6. новембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Сулејман I → Сулејман Величанствени |
|||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
== Рођења == |
== Рођења == |
||
* [[1479]]. — [[Хуана I од Кастиље]], шпанска краљица. († [[1555]]) |
* [[1479]]. — [[Хуана I од Кастиље]], шпанска краљица. († [[1555]]) |
||
* [[1494]]. — [[Сулејман |
* [[1494]]. — [[Сулејман Величанствени|Сулејман I Величанствени]], турски султан. († [[1566]]) |
||
* [[1661]]. — [[Карло II од Шпаније]], шпански краљ. († [[1700]]) |
* [[1661]]. — [[Карло II од Шпаније]], шпански краљ. († [[1700]]) |
||
* [[1771]]. — [[Алојз Зенефелдер]], проналазач литографије. († [[1834]]) |
* [[1771]]. — [[Алојз Зенефелдер]], проналазач литографије. († [[1834]]) |
||
Верзија на датум 25. новембар 2018. у 07:06
6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.
Догађаји
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 355. — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
- 1632. — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
- 1860. — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
- 1880. — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
- 1911. — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
- 1917. — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
- 1931. — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
- 1943. — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
- 1950. — Основан Музеј примењене уметности у Београду
- 1964. — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
- 1975. — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
- 1986. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
- 1996. — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
- 1999. — Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
- 2001. — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
- 2005. — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.
Рођења
- 1479. — Хуана I од Кастиље, шпанска краљица. († 1555)
- 1494. — Сулејман I Величанствени, турски султан. († 1566)
- 1661. — Карло II од Шпаније, шпански краљ. († 1700)
- 1771. — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. († 1834)
- 1787. — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. († 1864)
- 1814. — Адолф Сакс, белгијски кларинетиста, градитељ дувачких инструмената и конструктор првог саксофона. († 1894)
- 1835. — Чезаре Ломброзо, италијански психијатар и криминолог. († 1909)
- 1841. — Арман Фалер, француски политичар и председник Француске. († 1931)
- 1861. — Џејмс Нејсмит, канадско-амерички изумитељ кошарке. († 1939)
- 1880. — Роберт Мусил, аустријски писац. († 1942)
- 1923. —
- Татјана Лукјанова, српска глумица. († 2003)
- Антоније Исаковић, српски књижевник. († 2002)
- 1932. — Предраг Гојковић Цуне, српски певач. († 2017)
- 1946. — Сали Филд, америчка глумица.
- 1953. — Тони Парсонс, британски новинар и књижевник.
- 1962. — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер.
- 1963. — Бранка Пујић, српска глумица.
- 1964. — Грег Графин, амерички певач.
- 1970. — Итан Хок, амерички глумац.
- 1972. — Ребека Ромејн, америчка глумица.
- 1972. — Танди Њутон, британска глумица.
- 1977. — Душан Кецман, српски кошаркаш.
- 1979. — Ламар Одом, амерички кошаркаш.
- 1987. — Ана Ивановић, српска тенисерка.
- 1988. — Ема Стоун, америчка глумица.
- 1989. — Андре Ширле, немачки фудбалер.
- 1995. — Андре Силва, португалски фудбалер.
Смрти
- 1397. — Вук Бранковић, српски обласни господар.
- 1632. — Густаф II Адолф Шведски, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* 1594.)
- 1796. — Катарина Велика, царица Русије. (* 1729.)
- 1893. — Петар Чајковски, руски композитор позног роматизма.
- 1929. — Максимилијан фон Баден, немачки принц и политичар. (*1967.)
- 1964. — Слободан Пенезић Крцун учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије
- 1996. — Драган Кресоја, филмски редитељ и сниматељ. (* 1946.)
- 2007. — Раша Ливада, књижевник, главни и одговорни уредник часописа "Писмо" истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва. (* 1948.)
