] у долини [[Височица|Височице]] итд. Суве пећине представљају далеко одмакли стадијум морфолошко-хидролошке еволуције пећина и [[Крас|крас]]а уопште.
+Пећине чији се канали налазе на различитим нивоима могу имати канале који су суви и канале кроз које протиче вода. Пример такве пећине је [[Влашка пећина]] у долини [[Ресава (река)|Ресаве]].<ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
 == Литература ==
@@ Ред 19: / Ред 35: @@
 == Спољашње везе ==
 {{Commonscat|Caves}}
+== Референце ==
+{{reflist}}
 [[Категорија:Пећине|*]]