Милада Рајтер — разлика између измена
Нема описа измене |
м dodavanje crte u pozive parametara infokutija; козметичке измене |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођена је [[28. новембар|28. новембра]] [[1910]]. године у [[Винковци]]ма.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}} |
Рођена је [[28. новембар|28. новембра]] [[1910]]. године у [[Винковци]]ма.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}} |
||
Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је у [[Београд]]у радила као зуботехничар. Укључила се у револуционарни раднички покрет и била веома кативна у Савезу приватних намештеника, где је била организатор женске секције овог Савеза. Године [[1939]]. је примљена у чланство тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Почетком [[1941]]. године је била секретар партијске ћелије у Савезу приватних намештеника.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}}{{sfn|Вујошевић|1977|p=154}} |
Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] је у [[Београд]]у радила као зуботехничар. Укључила се у револуционарни раднички покрет и била веома кативна у Савезу приватних намештеника, где је била организатор женске секције овог Савеза. Године [[1939]]. је примљена у чланство тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Почетком [[1941]]. године је била секретар партијске ћелије у Савезу приватних намештеника.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}}{{sfn|Вујошевић|1977|p=154}} |
||
На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године била је члан Трећег рејонског комитета КПЈ у Београду, а након напада [[Трећи рајх|Трећег рајха]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] године била је пребачена на дужност курира и [[Илегалне штампарије и склоништа КПЈ у окупираном Београду|техничара Централног комитета КПЈ]]. Пошто је имала лажна документа на име ''Магдалена Метераи'', припаднице немачке народности, могла је лако да се креће по окупираном граду. Организовала је преношење партијских материјала из [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|илегалне штампарије ЦК КПЈ на Бањичком венцу]] и проналазила станове који су користили за смештај и склониште чланова [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП]]Ј.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}} {{sfn|Вујошевић|1977|p=154}} |
На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године била је члан Трећег рејонског комитета КПЈ у Београду, а након напада [[Трећи рајх|Трећег рајха]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] године била је пребачена на дужност курира и [[Илегалне штампарије и склоништа КПЈ у окупираном Београду|техничара Централног комитета КПЈ]]. Пошто је имала лажна документа на име ''Магдалена Метераи'', припаднице немачке народности, могла је лако да се креће по окупираном граду. Организовала је преношење партијских материјала из [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|илегалне штампарије ЦК КПЈ на Бањичком венцу]] и проналазила станове који су користили за смештај и склониште чланова [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КП]]Ј.{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}} {{sfn|Вујошевић|1977|p=154}} |
||
У [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], деловала је све до лета [[1943]]. године, када је са групом истакнутих активиста [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], у којој су били [[Владислав С. Рибникар|Владислав]] и [[Јара Рибникар]], [[Ђорђе Андрејевић Кун]], [[Брана Перовић]], [[Славка Морић]] и др, напустила Београд и преко [[Срем]]а се пребацила у [[Босна|Босну]]. Потом су стигли у [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]], који се тада налазио у [[Јајце|Јајцу]]. Након тога је била на дужностима у Политодјелу [[26. далматинска дивизија НОВЈ|26. далматинске дивизије]].{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}}{{sfn|Вујошевић|1977|p=154}} |
У [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираном Београду]], деловала је све до лета [[1943]]. године, када је са групом истакнутих активиста [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]], у којој су били [[Владислав С. Рибникар|Владислав]] и [[Јара Рибникар]], [[Ђорђе Андрејевић Кун]], [[Брана Перовић]], [[Славка Морић]] и др, напустила Београд и преко [[Срем]]а се пребацила у [[Босна|Босну]]. Потом су стигли у [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]], који се тада налазио у [[Јајце|Јајцу]]. Након тога је била на дужностима у Политодјелу [[26. далматинска дивизија НОВЈ|26. далматинске дивизије]].{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=154}}{{sfn|Вујошевић|1977|p=154}} |
||
Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.|октобра 1944.]] године |
Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.|октобра 1944.]] године је дошла у [[Београдска операција|ослобођени Београд]], где је постала члан Јединствног народноослободилачког фронта Београда.{{sfn| Жене Србије у НОБ|1975|p=154}} Након ослобођења Југославије, одављала је разне одговорне душтвено-политичке дужности. Била је члан Централног већа [[Савез синдиката Југославије|Савеза синдиката Југославије]], секретар у Комисије за друштвене организације Савезног одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]], члан Председништва Градског одбора ССРН Београда и др.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=880}} |
||
Умрла је [[1. септембар|1. септембра]] [[2008]]. године у Београду и сахрањена је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. |
Умрла је [[1. септембар|1. септембра]] [[2008]]. године у Београду и сахрањена је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]]. |
||
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ другог реда]] и [[Орден за храброст]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=880}} |
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ другог реда]] и [[Орден за храброст]].{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=880}} |
||
Учесник револуционарног покрета и Народноослободилачког рата био је и њен рођен брат [[Јаша Рајтер]]. |
Учесник револуционарног покрета и Народноослободилачког рата био је и њен рођен брат [[Јаша Рајтер]]. |
||
| Ред 43: | Ред 43: | ||
{{портал|Биографија|НОБ}} |
{{портал|Биографија|НОБ}} |
||
* {{Cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Југославија|1970}}|last1=|first1=| authorlink1 = |year=1970|title=Ко је ко у Југославији| location = Београд|id=}} |
* {{Cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Југославија|1970}}|last1=|first1=| authorlink1 = |year=1970|title=Ко је ко у Југославији| location = Београд|id=}} |
||
* {{Cite book |ref= |
* {{Cite book |ref=harv|last1=Вујошевић|first1=Убавка|last2=|first2=| authorlink1 = | authorlink2 = |year=1977|title= Тито у Београду 1926—1944|publisher=Музеј града Београда | location = Београд |isbn=}} |
||
* {{Cite book |ref= |
* {{Cite book |ref=harv|last1=Младеновић|first1=Мирослав|last2=|first2=| authorlink1 = | authorlink2 = |year=2006|title=Тито од устанка до победе 1941—1945 |publisher= | location =Београд |isbn=}} |
||
{{DEFAULTSORT:Рајтер, Милада}} |
{{DEFAULTSORT:Рајтер, Милада}} |
||
Верзија на датум 28. новембар 2018. у 04:18
Шаблон:Херој Ж Милада Рајтер (Винковци, 28. новембар 1910 — Београд, 1. септембар 2008), учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СФР Југославије и СР Србије.
Биографија
Рођена је 28. новембра 1910. године у Винковцима.[1]
Пре Другог светског рата је у Београду радила као зуботехничар. Укључила се у револуционарни раднички покрет и била веома кативна у Савезу приватних намештеника, где је била организатор женске секције овог Савеза. Године 1939. је примљена у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Почетком 1941. године је била секретар партијске ћелије у Савезу приватних намештеника.[1][2]
На почетку окупације Југославије, 1941. године била је члан Трећег рејонског комитета КПЈ у Београду, а након напада Трећег рајха на Совјетски Савез, јуна 1941. године била је пребачена на дужност курира и техничара Централног комитета КПЈ. Пошто је имала лажна документа на име Магдалена Метераи, припаднице немачке народности, могла је лако да се креће по окупираном граду. Организовала је преношење партијских материјала из илегалне штампарије ЦК КПЈ на Бањичком венцу и проналазила станове који су користили за смештај и склониште чланова Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Централног комитета КПЈ.[1] [2]
У окупираном Београду, деловала је све до лета 1943. године, када је са групом истакнутих активиста Народноослободилачког покрета, у којој су били Владислав и Јара Рибникар, Ђорђе Андрејевић Кун, Брана Перовић, Славка Морић и др, напустила Београд и преко Срема се пребацила у Босну. Потом су стигли у Врховни штаб НОВ и ПОЈ, који се тада налазио у Јајцу. Након тога је била на дужностима у Политодјелу 26. далматинске дивизије.[1][2]
Крајем октобра 1944. године је дошла у ослобођени Београд, где је постала члан Јединствног народноослободилачког фронта Београда.[1] Након ослобођења Југославије, одављала је разне одговорне душтвено-политичке дужности. Била је члан Централног већа Савеза синдиката Југославије, секретар у Комисије за друштвене организације Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије, члан Председништва Градског одбора ССРН Београда и др.[3]
Умрла је 1. септембра 2008. године у Београду и сахрањена је на Новом гробљу.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда и Орден за храброст.[3]
Учесник револуционарног покрета и Народноослободилачког рата био је и њен рођен брат Јаша Рајтер.
Референце
- ^ а б в г д Жене Србије у НОБ 1975, стр. 154.
- ^ а б в Вујошевић 1977, стр. 154.
- ^ а б Ко је ко у Југославији 1970, стр. 880.
Литература
- Ко је ко у Југославији. Београд. 1970.
- Вујошевић, Убавка (1977). Тито у Београду 1926—1944. Београд: Музеј града Београда.
- Младеновић, Мирослав (2006). Тито од устанка до победе 1941—1945. Београд.