Свјатлана Алексијевич — разлика између измена
мНема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
мНема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
| Ред 25: | Ред 25: | ||
| период = |
| период = |
||
| дела = ''[[Рат нема женско лице]]''<br />''[[Чернобиљска молитва]]''<br />''[[Дечаци од цинка]]''<br />''[[Време секонд-хенда]]'' |
| дела = ''[[Рат нема женско лице]]''<br />''[[Чернобиљска молитва]]''<br />''[[Дечаци од цинка]]''<br />''[[Време секонд-хенда]]'' |
||
| потпис = |
| потпис = Svetlana Alexievich Autograph.jpg |
||
| потпис_ширина = |
| потпис_ширина = |
||
| опис_потписа = |
| опис_потписа = |
||
Верзија на датум 22. новембар 2018. у 21:04
| Светлана Алексијевич | |
|---|---|
 Алексијевичева 2013. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Светлана Александровна Алексијевич |
| Датум рођења | 31. мај 1948. |
| Место рођења |  Станислав, Украјинска ССР, СССР |
| Држављанство | СССР →  Белорусија |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | руски језик |
| Жанр | документарна литература, приповетка |
| Најважнија дела | Рат нема женско лице Чернобиљска молитва Дечаци од цинка Време секонд-хенда |
| Награде |  Нобелова награда за књижевност 2015. |
| Потпис | Датотека:Svetlana Alexievich Autograph.jpg |
| Званични веб-сајт | |
| alexievich.info | |
Светлана Александровна Алексијевич (рус. Светла́на Алекса́ндровна Алексие́вич; блр. Святлана Аляксандраўна Алексіевіч; рођена 31. маја 1948. у Станиславу, данас Ивано-Франкивск) белоруска је новинарка и књижевница која ствара на руском језику. За своје „полифонијско писање, које представља споменик патњи и храбрости нашег доба” 8. октобра 2015. додељена јој је Нобелова награда за књижевност.[1][2] „Користећи изузетан метод, пажљиво уклопљен колаж људских гласова, Алексијевичева продубљује наше разумевање целе једне ере”, наводи се у образложењу Шведске академије.
Њене најпознатије књиге писане су у жанру уметничке и документарне прозе, почев од дебитантског остварења које се бави женама током Другог светског рата – Рат нема женско лице (објављено 1987). Серију Гласови утопије коју је започела дебитанстким романом завршила је 2013. делом Време секонд-хенда које се бави животним питањима обичних људи на постсовјетском простору. Бавила се последицама Чернобиљске хаварије кроз документарни роман Чернобиљска молитва (1997), совјетском улогом у рату у Авганистану у делу Дечаци од цинка (1990), те дечјим погледима на ратове у делу Последњи сведоци (1985).
Њене књиге, у којима је писала о ратним ужасима у првом лицу, преносећи речи сведока кроз својеврсни колаж монолога, преведене су на 35 језика, али још увек нису објављене у Белорусији. Ћерка сеоских учитеља, Светлана Алексијевич је студирала новинарство у Белорусији, која је у то време била део СССР-а.
Извесно време је радила у редакцијама локалних листова, а потом и као учитељица у провинцији. Након дванаест година самовољног егзила у Енглеској, Француској и Немачкој, од 2011. године живи у Минску.
Добитница је многих награда међу којима се посебно издваја награда за мир Удружења немачких издавача која јој је додељена 2013. године
Алексијевичева је једна од 14 жена које су добиле Нобелову награду за књижевност. Написала је и три позоришна комада и сценарио за 21 документарни филм.
Референце
- ^ Blissett, Chelly. "Author Svetlana Aleksievich nominated for 2014 Nobel Prize". Yekaterinburg News. January 28, 2014. Retrieved January 28, 2014.
- ^ Treijs, Erica (8. 10. 2015). „Nobelpriset i litteratur till Svetlana Aleksijevitj” [Nobel Prize in literature to Svetlana Aleksijevitj]. www.svd.se. Svenska Dagbladet. Приступљено 8. 10. 2015.
Svetlana Alexievich wins Nobel Literature prize, BBC News (8 October 2015)
Спољашње везе
- (језик: руски) (језик: енглески) Званични веб-сајт
- Одломци из књиге Рат нема женско лице
- Ачексијевичева о белоруском језику
- Светлана Алексијевич на сајту IMDb (језик: енглески)
- Светлана Алексијевич добила Нобелову награду за књижевност („Политика“, 8. октобар 2015)
- Дела нобеловке Светлане Алексијевич ускоро и на српском (Б92, 21. новембар 2015)