Арман Фалер

Арман Фалер
Арман Фалер
Лични подаци
Датум рођења	(1841-11-06)6. новембар 1841.
Место рођења	Мезин, Француска
Датум смрти	22. јун 1931.(1931-06-22) (89 год.)
Место смрти	Лан,
Универзитет	Paris Law Faculty
Политичка каријера
Политичка странка	Democratic Republican Alliance

Клеман Арман Фалер (франц. Clément Armand Fallières; Мезин, 6. новембар 1841 — Лан, 22. јун 1931) је био француски политичар и председник Француске од 1906. до 1913.

Рођен је у Мезину у департману Лот и Гарона, Француска. Студирао је право и радио адвокат у Нераку, започевши политичку каријеру као општински одборник (1868), а касније градоначелник (1871), и одборник у скупштини департмана Лот и Гарона (1871). Био је жестоки републиканац, па је изгубио позицију у мају 1873, након пада Тјера, али је у фебруару 1876. изабран за одборника у Нераку. У скупштини је био као републикански левичар, потписао је протест од 18. маја 1877, и био реизабран пет месеци касније.

On je 1880. постао државни подсекретар у министарству унутрашњих послова под министром Жилом Феријем (мај 1880. до новембра 1881). Од 7. августа 1882. до 20. фебруара 1883. је био министар унутрашњих послова, а током месец дана (од 29. јануара 1883) је био и премијер. Његова влада је морала да се суочи са питањем протеривања претендената на француски трон у вези са прокламацијом Жерома Наполеона Бонапарте из јануара 1883. Фалер није био у стању да се суочи са притисцима опозиције, и дао је оставку кад је Сенат одбацио његов пројекат. Наредног новембра га је Жил Фери поставио за министра јавног образовања, и спровео је разне реформе у школском систему.

Дао је оставку у марту 1885. Две године касније је постао министар унутрашњих послова у влади Мориса Рувијеа. Затим је променио ресор и постао министар правде. На позицију министра унутрашњих послова се вратио у фебруару 1889, а коначно поново био на челу министарства правде од марта 1890 до фебруара 1892. У јуну 1890. је са 417 гласова за и 23 гласа против изабран у сенат као представник свог департмана (Лот и Гарона). У сенату се није мешао у међупартијске размирице, али је задржавао свој утицај међу републиканцима.

У марту 1899. је изабран за председника сената, и задржао је ту позицију до јануара 1906, када је изабран од стране савеза левичарских група из оба дома као кандидат за председника републике. Изборе је добио у првом кругу са 499 гласова против 371 гласа за његовог противника Пола Думера. Фалер је био жестоки противник смртне казне и помиловао је многе затворенике осуђене на смрт.

Литература

• Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.