6. новембар

6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 355. — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
• 1632. — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
• 1860. — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
• 1880. — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
• 1911. — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
• 1917. — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
• 1931. — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
• 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
• 1950. — Основан Музеј примењене уметности у Београду
• 1964. — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
• 1975. — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
• 1986. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
• 1996. — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
• 1999. — Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
• 2001. — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
• 2005. — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

Рођења

• 1479. — Хуана I од Кастиље, шпанска краљица. (†1555).
• 1494. — Сулејман I Величанствени, турски султан. (†1566).
• 1661. — Карло II од Шпаније, шпански краљ. (†1700).
• 1771. — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. (†1834).
• 1787. — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (†1864).
• 1814. — Адолф Сакс, белгијски кларинетиста, градитељ дувачких инструмената и конструктор првог саксофона. († 1894.)
• 1835. — Чезаре Ломброзо, италијански психијатар и криминолог. (†1909).
• 1841. — Арман Фалер, француски политичар и председник Француске. (†1931).
• 1861. — Џејмс Нејсмит, канадско-амерички изумитељ кошарке. (†1939).
• 1880. — Роберт Мусил, аустријски писац. (†1942).
• 1923. —
  • Татјана Лукјанова, српска глумица. (†2003).
  • Антоније Исаковић, српски књижевник. (†2002).
• 1928. — Иван Марковић, хрватски фудбалер и тренер. († 2006.)
• 1932. — Предраг Гојковић Цуне, певач.
• 1946. — Сали Филд, америчка глумица.
• 1953. — Тони Парсонс, британски новинар и књижевник.
• 1961. — Никита Миливојевић, позоришни и филмски редитељ, професор Академије уметности у Новом Саду.
• 1962. — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер.
• 1963. — Бранка Пујић, српска глумица.
• 1964. — Грег Графин, амерички певач.
• 1970. — Итан Хок, амерички глумац.
• 1972. — Ребека Ромејн, америчка глумица.
• 1972. — Танди Њутон, британска глумица.
• 1977. — Душан Кецман, српски кошаркаш.
• 1979. — Ламар Одом, амерички кошаркаш.
• 1982. — Алексеј Гај, украјински фудбалер.
• 1987. — Ана Ивановић, српска тенисерка.
• 1988. — Ема Стоун, америчка глумица.
• 1959. — Андре Ширле, немачки фудбалски репрезентативац.

Смрти

• 1397. — Вук Бранковић, српски обласни господар.
• 1632. — Густаф II Адолф Шведски, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* 1594.)
• 1796. — Катарина Велика, царица Русије. (* 1729.)
• 1893. — Петар Чајковски, руски композитор позног роматизма.
• 1929. — Максимилијан фон Баден, немачки принц и политичар. (*1967.)
• 1964. — Слободан Пенезић Крцун учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије
• 1996. — Драган Кресоја, филмски редитељ и сниматељ. (* 1946.)
• 2007. — Раша Ливада, књижевник, главни и одговорни уредник часописа "Писмо" истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва. (* 1948.)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума