Нобелова награда за хемију — разлика између измена
м ispravljanje veza ka Commonsu |
м 2018. |
||
Ред 601: | Ред 601: | ||
|[[Жак Дибоше]], [[Јоахим Франк]] и [[Ричард Хендерсон]]<ref>{{cite web | title = The Nobel Prize in Chemistry 2017| publisher = Nobelprize.org | url = https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/2017/|accessdate=10. 10. 2017 |quote=for developing cryo-electron microscopy for the high-resolution structure determination of biomolecules in solution}}</ref> |
|[[Жак Дибоше]], [[Јоахим Франк]] и [[Ричард Хендерсон]]<ref>{{cite web | title = The Nobel Prize in Chemistry 2017| publisher = Nobelprize.org | url = https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/2017/|accessdate=10. 10. 2017 |quote=for developing cryo-electron microscopy for the high-resolution structure determination of biomolecules in solution}}</ref> |
||
|„за развој [[криоелектронска микроскопија|криоелектронске микроскопије]] за високорезолуцијско одређивање структуре биомолекула у једињењу” |
|„за развој [[криоелектронска микроскопија|криоелектронске микроскопије]] за високорезолуцијско одређивање структуре биомолекула у једињењу” |
||
|- |
|||
|[[2018]] |
|||
|[[Френсис Арнолд]], [[Џорџ Смит (хемичар)|Џорџ Смит]] и [[Грег Винтер]] |
|||
|"за истраживања везана за измену својстава протеина како би се користили у терапеутске и индустријске сврхе" |
|||
|} |
|} |
||
Верзија на датум 9. новембар 2018. у 22:24
Нобелова награда за хемију | |
---|---|
Додељује се за | изузетни доприноси у хемији |
Додељује | Краљевска шведска академија наука |
Земља | Шведска |
Представља | Шведска краљевска академија наука |
Прво додељивање | 1901. год. |
Највише награда | Фредерик Сангер (2) |
Тренутни добитник | Франк Дибосе, Јоахим Франк, Ричард Хендерсон (2017) |
Веб-сајт | nobelprize.org |
Нобелова награда за хемију je награда коју годишње додељује Краљевска шведска академија наука научницима разних поља хемије. То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетнe доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, и физиологији или медицини. Овом наградом управља Нобелова задужбина, а додељује је Краљевска шведска академија наука по предлогу Нобеловог комитета за хемију који се састоји од пет чланова које је академија изабрала. Награда се додељује у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, годишњици Нобелове смрти. Прва Нобелова награда за хемију је додељена 1901. Јакобусу Хенрикусу ван ’т Хоф, из Холандије, "за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима."
Списак Нобелових награда из области хемије од 1901. па до данас.
1900е - 1910е - 1920е - 1930е - 1940е - 1950е - 1960е - 1970е - 1980е - 1990е - 2000е - 2010е
1900-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1901 | Јакобус Хенрикус ван'т Хоф | „за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима” |
1902 | Херман Емил Фишер | „за рад на синтези шећера и пурина” |
1903 | Сванте Август Аренијус | „за електролитичку теорију дисоцијације” (погледајте јон) |
1904 | сер Вилијам Ремзи | „за откриће елемената инертних гасова у ваздуху” |
1905 | Адолф фон Бајер | „за рад на органским бојеним растворима и хидроароматичним једињењима” |
1906 | Анри Моасан | „за истраживање и изоловање елемента флуора и за проналазак електричне пећи која носи његово име” (погледајте: Моасанова електрична пећ) |
1907 | Едуард Бухнер | „за биохемијско истраживање и откриће ферментације без присуства ћелија” |
1908 | сер Ернест Радерфорд | „због истраживања дезинтеграције елемената и хемије радиоактивних супстанци” |
1909 | Вилхелм Оствалд | „за рад на катализи и истраживање основних принципа хемијске равнотеже и брзине реакција” |
1910-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1910 | Ото Валах | „за рад на пољу алицикличних једињења” |
1911 | Марија Кири | „за откриће радијума и полонијума и за истраживање радијуима” |
1912 | Виктор Грињар | „за откриће Грињаровог реагенса” |
Пол Сабатје | „за методу хидрогенизације органских једињења” | |
1913 | Алфред Вернер | „за рад на везивању атома у молекуле” |
1914 | Теодор Вилијам Ричардс | „за одређивање атомских тежина великог броја елемената” |
1915 | Рихард Мартин Вилштетер | „за истраживања на пољу биљних пигмената” |
1918 | Фриц Хабер | „за синтезу амонијака” |
1920-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1920 | Валтер Херман Нернст | „за рад на пољу термохемије" |
1921 | Фредерик Соди | „за рад на хемији радиоактивних супстанци и истраживања изотопа" |
1922 | Франсис Вилијам Астон | „за откриће изотопа у великом броју нерадиоактивних елемената и за његово правило целог броја” |
1923 | Фриц Прегл | „за откривање методе микроанализе органских супстанци” |
1925 | Рихард Адолф Жигмонди | „за демонстрацију хетерогене природе колоидних раствора и због метода које је за то користио” |
1926 | Теодор Сведберг | „за рад на дисперзним системима” |
1927 | Хајнрих Ото Виланд | „за истраживање жучне киселине и сличних супстанци” |
1928 | Адолф Ото Рајнхолд Виндаус | „за истраживања стерола и његове везе са витаминима” |
1929 | Артур Харден, Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпин | „за истраживања ферментације шећера и ензима ферментације” |
1930-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1930 | Ханс Фишер | „за истраживања хемина и хлорофила” |
1931 | Карл Бош, Фридрих Бергијус | „за доприносе хемијским методама високог притиска” |
1932 | Ирвинг Лангмјур | „за рад на хемији површина” |
1934 | Харолд Клејтон Јури | „за откриће тешког водоника" |
1935 | Фредерик Жолио, Ирена Жолио-Кири | „за синтезу нових радиоактивних елемената” |
1936 | Петрус Јозефус Вилхелмус Деби | „за рад на молекулској структури кроз истраживање диполног момента и дифракције X-зрака и електрона у гасовима” |
1937 | Волтер Норман Хауорт | „за рад на угљеним хидратима и витамину Ц" |
Паул Карер | „за рад на каротеноидима, флавину и витаминима А и Б2" | |
1938 | Ричард Кун | „за рад на каротеноидима и витаминима” |
1939 | Адолф Фридрих Јохан Бутенант | „за рад на полним хормонима" |
Леополд Ружичка | „за рад на полиметиленима и вишим терпенима” |
1940-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1943 | Ђерђ де Хевеш | „за рад на коришћењи изотопа као показивача ради изучавања хемијских процеса” |
1944 | Ото Хан | „за откриће фисије тешких језгара" |
1945 | Артури Илмари Виртанен | „за истраживање у пољопривредној и хемији исхране" |
1946 | Џејмс Бачелер Самнер | „за откриће да ензими могу бити кристализовани” |
Џон Хауард Нортроп, Вендел Мередит Стенли | „за препарацију ензима и протеина вируса у чистој форми” | |
1947 | сер Роберт Робинсон | „за истраживања биљних производа, посебно алкалоида” |
1948 | Арне Вилхелм Каурин Тизелијус | „за истраживање електрофорезе и анализу адсорпције” |
1949 | Вилијам Франсис Џиок | „за допринос на пољу хемијске термодинамике" |
1950-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1950 | Ото Паул Херман Дилс, Курт Алдер | „за откриће и развој синтезе диена. Дилс-Алдерова реакција." |
1951 | Едвин Матисон Макмилан, Глен Теодор Сиборг | „за открића у хемији трансуранијумских елемената" |
1952 | Арчер Џон Портер Мартин, Ричард Лоренс Милингтон Синг | „за откриће партиционе хроматографије" |
1953 | Херман Штаудингер | „за открића на пољу хемије макромолекула” |
1954 | Лајнус Карл Полинг | „за истраживања природе хемијске везе" |
1955 | Винсент ду Винјо | „за рад на једињењима сумпора, посебно због прве синтезе полипептидног хормона” |
1956 | сер Сирил Норман Хиншелвуд, Николај Николајевич Семјонов (Никола́й Никола́евич Семёнов) | „за истраживања механизма хемијских реакција” |
1957 | сер Александар Тод | „за рад на нуклеотидима и нуклеотидним коензимима” |
1958 | Фредерик Сангер | „за рад на структури протеина, посебно инсулина” |
1959 | Јарослав Хејровски | „за откриће и развој поларографских метода анализе” |
1960-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1960 | Вилард Френк Либи | „за методу коришћења угљеника-14 за одређивање старости” |
1961 | Мелвин Калвин | „за истраживање усвајања угљеник диоксида у биљкама” |
1962 | Макс Фердинанд Перуц, Џон Каудери Кендру | „за истраживања структуре глобуларних протеина” |
1963 | Калр Зиглер, Ђулио Ната | „за открића у вези виших полимера” |
1964 | Дороти Кроуфут Хоџкин | „за утврђивање техникама X-зрака структура важних биохемијских супстанци” |
1965 | Роберт Бернс Вудвард | „за достигнућа у органској синтези” |
1966 | Роберт Сандерсон Маликен | „за рад у вези хемијских веза и електронске структуре молекула” |
1967 | Манфред Ајген, Роналд Џорџ Рејфорд Нориш, Џорџ Портер | „за истраживања екстремно брзих хемијских реакција” |
1968 | Ларс Онсагер | „за откриће реципрочних односа који носе његово име” |
1969 | Дерек Харолд Ричард Бартон, Од Хасел | „за доприносе развоју концепта конформације” |
1970-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1970 | Луис Ф. Лелоир | „за откриће шећерних нуклеотида и њихове улоге у биосинтези угљених хидрата” |
1971 | Герхард Херцберг | „за доприносе електронској структури и геометрији молекула, посебно слободних радикала” |
1972 | Кристијан Б. Анфинсен | „за рад на рибонуклеази" |
Станфорд Мур, Вилијам Стајн | „за доприносе разумевању везе између хемијске структуре и каталитичке активности молекула рибонуклеазе” | |
1973 | Ернст Ото Фишер, Џефри Вилкинсон | „за рад на хемији органометалних једињења" |
1974 | Пол Џ. Флори | „за целокупни рад, и теоретски и експериментални, на пољу физичке хемије макромолекула” |
1975 | сер Џон Воркап Корнфорт | „за рад на стереохемији ензимски катализованих реакција” |
Владимир Прелог | „за истраживања стереохемије органских молекула и реакција” | |
1976 | Вилијам Нан Липском, млађи | „за истраживања структуре борана” |
1977 | Иља Пригогин | „за доприносе неравнотежној термодинамици” |
1978 | Питер Д. Мичел | „за формулацију хемиосмотске теорије" |
1979 | Херберт Си Браун, Џорџ Витиг | „за развој коришћења једињења која садрже бор и фосфор, респективно, као реагенаса у органској синтези” |
1980-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1980 | Пол Берг | „за целокупна истраживања биохемије нуклеинских киселина, са посебном пажњом на рекомбинантну-ДНК” |
Волтер Гилберт, Фредерик Сангер | „за доприносе у вези са одређивањем секвенце база у нуклеинским киселинама” | |
1981 | Кеничи Фукуи (福井謙一), Роалд Хофман | „за теорије у вези са током хемијских реакција” |
1982 | Арон Клуг | „за развој кристалографске електронске микроскопије” |
1983 | Хенри Тауб | „за истраживање механизама реакција са преносом електрона” |
1984 | Роберт Брус Мерифилд | „за развој методологије за хемијску синтезу на чврстој подлози” |
1985 | Херберт А. Хауптман, Џером Карл | „за достигнућа у развоју директних метода за одређивање кристалних структура” |
1986 | Дадли Р. Хершбак, Јуан Т. Ли (李遠哲), Џон К. Полањи | „за доприносе у вези са динамиком хемијских елементарних процеса” |
1987 | Доналд Џ. Крам, Жан-Мари Лен, Чарлс Џ. Педерсен | „за развој и коришћење молекула са структурно специфичним интеракцијама велике селективности” |
1988 | Јохан Дајзенхофер, Роберт Хубер, Хартмут Михел | „за одређивање тродимензионалне структуре фотосинтезног реакционог центра” |
1989 | Сидни Алтман, Томас Р. Чек | „за откриће каталитичких својстава РНК” |
1990-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
1990 | Елајас Џејмс Кори | „за развој теорије и методологије органске синтезе” |
1991 | Рихард Р. Ернст | „за доприносе развоју нуклеарно магнетно резонантне (НМР) спектроскопије високог разлагања” |
1992 | Рудолф А. Маркус | „за доприносе теорији реакција преноса електрона у хемијским системима” |
1993 | Кари Б. Малис | „за допринос развоју полимеразне ланчане реакције" |
Мајкл Смит | „за допринос развоју 'site-directed' мутагенезе засноване на олигонуклеотидима и њеном развоју за испитивање протеина” | |
1994 | Џорџ А. Ола | „за допринос хемији угљеничног катјона” |
1995 | Паул Ј. Круцен, Марио Х. Молина, Ф. Шервуд Роуланд | „за рад на атмосферској хемији, посебно у вези са стварањем и разградњом озона” |
1996 | Роберт Керл, сер Харолд Крото, Ричард Смоли | „за откриће фулерена" |
1997 | Пол Д. Бојер, Џон Е. Вокер | „за расветљавање ензимских механизама у синтези аденозин трифосфата” |
Јенс К. Скоу | „за откриће јон транспортног ензима, Na+K+-ATPаза" | |
1998 | Волтер Кон | „за развој функционалне теорије густина" |
Џон А. Попл | „за развој рачунарских метода у квантној хемији" | |
1999 | Ахмед Зеваил | „за истраживања прелазних стања хемијских реакција помоћу фемтосекундне спектроскопије" |
2000-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
2000 | Алан Џ. Хигер, Алан Џ. Макдајармид, Хидеки Ширакава (白川英樹) | „за откриће и развој проводних полимера” |
2001 | Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治) | „за рад на хирално катализованим хидрогенационим реакцијама” |
К. Бари Шарплес | „за рад на хирално катализованим оксидативним реакцијама” | |
2002 | Курт Витрих | „за развој нуклеарно магнетно резонантне спектроскопије за одређивање тродимензионалне структуре биолошких макромолекула у раствору” |
Џон Б. Фен, Коичи Танака (田中耕一) | „за развој методе мекане десорпционе јонизације за масено-спектрометријску анализу биолошких макромолекула” | |
2003 | Питер Агри | „за проналазак канала воде у ћелијским мембранама” |
Родерик Макинон | „за структурна и менанистичка испитивања јонских канала у ћелијским мембранама” | |
2004 | Арон Чихановер, Аврам Хершко, Ирвин Роуз | „за откриће убиквитином посредоване разградње протеина” |
2005 | Роберт Грабс, Ричард Шрок, Ив Шовен | „за развој методе метатезе у органској синтези” |
2006 | Роџер Д. Корнберг | „за истраживање молекуларне основе еукариотске транскрипције” |
2007 | Герхард Ертл | „за истраживање хемијских процеса на чврстим површинама” |
2008 | Осаму Шимомура, Мартин Чалфи и Роџер Чен | „за откриће и развој зеленог флуоресцентног протеина” |
2009 | Венкатраман Рамакришнан, Томас Стајц и Ада Јонат | „за студије структуре и функције рибозома” |
2010-е
Година | Име | Област |
---|---|---|
2010 | Ричард Хек, Еј-ичи Негиши и Акира Сузуки | „због рада на стварању нових органских једињења уз коришћење паладијума као катализатора” |
2011 | Данијел Шехтман | „за откриће квазикристала” |
2012 | Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка | „за проучавање Г протеин спрегнутих рецептора” |
2013 | Мартин Карплус, Мајкл Левит и Аријех Варшел | „за рад на развоју модела комплексних хемијских система” |
2014 | Ерик Бециг, Штефан Хел и Вилијам Мернер | „за унапређење резолуције модерних микроскопа” |
2015 | Томас Линдал, Пол Модрич и Азиз Санкар[1] | „за механистичке студије о обнови ДНК” |
2016 | Жан-Пјер Соваж, Фрејзер Стодарт и Бен Феринга[2][3][4][5] | „за дизајн и синтезу молекуларних машина” |
2017 | Жак Дибоше, Јоахим Франк и Ричард Хендерсон[6] | „за развој криоелектронске микроскопије за високорезолуцијско одређивање структуре биомолекула у једињењу” |
2018 | Френсис Арнолд, Џорџ Смит и Грег Винтер | "за истраживања везана за измену својстава протеина како би се користили у терапеутске и индустријске сврхе" |
Референце
- ^ Три научника деле Нобелову награду за хемију (Б92, 7. октобар 2015)
- ^ Staff (5. 10. 2016). „The Nobel Prize in Chemistry 2016”. Nobel Foundation. Приступљено 5. 10. 2016.
- ^ Chang, Kenneth; Chan, Sewell (5. 10. 2016). „3 Makers of ‘World’s Smallest Machines’ Awarded Nobel Prize in Chemistry”. New York Times. Приступљено 5. 10. 2016.
- ^ „The 2016 Nobel Prize in Chemistry - Press Release”. Royal Swedish Academy of Sciences. 5. 10. 2016. Приступљено 9. 10. 2016.
- ^ Davis, Nicola; Sample, Ian (5. 10. 2016). „live”. the Guardian. Приступљено 5. 10. 2016.
- ^ „The Nobel Prize in Chemistry 2017”. Nobelprize.org. Приступљено 10. 10. 2017. „for developing cryo-electron microscopy for the high-resolution structure determination of biomolecules in solution”