Параћин — разлика између измена

Параћин
Параћин;
	Колаж слика Параћина (Лево- Црква Свете Тројице, Споменик ратницима палим у Првом светском рату, Културни центар) и (Десно- Фонтана слободе, Црница (река), Библиотека „Др Вићентије Ракић“, Манастир Пресвете Богородице)
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Параћин
Становништво
— 2011.	25.104
Географске карактеристике
Координате	43° 51′ 33″ С; 21° 24′ 37″ И / 43.85906° С; 21.41036° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	128 m
	Параћин Параћин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35250; 35252; 35253
Позивни број	035
Регистарска ознака	PN

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 11. новембар 2018. у 00:28

Параћин је градско насеље у општини Параћин, у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 25.104 становника. У граду је некада пре Другог светског рата радила текстилна фабрика Влада Теокаревић, а данас су најпознатији индустријски комбинати Српска фабрика стакла и индустрија кондиторских производа Параћинка.

Овде се налазе Библиотека Др Вићентије Ракић, Железничка станица Параћин, Запис Миленковића липа (Параћин), Запис Адакалска липа (Параћин).

Историја

Светолик Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, антифашиста (Јосинговац), је 25. марта 1941. написао писмо Адолфу Хитлеру на које је добио одговор, али је депортован у логор Матхаузен где је и умро.^[1] Овде је сахрањен херој Живота Ђурић.

У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.^[2]

Према легенди, Параћин је место порекла Васине торте која је ту настала почетком 20. века.^[3]^[4]

Параћинци су познати под надимком џигерани којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског Књаза Милоша џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, параћинци и ви ли сте људи?”^[5]

Овде се налазе Запис липа код цркве (Параћин), Запис липа код школе (Параћин), Запис клен Свете Недеље (Параћин ван варош) и Запис Радивојевића храст (Параћин ван варош).

Овде се налази ФК СФС Борац Параћин.

Демографија

У насељу Параћин живи 20.172 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 8.565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	10.110
1953.	11.175
1961.	15.648
1971.	21.511
1981.	24.407
1991.	25.567	24.710
2002.	25.292	26.476
2011.	25.104

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	24.262	95,92%
Роми	343	1,35%
Црногорци	87	0,34%
Југословени	57	0,22%
Македонци	52	0,20%
Хрвати	44	0,17%
Албанци	23	0,09%
Горанци	21	0,08%
Бугари	14	0,05%
Словенци	13	0,05%
Украјинци	12	0,04%
Мађари	9	0,03%
Муслимани	8	0,03%
Руси	7	0,02%
Румуни	7	0,02%
Немци	5	0,01%
Чеси	3	0,01%
Словаци	3	0,01%
Бошњаци	3	0,01%
Власи	1	0,00%
непознато	191	0,75%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	93	91
80+	146	233
75—79	261	449
70—74	442	661
65—69	657	794
60—64	636	764
55—59	649	663
50—54	967	1.046
45—49	1.066	1.166
40—44	918	1.035
35—39	744	865
30—34	761	859
25—29	867	831
20—24	901	896
15—19	901	849
10—14	824	713
5—9	730	633
0—4	595	586
Просек :	37,8	40,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3.515	3.540	4.859	6.730	7.885	8.158	8.565

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.692	2.047	1.689	1.975	683	338	86	35	10	10	2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	10.009	2.853	6.263	471	371	51
Женски	11.202	2.268	6.352	1.780	760	42
УКУПНО	21.211	5.121	12.615	2.251	1.131	93

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	4.773	118	0	6	2.145
Женски	3.927	51	0	2	1.498
УКУПНО	8.700	169	0	8	3.643
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	102	237	772	86	273
Женски	36	54	775	94	97
УКУПНО	138	291	1.547	180	370
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	34	96	252	155	132
Женски	49	80	184	320	450
УКУПНО	83	176	436	475	582
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	152	0	1	212
Женски	121	2	0	114
УКУПНО	273	2	1	326

Галерија

Референце

^ Србин на врхунцу Хителрове моћи писао му писмо
^ Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)
^ Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.
^ Ко је Васа из Васине торте? Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.
^ Торањ пао брука остала Српско Налеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Србин на врхунцу Хителрове моћи писао му писмо

[2] Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)

[3] Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.

[4] Ко је Васа из Васине торте? Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.

[5] Торањ пао брука остала Српско Налеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 |грб = COA Paracin.png
 |слика = Paraćin collage.jpg
-|опис_слике = Колаж слика Параћина (Лево- Црква Свете Тројице, Споменик ратницима палим у Првом светском рату, Културни центар) и (Десно- Фонтана слободе, Река Црница, [[Библиотека „Др Вићентије Ракић“ Параћин|Библиотека „Др Вићентије Ракић“]], [[Манастир Пресвете Богородице у Лешју|Манастир Пресвете Богородице]])
+|опис_слике = Колаж слика Параћина (Лево- Црква Свете Тројице, Споменик ратницима палим у Првом светском рату, Културни центар) и (Десно- Фонтана слободе, [[Река Црница|Црница (река)]], [[Библиотека „Др Вићентије Ракић“ Параћин|Библиотека „Др Вићентије Ракић“]], [[Манастир Пресвете Богородице у Лешју|Манастир Пресвете Богородице]])
 |округ = Поморавски
 |општина = Параћин

п р у Градска насеља у Србији
Више од милион становника	Београд (1.197.714) ⁺⁺
Између 100.000 и милион становника	Нови Сад (260.438) ⁺⁺ Ниш (182.797) ⁺⁺ Крагујевац (146.315) ⁺⁺ Приштина (145.149) ⁺⁺
Између 50.000 и 100.000 становника	Суботица (88.752) ⁺ Призрен (85.119) ⁺ Панчево (73.401) ⁺ Нови Пазар (71.462) Чачак (69.598) ⁺ Зрењанин (67.129) ⁺ Смедерево (59.261) ⁺ Краљево (57.432) ⁺ Ваљево (56.059) ⁺ Гњилане (54.239) ⁺ Лесковац (54.091) ⁺ Крушевац (53.746) ⁺ Шабац (51.163) ⁺ Врање (50.954) ⁺
Између 20.000 и 50.000 становника	Пећ (48.962) ⁺ Ужице (48.539) ⁺ Урошевац (42.628) Пожаревац (42.530) ⁺ Сомбор (41.814) ⁺ Ђаковица (40.827) Сремска Митровица (36.764) ⁺ Пирот (34.942) ⁺ Јагодина (34.892) ⁺ Косовска Митровица (33.904) ⁺ Зајечар (32.448) ⁺ Кикинда (32.084) ⁺ Вршац (31.946) Бор (28.822) ⁺ Рума (27.747) Лазаревац (27.635) Вучитрн (27.272) Бачка Паланка (25.746) Обреновац (25.380) Прокупље (24.627) ⁺ Инђија (24.450) Подујево (23.453) Горњи Милановац (23.109) Аранђеловац (22.881) Параћин (22.349) Младеновац (22.346) Врбас (20.892) Сурчин (20.602) Смедеревска Паланка (20.345)
Главни град државе дат великим словима ++ седиште НСТЈ2 регије + седиште округа Извор: Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2022. — Старост и пол Напомена: Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба.