Русија

Руска Федерација Российская Федерация
Застава Грб
Крилатица: нема
Химна: Госуда́рственный гимн Росси́йской Федера́ции
Главни град	Москва
Службени језик	руски
Владавина
Облик државе	Савезна република
— Председник	Дмитриј Медведев
— Премијер	Владимир Путин
Историја
Независност	‍
— Оснивање Русије	862.
— Оснивање РСФСР	7. новембар 1917.
— Распад Совјетског Савеза¹	26. децембар 1991.
Географија
Површина	‍
— укупно	17.075.200 km2 (1)
— вода (%)	13
Становништво	‍
— 2008.	141.888.900 (8.)
— 2002.	145.184.000
— густина	8,31 ст./km2 (209.)
Економија
БДП / ПКМ	≈ 2005
— укупно	$1.576 трилиона (10.)
— по становнику	$11.041 (62.)
ИХР (2004)	0,797 (65.) — средњо
Валута	Руска рубља
— код валуте	RUB
Остале информације
Временска зона	UTC +2 до +12
Интернет домен	‍.ru‍
Позивни број	+7
¹Русија је међународно-правни наследник СССР-а

Руска Федерација (руски: Росси́йская Федера́ция — Рассијскаја Федерација), или Русија (руски: Росси́я — Рассија), је савезна држава која се простире преко огромних пространстава источне Европе и северне Азије. Са површином од 17.075.200 km², Русија је највећа држава на свету, покривајући скоро двоструко већу територију од Канаде, Кине, или Сједињених Америчких Држава. По броју становника је седма на свету, после Кине, Индије, САД, Индонезије, Бразила и Пакистана.

За време совјетске владавине (1917-1991) звала се Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) и била је највећа република у саставу СССР-а. РСФСР је била територијално и привредно најмоћнија република бивше велесиле. Због тога, Русија данас игра значајну улогу на светској сцени.

Историја Русије

Главни чланак: Историја Русије

Између 3. и 6. века после Христа земље данашње Русије насељавали су Готи, Хуни и Авари. Скити су живели у јужним степама, а Хазари су све до 8. века насељавали западни део степског дела Русије. Њих ће одатле протерати скандинавски Варјаги, који ће за своју престоницу узети словенски/руски град Новгород. Временом, Варјаги ће се асимилирати међу Словенима/Русима. И нека угро-финска племена биће у овом периоду асимилована.

Средњи век

Кнез Владимир је 988. прихватио хришћанство, и тиме ставио стару руску државу у сферу културног утицаја Византије.

Власт Варјага потрајаће неколико стотина година. Варјашка династија преместиће престоницу у Кијев 1169. године, чиме почиње историја Кијевске Русије. У 10. и 11. веку Кијевска Русија је постала највећа држава у Европи и прилично богата.

У 13. веку Кијевска Русија је нестала у инвазији Монгола. Такозвана Златна Хорда (савез паганских Монгола и муслиманских татарских номада) владала је Русијом преко три века. Они су уништили Кијев 1240. Западни делови данашње Русије су у то време дошли под конролу Литваније и Пољске.

Северни део Кијевске Русије, са центром у Новгороду, задржао је нешто од аутономије током татарског ропства. Ипак, морао се борити против Тевтонаца који су желели да се населе у овим просторима. Суседна словенска држава, Владимирско-Суздаљска кнежевина је била вазална монголска држава.

Московска кнежевина се појавила као амбициозна држава у првој четвртини 14. века. Иако су били у потчињеном положају према Монголима (до 1480), временом су стекли богатство и наметнули своју доминацију над водећим руским градовима: Суздаљ и Њижни Новгород (1392), Новгород (1478), Твер (1485).

После пада Константинопоља 1453. Московска кнежевина је остала најјача хришћанска држава на истоку Европе, тако да је почела да се сматра наследницом Источног римског царства. Године 1510, монах Филофеј ће у писму Великом војводи Москве споменути чувено предсказање: „Московска држава је Трећи Рим“.

Ростовски кремљ

Иван Грозни

Иван III Велики је победио монголско-татарску војску 1480. и консолидовао московску државу. Узео је титулу владара „свих руских земаља“. За време његове владавине Московска кнежевина је утростручила своју површину, нешто ратом, а нешто добровољним присаједињавањем. Иван IV, касније познат као Иван Грозни, је 1547. крунисан за првог цара Русије. За време своје владавине проширио је Руску државу према Волги и заузео татарске градове Казањ и Астрахањ. Тако је Русија постала вишенационална земља. Цар Иван IV је увео први законик, феудалну скупштину и сеоску самоуправу. Његови ратови са западним суседима (Пољска, Литванија, Шведска) нису били успешни. Ратни губици и лоше жетве су довеле до грађанског рата у раном 17. веку (Смутное Время). Године 1611. Дмитриј Пожарски је успео да ослободи Москву од Пољака. До средине 17. века настала су руска насеља у источном Сибиру и на обали Тихог океана.

Руска држава је крајем Средњег века била централизовано и аутократско царство.

Нови век

Санкт Петербург 1776.

Петар Велики

Први владар из династије Романов, Петар Велики (владао: 1682-1725), оријентисао је Русију према западу у политици, економији и култури. Поразио је Шведску и осигурао излаз Русије на Балтик, што је било важно за трговину. У новоосвојеним земљама, на ушћу реке Неве у Балтик, основао је нову престоницу Санкт Петербург. Катарина II Велика (владала 1762-1796), наставила је да развија политику Русије као велике европске силе. У време њене владавине Русија се проширила на Украјину и Крим. У сарадњи са Пруском и Аустријом, Русија је поразила Наполеона (Наполеонова инвазија на Русију) и поделила Пољско-Литванско краљевство. Наполеонов неуспех је био последица како упорног руског отпора, тако и јаке зиме. Једна од последица овог рата било је продирање либералних идеја у апсолутистичку царску Русију. Касније се руска држава проширила преко Кавказа и тамо ратовала против Турске.

У првој половини 19. века Русија је била конзервативна земља у којој је у привреди доминирала феудална пољопривреда. Кметство је укинуто 1861, што је омогућило индустријализацију. Појава сиромашног радничког слоја допринела је ширењу либералних и идеја социјализма. У крви угушена Револуција из 1905. довела је до ограничених реформи (слобода говора, оснивање законодавне скупштине - Думе).

Русија у 20. веку и данас

Русија је учествовала у Првом светском рату на страни сила Антанте. Дуг, исцрпљујући рат и велики људски и материјални губици довели су до грађанске Фебруарске, а затим до комунистичке Октобарске револуције 1917. Овим револуцијама је збачена царска владавина. После периода грађанског рата у коме је погинуло 20 милиона људи, некадашња царска Русија је 30. децембра 1922. постала прва комунистичка држава, под именом Совјетски Савез, и под вођством Владимира Иљича Лењина. Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (РСФСР) је била највећа од четири првобитне оснивачке републике.

Датотека:Soviet soldiers moving at Stalingrad.jpg

Совјетске трупе у Бици за Стаљинград

После Лењинове смрти 1924. челну позицију у СССР је преузео Јосиф Висарионович Стаљин. Он је форсирао планирану социјалистичку економију и брзу индустријализацију. Његове реформе и диктатура су коштале живота милионе људи.

Нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез 22. јуна 1941. И поред почетног успеха, немачке трупе нису оствариле свој велики циљ - освајање Москве. У зиму 1942-1943. доживели су велики пораз у бици код Стаљинграда. Совјетске трупе су успеле да их до 1945. истерају из источне Европе, и да маја исте године заузму Берлин. У Другом светском рату Совјетски Савез је имао 10,6 милиона војних и 15,9 милиона цивилних жртава, што је половина укупног броја жртава. Совјетски Савез је из рата изашао са уништеном инфраструктуром и економијом, али и као светска супер-сила која је политички доминирала источном половином Европе.

Датотека:Gagarin space suite.jpg

Јуриј Гагарин

Совјетски Савез је био друга сила која је овладала нуклеарним оружјем. Деценијама је био ривал САД и њеним савезницама у хладном рату. СССР је први лансирао вештачки сателит у космос (Спутњик 1, 1957), и првог човека у земљину орбиту (Јуриј Гагарин, 1961). Седамдесетих и осамдесетих година 20. века Совјетски Савез је ушао у период економске стагнације, који је и поред покушаја реформи касних 1980-их (гласност, перестројка), кулминирао распадом СССР-а 1991. на 15 независних република. Децембра 1991. Борис Јељцин је изабран за првог председника Руске Федерације, демократске парламентарне заједнице различитих федералних субјеката (републике, аутономне области, крајеви). Руска федерација је правни наследник некадашњег СССР-а.

После за становништво тешких година хаотичне приватизације и преласка у капиталистичку привреду 1990-их, праћених Ратовима у Чеченији, Русија је у 21. век ушла у мирнији политички период, са економијом која је у великој експанзији, првенствено захваљујући извозу драгоцених енергената - нафте и земног гаса.

Географија

Главни чланак: Географија Русије

Топографска мапа Русије

Русија се обично дели на западни европски (око 3,5 мил. km²) и источни азијски део - Сибир (13,5 мил. km²). Природну границу ових двеју делова чини планина Урал, која се простире у смеру север - југ у дужини од око 2.100 km од Северног леденог океана до границе са Казахстаном.

Русија има 37.000 километара морске обале и излази на три океана: Атлантски, Северни ледени и Тихи океан. Највећа острва и архипелази су: Нова Земља, Земља Франца Јозефа, Новосибирска острва, Сахалин, Курилска острва и.т.д.

Већина предела Русије су равнице, које су на југу степе, док су на северу шумовите. На крајњем северу су предели тундри. Поред Урала, планине Русије су: Кавказ (врх Елбрус је са 5.642 метара највиши врх Русије и Европе), Алтај и вулкани на Камчатки.

У Русији је највеће слатководно језеро по запремини на свету - Бајкалско језеро. Највеће реке Русије су Волга и Дон у европском делу, и Об, Иртиш, Јенисеј, Лена и Амур у азијском.

Европска Русија

Највећи део европског дела Русије заузима Источноевропска равница, са низијским рељефом који само понегде прелази у узвишења (Валдајска и Средњеруска на западу, Приволжје уз средњи ток Волге) чији врхови не прелазе 200 - 400 m. Кроз ову низику протиче Волга (3.688 km), привредни и културално најважнија река Русије. Превладава континентална клима која на крајњем северу прелази у поларну, а у уском појасу црноморског приобаља у медитеранску. Од севера према југу ређају се појасеви црногоричне шуме, мешане шуме, прелазне шумско-степске зоне, и степа покривена плодном црницом (черноземом). Уз обале Каспијског мора због јаког испаравања присутна је и полупустиња.

На крајњем југу европске Русије границу са Грузијом и Азербејџаном чини планина Кавказ са највишом тачком Русије, Елбрусом (5.633 m).

Сибир и Далеки Исток

Главни чланак: Сибир

На западу Сибира простире се велика Западносибирска равница кроз коју протиче најдужа руска река Об (са Иртишем 5.568 km, 5. на свету). Између реке Јенисеј на западу Лене на истоку налази се Средњесибирска висораван са врховима до 1.700 m. Средњејакутска равница кроз коју протиче Лена дели ову висораван од планинских ланаца источног Сибира.

На југу и истоку Сибира до обала Тихог океана превладава планински рељеф са ланцима чији су врхови углавном изнад 2.000 m (Белуха у Алтајском ланцу - 4.506 m, Кључевскаја Сопка на Камчатки - 4.750 m). Овде се налази и највеће и најдубље руско језеро - Бајкалско (31.500 km², дубина 1.637 m, најдубље на свету).

Клима већег дела Сибира је врло оштра континентална која на северу прелази у поларну, а на већим надморским висинима у планинску. Превладавају густе црногоричне шуме - тајге, са зонама оскудне вегетације - тундрама - и зонама трајног леда на крајњем северу. Руски далеки исток има монсунску климу.

Галерија руских предела

• 
  Призор из околине Јарослава
• 
  Субполарни Урал
• 
  Тајга код Архангелска зими
• 
  Кланац у Чеченији на Кавказу
• 
  Обала језера Бајкал
• 
  Спепа у подножју Алтајских планина
• 
  Река Васјуган у Сибиру
• 
  Вулкан на Камчатки

Флора и фауна

• 
  Брезова шума у Русији
• 
  Сибирски ариш
• 
  Мрки медвед
• 
  Сибирки тигар

Транспорт

Велике удаљености и често сурови климатски услови веома су утицали су на развој транспортне инфраструктуре у Русији. У превозу робе, а и путника још увек доминантну улогу има железница. Железничка мрежа има 87.000 km пруга у јавној употреби и 63.000 km индустријских пруга. Удео железнице у укупном превозу робе је 83,2%, а путника 40,9%. У Русији се налази и најдужа светска железничка пруга, 9.289 km дуга Транссибирска железница која повезује Москву и Владивосток на Тихом океану.

Иако је путна инфраструктура у прилично лошем стању, без савремених аутопутева, путни превоз је у успону. Аутомобил је данас у Русији све мање статусни симбол, посебно у великим градовима што доводи до великих гужви и једне од највећих стопа смртности у друмским саобраћајним несрећама у Европи.

Ваздушни превоз је у сталном порасту па има доминантну улогу у путничком превозу на релацијама већим од 1.500 km. Највеће авионске компаније су Аерофлот, затим С7 ерлајнс, Пулково и КрасЕр.

Границе

Мапа Русије

На западу Русија граничи са (од севера према југу):

• Норвешком
• Финском
• Естонијом
• Летонијом
• Белорусијом
• Украјином

Руска енклава Калињинградска област граничи и са Литванијом и Пољском.

На југу граничи са (од запада према истоку):

• Абхазијом¹
• Грузијом
• Јужном Осетијом¹
• Азербејџаном
• Казахстаном
• Кином
• Монголијом
• Северном Корејом
• Јапаном (морска граница)

¹Суверенитет ових територија је споран, али га Русија признаје.

На истоку граничи са САД (морска граница).

Државно уређење

Дмитриј Медведев - трећи председник Русије

Русија је савезна република са полупредседничким системом власти.

Државно уређење заснива се на Уставу, потврђеном на референдуму од 12. децембра 1993. године.

Државни поглавар је Председник Русије, који се бира на 6 година на директним изборима. Према важећем уставу, он има следећа овлашћења: утврђује спољну политику; врховни је командант оружаних снага; именује и разрешава, уз сагласност Државне думе, председника владе; на предлог председника владе именује и разрешава са дужности потпредседника владе и савезне министре; именује председника Савета безбедности; Савезном већу (Совет Федерации) предлаже кандидата за место гувернера централне банке; у случају рата или непосредне ратне опасности има право доносити законе за целу територију државе или њен поједини део, али мора о таквим актима обавестити Савезну скупштину; има право доносити уредбе које вреде на територију целе државу (морају бити у складу са уставом и савезним законима. Уз ова председник има и многа друга овлашћења.

Извршну власт врши влада (правительство, чит. [правитељство]), која стоји под Председником Русије. Систем савезних органа чине савезна министарства, савезне службе и савезне агенције.

Законодавну власт има дводомна Савезна скупштина. Чланове горњег дома - Савезног већа, именују савезни субјекти (републике, области, крајеви и др.), а чланови доњег дома (450 депутата) - Државне думе, бирају се на директним изборима, на мандат од 5 година, по страначким листама.

Судску власт врше судови: Уставни суд, судови опште надлежности на челу са Врховним судом и арбитражни судови на челу са Вишим арбитражним судом. У неколико субјеката Руске Федерације постоји уставни судови, а део судског система су и мировни судови.

Административна подела

Главни чланак: Административна подела Русије

Административна подела Русије

Федерална структура Русије је сложена и обухвата 83 федералних субјеката са различитим нивоима аутономије. Највећу аутономију има 21 аутономна република (то су нпр. Чеченија, Татарстан или највећа Саха (Јакутија)). Осим њих, постоји и 4 аутономних округа и 1 аутономна област. Већина ових аутономних јединица основана је за време комунизма у складу са тадашњом политиком о националностима која је свакој већој националности давала право на територију.

Остатак државне територије подељен је на управне јединице које имају мање формалне аутономије. То су 46 области, 9 крајева и 2 федерална града (Москва и Санкт Петербург).

Године 2000. установљени су нови нивои управне поделе - 7 федералних округа од којих сваки обухвата више федералних субјеката. Воде их изасланици које именује федерални председник. То су:

1. Централни федерални округ
2. Јужни федерални округ
3. Северозападни федерални округ
4. Далекоисточни федерални округ
5. Сибирски федерални округ
6. Уралски федерални округ
7. Поволшки федерални округ

Привреда

Главни чланак: Привреда Русије

Москва-сити, пословни центар Москве у изградњи

Петнаест година након пропасти комунизма руска економија се приближила економијама средње развијених земаља слободног тржишта. Данас она има високу стопу раста БДП-а (у 2004. 7,1% годишње) и релативно високу инфлацију (око 11,7%). Ипак, и данас су у Русији уочљиви остаци старог, комунистичког система.

На данашњу слику економије је утицала и брза приватизација неких уноснијих државних предузећа почетком деведесетих. Њих је преузела неколицина предузетника повезана са тадашњом политичком елитом (олигарси). У последње време неки су олигарси били присиљени одрећи се контроле над својим фабрикама, а неки су и затворени или су емигрирали. Велики концерни и даље доминишу руским привредним крајоликом, а држава најављује мере за подстицање малог и средњег подузетништва.

Данас се руска економија углавном темељи на двема стубовима: извозу енергената (нафте и земног плина) и сировина и растућој домаћој потрошњи. Традиционална совјетска металургија и са њом повезана производња машина, аутомобила и авиона преживљавају захваљујући високим царинама које спречавају увоз јефтинијих и квалитетнијих иностраних производа. Многе фабрике преоријентисале су се на сарадњу са западним компанијама и лиценцирану производњу страних производа (иномарке).

Пропаст совјетског централног планирања довела је и до превелике неравнотеже у развоју појединих регија. Највише страних инвестиција и најбржи привредни раст имају Москва и Петербург. Разлике у просечном дохотку становника престонице и провинција су и до десет пута.

Становништво

Главни чланак: Демографија Русије

Русија је вишенационална држава на чијој територији живи више од 180 народа.

Подаци са пописа обављеног 2002 говоре да је укупан број грађана Русије износио 145.166.731.

Највећи градови Русије су: Москва (10,10 милиона становника), Санкт Петерсбург (4,58 мил.), Новосибирск (1,42 мил.), Њижни Новгород (1,35 мил.) и Јекатеринбург (1,26 мил.).

• Види још: Списак градова у Русији по броју становника
• Види још: Списак градова у Русији

Национална структура (поменути су народи са преко 250.000 припадника):

1. Руси — 115.889.107 становника (79,83 % од укупног становништва)
2. Татари — 5.554.601 становника (3,83 %)
3. Украјинци — 2.942.961 становника (2,03 %)
4. Башкири — 1.673.389 становника (1,15 %)
5. Чуваши — 1.637.094 становника (1,13 %)
6. Чечени — 1.360.253 становника (0,94 %)
7. Јермени — 1.130.491 становника (0,78 %)
8. Мордвини — 843.350 становника (0,58 %)
9. Авари — 814.473 становника (0,56 %)
10. Белоруси — 807.970 становника (0,56 %)
11. Казаси — 653.962 становника (0,45 %)
12. Удмурти — 636.906 становника (0,44 %)
13. Азербејџанци — 621.840 становника (0,43 %)
14. Маријци — 604.298 становника (0,42 %)
15. Немци — 597.212 становника (0,41 %)
16. Кабардинци — 519.958 становника (0,36 %)
17. Осети — 514.875 становника (0,35 %)
18. Даргинци — 510.156 становника (0,35 %)
19. Бурјати — 445.175 становника (0,31 %)
20. Јакути — 443.852 становника (0,31 %)
21. Кумици — 422.409 становника (0,29 %)
22. Ингуши — 413.016 становника (0,28 %)
23. Лезгини — 411.535 становника (0,28 %)
24. Коми — 293.406 становника (0,2 %)

Руски језик је изразито доминантан, и њиме се служи 98% становништва.

Подаци о верском саставу су непоуздани јер се вера не испитује у пописима становништва. Само је мањи део популације активно религиозан, а доминирају традиционалне верске заједнице: Руска православна црква којој припада словенско становништво, исламска заједница којој припадају неки народи турског порекла (Татари, Башкири и др.) и већина народа северног Кавказа (Чечени, Ингуши и др.).

Градског становништва има 72,4%, сеоског 27,6%.

Демографска карта Русије

Култура

Русија има огромну културну баштину, нарочито у 19. веку постигнути су велики успеси у: балету, музици, драми, књижевности и филму. Средњевековни руски уметници су мање познати или анонимни, а изузетак је сликар Андреј Рубљов.

Александар Сергејевич Пушкин

Многи руски писци спадају у врх светске књижевности: Фјодор Достојевски, Максим Горки, Борис Пастернак, Александар Солжењицин, Лав Толстој, Антон Чехов и Иван Тургењев. Ту су и песници: Александар Пушкин, Михаил Љермонтов и Сергеј Јесењин.

Књиге се у Русији доста штампају и пуно читају. Године 1990. у Русији је произведено 1,6 милијарди књига. Године 2004. производња је пала на 562 милиона књига.

Пјотр Иљич Чајковски

Током 19-ог века, у Русији се формирала јака група националних композитора, међу којима се истичу Александар Бородин, Модест Мусоргски, Николај Римски-Корсаков и Пјотр Иљич Чајковски. Они су створили руску национални стил класичне музике компонујући симфоније, опере, балете и камерну музику. Њихову традицију је својим клавирским концертима и симфонијама наставио Сергеј Рахмањинов. Музику експресионизма и модерног доба у Русији репрезентују Игор Стравински, Сергеј Прокофјев и Дмитри Шостакович.

Балет има дугу традицију у Русији и омиљен је међу публиком. Из балетске трупе основане 1773. настао је, данас чувени Балет театра Баљшој. Русија је дала великане балетске уметности, попут: Ане Павлове, Галине Уљанове, Вацлава Нижинског, Рудолфа Нурејева, Михаила Баришњикова, Сергеја Дјагиљева, Михаила Фокина и Мају Плисецкају.

У области сликарства руски уметници су имали значајно место. У модерним уметничким покретима, експресионизму, кубизму и руској авангарди учествовали су Васиљ Кандински, Казимир Малевич, Алексеј Јавленски и Наталија Гончарова. Међу истакнуте руске сликаре такође спадају такође Иља Рјепин и Марк Шагал.

Најзнаменитији руски филмски уметници су Сергеј Ејзенштајн и Андреј Тарковски.

Музеји

Музеј Ермитаж у Санкт Петербургу поседује 3 милиона предмета, и по томе је међу највећим у свету, а први је по опсегу колекције уметничких слика. Део колекција Ермитажа (руска уметност) је 1895. издвојен у Руски музеј. Природњачки музеј Кунсткамера, отворен 1719. по замисли Петра Великог, био је први музеј у Русији. У и око Санкт Петерсбурга постоје многобројне царске палате и друге знаменитости (Петерхоф, Царско Село, Ћилибарска соба).

У Москви су Третјаковска галерија и Пушкинов музеј, као и Московски кремљ са својим уметничко-историјским збиркама.

Спорт

Спорт у Русији има високи друштвени углед, што је традиција из времена СССР-а. Русија редовно осваја велики број медаља на Летњим олимпијским играма (међу прве три нације од 1952), а доминира у пар спортова и на Зимским олимпијадама. У Москви су одржане Летње олимпијске игре 1980. док ће Сочи бити домаћин Зимске олимпијаде 2014. Спортови у којима је Русија најуспешнија су: гимнастика, ритмичка гимнастика, атлетика, дизање тегова, рвање, синхроно пливање, одбојка, скијашко трчање, бијатлон, клизање на леду, хокеј на леду.

Најомиљенији спортови у Русији су фудбал и хокеј на леду, али и одбојка, кошарка, и у новије време тенис. Шах је омиљена разонода у Русији. Руски велемајстори већ деценијама доминирају у овом спорту.

Види још

• Савез Русије и Белорусије
• Заједница независних држава

Спољашње везе

• http://www.duma.ru/ Званични сајт парламента
• http://www.kremlin.ru/ Званични сајт председника
• http://www.gov.ru/ Званични сајт владе
• http://www.cbr.ru/eng/ Централна банка Русије

ЗНД