Воз — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. новембар 2018. у 11:53

Choo CHOOO!!

Ide brzo!

Види још

Референце

Литература

Glancey, Jonathan (2005). „The Train”. Carlton Publishing Group. ISBN 978-1-84442-345-3. , 256 pp.

Спољашње везе

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+'''Choo CHOOO!!'''
-[[Датотека:2M62M-1198 Kyviskes-Kena.jpg|десно|мини|250п|Воз]]
-[[Датотека:BNSF 5350 20040808 Prairie du Chien WI.jpg|thumb|250px|[[BNSF Railway|-{BNSF}-]] [[Интермодални транспорт|интермодални]] теретни воз пролази кроз [[Висконсин]], Сједињене Државе]]
+Ide brzo!
-'''Воз''' је облик [[железница|железничког саобраћаја]] који се састоји од композиције повезаних [[Шине|шинских]] [[вагон]]а које вуче или гура једна или више [[локомотива]]. Служи за превоз путника или терета.
+<br />[[Датотека:2M62M-1198 Kyviskes-Kena.jpg|десно|мини|250п|Воз]]
+[[Датотека:BNSF 5350 20040808 Prairie du Chien WI.jpg|thumb|250px|[[BNSF Railway|-{BNSF}-]] [[Интермодални транспорт|интермодални]] теретни воз пролази кроз [[Висконсин]], Сједињене Државе]]<gallery>
-Иако је кроз историју, [[Водена пара|пара]] била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном користи [[дизел-гориво|дизел]] или [[електрична струја]] за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога, као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика, батерије, и гасне турбине.
-[[Железничка пруга|Пруге]] по којима се крећу возови се обично састоје од две, три или четири шине.<ref>{{cite web| title = Magnetic Levitation Trains| url = http://www.lanl.gov/orgs/mpa/stc/train.shtml| website = Los Alamos National Laboratory| publisher = Los Alamos National Laboratory| accessdate = 17. 9. 2014.| quote = The electrodynamic suspension (EDS) levitates the train by repulsive forces from the induced currents in the conductive guideways.}}</ref>
-Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона.
-Путнички воз је воз који садржи вагоне за путнике са седиштима или лежајима, а често може бити веома дуг и брз. С обзиром да возови прелазе све веће дистанце, брзина возова је веома важан фактор. Да би се постигла што већа брзина, иновативна технологија [[МАГЛЕВ воз]]ова се усавршавала годинама. Данас су достигли брзине преко 500 -{km/h}-. Неке од земаља које су чувене по великој брзини, али и тачности и прецизности у распореду возова јесу првенствено [[Јапан]], потом [[Француска]], [[Немачка]], [[Уједињено Краљевство]], [[Шпанија]], али и [[Италија]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] и [[Швајцарска]].
-Теретни воз користи теретне вагоне за превоз робе или материјала, и као такав не превози путнике.
-Сама реч ''воз'' је настала од глагола ''возити'', а пре појаве данашње железнице је коришћена за поворку од неколико кола која су повезана, а вуку их [[во]]лови.
-Увођењем железнице у [[Србија|Србију]], већина нових појмова је преведена употребом постојећих [[српски језик|српских]] речи, тако што им је значење проширено на нови појам, осим ''вагона'' и ''локомотиве''.
-== Подела према начину погона ==
-[[Датотека:v43.jpg|мини|250п|V43, мађарска [[електрична локомотива]] која се често користи за путнички саобраћај.]]
-Први возови су били вучени [[уже|конопцима]], користили су [[гравитација|силу гравитације]] или су их вукли [[коњи]], али су их почетком [[19. век]]а замениле [[парна локомотива|парне локомотиве]].
-Од [[1920е|1920-их]] њих су почеле да замењују [[дизел-локомотива|дизел]] и [[електрична локомотива|електричне локомотиве]], које су захтевале мање напора за управљање и биле су чистије, али и сложеније и скупље.
-Електрична вуча пружа нижу цену по пређеном километру, али има више почетне трошкове, који се могу оправдати само на линијама са великом густином саобраћаја. Пошто је изградња електричног система потребног за рад електричне локомотиве виша по пређеном километру, електрична вуча је мање пожељна на дужим линијама, осим на системима којима се путује великим брзинама.
-Недавна варијација електричних локомотива је локомотива горивих ћелија.<ref>{{cite web| url = http://www.hydrogencarsnow.com/blog2/index.php/hydrogen-vehicles/i-hear-the-hydrogen-train-a-comin-its-rolling-round-the-bend/| title = I Hear the Hydrogen Train a Comin', It's Rolling Round the Bend – Hydrogen Cars Now| author = Hydro Kevin Kantola | work = Hydrogen Cars Now}}</ref> Локомотиве горивних ћелија комбинују предност одсуства инсталираних електричних система, са предностима беземисионог рада. Међутим, постоји значајан почетни трошак за таква [[Возило горивних ћелија|возила горивних ћелија]].
-== Путнички возови ==
-[[Датотека:InterCity2 - passenger car interior.jpg|thumb|250п|лево|Унутрашњост [[Путничка кола|путничких кола]] у возу на велике удаљености у [[Финска|Финској]] ]]
-[[Датотека:Passengers in Amtrak lounge car of San Joaquin (train) 2014.jpg|thumb|right|250п|Путници у салонским колима Амтрак воза у Калифорнији, 2014]]
-Путнички воз је онај који обухвата кола која превозе путнике и који често може да буде врло дугачак и брз. Он може да буде вишеструка јединица са самосталним погоном или [[железничка кола]], или комбинација са једном или више [[локомотива]] и једном или више приколица без погона познатих као [[путничка кола]]. Путнички возови путују између [[Железничка станица|станица]] или [[Жељезничка станица|депоа]], на којима се путници могу укрцати и искрцати. У већини случајева, путнички возови раде на фиксном [[Ред вожње|реду вожње]] и имају супериорна права коришћења колосека у односу на [[Теретни воз|теретне возове]].
-За разлику од теретних возова, путнички возови морају да снабдевају свака кола са [[Електрична струја|струјом ниског напона]] ради осветљења и грејања, између осталог. Ова струја може да долази директно од локомотиве која је [[Главни покретач (локомотива)|главни покретач]] (из генератора модификованог за ту сврху), или из засебног [[Дизел-локомотива|дизел генератора]] у локомотиви. За услуге путничког саобраћаја на даљинским рутама, где локомотива са одговарајућом опремом није увек доступна, може се користити засебни генератор.<ref>{{cite news | last = Johnson| first = Bob| title = Head-end power | date = 1. 5. 2006. | url = http://trn.trains.com/railroads/abcs-of-railroading/2006/05/head-end-power | work = ABCs of Railroading | accessdate = 20. 7. 2015.}}</ref><ref>{{cite web| url=http://www.nwrail.com/HEP_config.html| title=HEP Trainline Configurations in North America| publisher=''Northwest Rail''| accessdate = 20. 7. 2015. }}</ref>
-Надзор путничког воза је у надлежности [[Кондуктер (железница)|кондуктера]]. Њима обично помажу други чланови посаде, као што су сервисери или [[портер (железница)|портери]]. Током периода путне вожње [[Северна Америка|Северно Америчком]] железницом, возови на даљину су носили два кондуктера: горе поменутог кондуктера воза и [[Pullman Company|Пулмановог кондуктера]],<ref>{{cite web| url = http://www.southshorejournal.org/index.php/issues/volume-4-2011/82-marktown-clayton-marks-planned-worker-community-in-northwest-indiana| title = South Shore Journal - Marktown: Clayton Mark’s Planned Worker Community in Northwest Indiana| last = User| first = Super| publisher = | accessdate = 9. 09. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20120913013603/http://www.southshorejournal.org/index.php/issues/volume-4-2011/82-marktown-clayton-marks-planned-worker-community-in-northwest-indiana|archive-date = 13. 09. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> који је био задужен за особље [[Спаваћа кола|спаваћих кола]].<ref name="bedingfield1968">{{cite news| last = Bedingfield| first = Robert E.| title = Rails Taking Over Sleeping Car Runs; Pullmans Moving Into Rails' Hands
- | newspaper = New York Times| location =| pages = 71,77| language =| publisher =| date = 23. 11. 1968.| url = https://query.nytimes.com/gst/abstract.html?res=9D0DE6D7123AEF3BBC4B51DFB7678383679EDE| accessdate = 24. 2. 2015. }}</ref><ref>{{Citation| last = Drury| first = George H.| author-link =| title = Who built the streamliners: Historical profiles of North American passenger-car builders
- | newspaper = TRAINS magazine| date = 5. 6. 2006.| url = http://trn.trains.com/en/Railroad%20Reference/Railroad%20History/2006/06/Who%20built%20the%20streamliners.aspx| accessdate = 24. 11. 2010}}</ref>
-Многи [[Луксузни воз|путнички возови]] који пружају престижне траспортне услуге су добили [[Списак имена путничких возова|специфична имена]], нека од којих су постала [[Познати возови|позната]] у литератури и фикцији.<ref>{{cite web| url = http://www.kingswayrc.com/gcst/roster/1205.html | title = Archived copy | accessdate = 21. 1. 2008. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080514105858/http://www.kingswayrc.com/gcst/roster/1205.html | archivedate = 14. 5. 2008. |df= }} Houston Railroad Museum, restoration photos of cars lettered for the Texas Special</ref> У протеклим годинама, жељезари су често помињали путничке возове као „лак“, алудирајући на прохујале дане дрветом опремљених кола са њиховим сјајном спољашњом обрадом и луксузном декорацијом. „Блокирање лака“ ({{јез-енг |Blocking the varnish}}) значило је да спори теретни воз спречава пролаз брзог путничког воза, узрокујући кашњење.
-Неки путнички возови, на дугим и кратким релацијама, користе кола на [[Bilevel rail car|два дека]] да би могли да превезу више путника по возу.<ref>{{cite news| url = http://www.montrealgazette.com/technology/green+trains+know+says/4084097/story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20110114214213/http://www.montrealgazette.com/technology/green%2Btrains%2Bknow%2Bsays/4084097/story.html|dead-url=yes|archive-date = 14. 1. 2011.| accessdate = 11. 1. 2011.| newspaper = The Montreal Gazette| date = 10. 1. 2011.| title = How green are our trains? We don't know, AMT says|df=dmy-all}}</ref><ref name="EXPERIMENT">{{cite news| title = Via Rail begins experiment with Amtrak bi-level train| url = https://news.google.com/newspapers?id=7URgAAAAIBAJ&sjid=tXANAAAAIBAJ&pg=6050,1291356| accessdate = 11. 1. 2011.| newspaper = The Phoenix| date = 21. 9. 1984.}}</ref> Дизајн кола и њихова општа безбедност за путнике су драстично еволуирали током времена, што чини превоз возом релативно безбедним.
-=== Возови на даљину ===
-Возови на даљину путују између многих градова и/или региона неке земље, а понекад пролазе и кроз неколико земаља. Они често имају [[dining car|кола за ручавање]] или ресторанска кола да би се омогућило путницима да имају оброк током путовања. Возови који путују преко ноћи такође могу да имају [[sleeping car|спаваћа кола]]. Тренутно велики део путовања на растојањима од преко {{convert|500|miles}} се обавља ваздухом у многим земљама, док су у осталима таква путовања железницом популарна, или су једини јефтини начин путовања на велике раздаљине.
-==== Железница велике брзине ====
-[[Датотека:Shinkansen 500 Kyoto 2005-03-19.jpg|thumb|250px|Јапански воз [[Шинкансен]] [[500 Series Shinkansen|серије 500]]]]
-{{Main|Воз велике брзине}}
-Једна приметна и растућа категорија возова на дуга растојања је железница велике брзине. Генерално, железница велике брзине се креће брзинама изнад {{convert|200|km/h|mph|-1| abbr = on}} и често функционише на наменском колосеку који је дизајниран и опремљен да прихвати возове велике брзине. Јапански [[Шинкансен]] који је популарно познат као „воз-метак” је почео са радом 1964. године, и био је први успешан пример путничког железничког система велике брзине.
-Најбржи воз на точковима који креће по шинама је француски [[ТЖВ]] (-{Train à Grande Vitesse}-, дословно „воз велике брзине”), који је достизао брзину од {{convert|574.8|km/h|mph|1| abbr = on}}, двоструку брзна полетања [[jet airliner|авиона]] [[Boeing 727|Боинг 727]], под условима тестирања 2007. године. Највећа брзина која је тренутно достиже при планираном моду вожње је {{convert|350|km/h|mph|-1| abbr = on}} на системима [[Beijing–Tianjin intercity railway|међуградске жељезнице Пекинг–Тјенцин]] и [[Воз велике брзине Вухан-Гуангџоу|возу велике брзине Вухан–Гуангџоу]] у Кини. ТЖВ се креће максималном комерцијалном брзином од {{convert|300|-|320|km/h|mph|-1| abbr = on}}, као што чине и немачки [[Интерсити експрес]] и шпански [[АВЕ]] (-{''Alta Velocidad Española''}-).
-У већини случајева, путовање возом велике брзине је временски и трошковно конкурентно са ваздушним саобраћајем када растојања не прелазе {{convert|500|to|600|km|mi|-1| abbr = on}}, јер аеродромске процедуре [[check-in|чекирања]] и укрцавања могу да додају неколико сати на само време транзита.<ref>{{cite book| author = Central Japan Railway | title = Central Japan Railway Data Book 2006 | year = 2006 | pages = 16}}</ref> Исто тако, трошкови рада железнице на овим раздаљинама могу бити нижи када се узму у обзир количина [[jet fuel|горива]] које конзумира [[airliner|путнички авион]] током [[takeoff|полетања]] и успона. Како се пређено растојање путовања повећава, ови трошкови постају мање изражени, и ваздушно путовање постаје конкурентније.
-Нека опрема железнице високе брзине примењује технологију [[tilting train|нагибања]] ради побољшања стабилности на завојима. Примери такве опреме су [[Advanced Passenger Train|Напредни путнички воз]] (-{APT}-), [[Пендолино]], [[N700 Series Shinkansen|Шинкансен серије Н700]], [[Амтрак]]ова [[Acela Express|Ацела Експрес]] и [[Талго]]. Нагибање је динамична форма [[Cant (road/rail)|суперелевације]], која омогућава саобраћају при ниским и великим брзинама да користи исти колосек (иако не истовремено), као и стварање удобније вожње за путнике.
-==== Међуградска железница ====
-[[Датотека:City of Rockhampton train (Sunshine railway station, Brisbane).jpg|thumb|250px|[[Electric Tilt Train|Електронски нагибући воз]], најбржи воз у Аустралији, путује између [[Бризбен]]а и [[Рокхемптон]]а у [[Квинсленд]], на растојању од 615km.]]
-{{Main|Међуградска железница}}
-Возови се могу поделити у три главне групе:
-* [[Inter-city rail|Међуградски]] возови: повезивање градова у најкраћем времену, заобилазећи све средишње станице
-* [[Express train|Експресни]] возови: заустављање на већим средишњим станицама између градова, услуживање великих урбаних [[заједница]]
-* [[Regional rail|Регионални]] возови: заустављање на свим средишњим станицама између градова, услуживање свих [[заједница]] дуж линије
-Разлика између типова може бити мала или чак и да не постоји. Возови могу функционисати као међуградске линије између великих градова, а затим прећи на брз или чак регионални мод пружања услуга ради услуживања заједница на екстремитетима линија. Ова пракса омогућава задржавање пружања услуга [[маргинализација|маргиналним]] заједницама уз уштеду новца на рачун дужег времена путовања за оне који желе да путују до крајње станице.
-==== Регионална железница ====
-{{Main|Регионална железница}}
-Регионални возови обично повезују градове и вароши, уместо да чисто повезују главне популационе центаре као што чине међуградски возови, и служе локалном саобраћају у релативно [[Rural area|руралним подручјима]].
-==== Жељезница повишене брзине ====
-{{Main|Жељезница повишене брзине}}
-Жељезница повишене брзине је специјална категорија возова. Возови на рутама жељезнице повишене брзине могу да оперишу са максималним брзинама које су више од конвенционалних међуградских возова, мада те брзине нису једнако високе као и оне код возова на линијама високе брзине. Ове линије су омогућене побољшањима конвенционалне железничке инфраструктуре ради омогућавања коришћења возова који безбедно могу да функционишу на вишим брзинама.
-=== Возови на кратке раздаљине ===
-==== Приградски возови ====
-[[Датотека:Mumbai Train.JPG|thumb|250px|[[Mumbai Suburban Railway|Мумбајски приградски возови]] превозе 7,24 путника дневно.<ref>{{cite web | url = http://www.mrvc.indianrail.gov.in/overview.htm | work = Official webpage of Mumbai Railway Vikas Corporation | title = Overview Of the existing Mumbai Suburban Railway | accessdate = 11. 12. 2008. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080620033027/http://www.mrvc.indianrail.gov.in/overview.htm | archivedate = 20. 6. 2008.}}</ref>]]
-За краћа растојања многи градови имају мрежу [[commuter train|приградских возова]] који опслужују град и предграђа. Возови су веома ефикасан [[mode of transport|мод транспорта]] за задовољавање великих транспортних захтева [[метропола]]. У поређењу са друмским саобраћајем, мноштво људи се преноси користећи знатно мању површину земљишта и са мало загађења ваздуха. Приградска железница исто тако има дуже опсеге у поређењу са брзим транзитним системима. Услед релативно мање фреквенције они могу делити колосеке са другим возовима.<ref>{{Cite web| url = http://www.differencebetween.info/difference-between-metro-and-local-train| title = Difference between Metro and Local Train| last = Sangeeta| date = 24. 6. 2013.| website = www.differencebetween.info| accessdate = 9. 2. 2018.}}</ref>
-Неки вагони могу бити постављени тако да имају више места за стајање него седишта, или да олакшају ношење [[Baby transport#Pushable vehicles|колица за децу]], [[бицикл]]ова или [[wheelchair|инвалидских колица]]. Неке земље имају [[Bilevel car|двоспратне]] путничке возове за употребу у густо насељеним подручјима. Разни оператери приградских возова (e.g. [[Sydney Trains|Сиднејски возови]], [[NJ Transit Rail Operations|Њу Џерзи транзит]], [[Réseau Express Régional|Париз РЕР]]) користе двоспратне возове. Двоспратни возови пружају повећан капацитет чак и кад је ред вожње ређи.<ref>{{Cite news| url = http://www.abc.net.au/news/2014-04-11/barry-ofarrell-sydney-trains-claim-doubtful/5371446| title = Single-decker v double-decker trains: Barry O'Farrell's claim doubtful| date = 11. 4. 2014.| work = ABC News| accessdate = 29. 3. 2018.| language = en-AU}}</ref> Двоспратна кола велике брзине и спаваћа кола постају све заступљенија у континенталној Европи.
-Понекад екстремна загушења путничких возова постају проблем. На пример, око 3,5 милиона путника се свакодневно вози на [[Yamanote Line|Јаманот линији]] у Токију, Јапан, са њених 29 станица. У поређењу с тим [[Њујоршки метро]] превози 5,7 милиона путника дневно на 25 линија које опслужују 472 станица. Да би се изборили са великим саобраћајем, специјални кола у којима су клупе седишта подигнуте би се обезбедило више простора за стајање само током јутарњих часовима вожње (до 10 ујутро), послују у Токију ([[E231 series|E231 серија]] воза). У прошлости овај воз је имао двоје кола са шест врата на свакој страни да би се скратило време током кога путници улазе и излазе у станици.
-Путнички возови обично имају ручке [[Emergency brake (train)|кочница за случај опасности]] (или „комуникациони кабал”) који јавност може користи. Злоупотреба се кажњава великом казном.
-=== Унутар градова ===
-==== Брзи транзит ====
-{{Main|Метро}}
-[[Датотека:Lancaster Gate tube.jpg|thumbnail|right|250px|Воз метроа у [[Лондон]]у]]
-Велики градови обично имају систем [[метро]]а, који се такође назива подземном железницом. Возови се електрично напајају, обично путем [[third rail|треће шине]], и њихови колосеци су засебни од другог саобраћаја, обично без [[level crossing|прелаза у истом нивоу]]. Ови возови се често крећу кроз тунеле у градском центру, а понекад на подигнутим структурама у спољашњим деловима града. Они могу да убразају и успоре брже од тежих возова за дуга растојања.
-Термин '''[[Метро|брзи транзит]]''' се користи за видове јавног транспорта као што су приградски возови, метро и лака железница. Додуше, линије на подземној железници у Њујорк Ситију се називају „возовима”.
-==== Трамвај ====
-{{Main|Трамвај}}
-[[Датотека:Karlikwbytomiu.jpg|thumb|left|250px|[[Алстом Цитадис]] 100 артикулисани трамвај у [[Битом]]у, [[Пољска]]]]
-У Уједињеном Краљевству, разлика између трамваја и железнице је прецизна и дефинисана је законом. У САД и Канади, таква улична железница се увек назива [[трамвај]]ем или уличним колима. Кључна физичка разлика између железнице и трамвајског система је да се каснији првенствено креће по јавним улицама, док возови имају [[Right of way (transportation)|колосеке]] који су одвојени од јавних улица. Често се [[interurban|међуградски]] и модерни [[лаки шински систем]] америчког стила поистовећују са трамвајским системом, пошто ти системи исто тако могу да се крећу по улицама на кратким и средње дугим секцијама. У неким језицима, реч -{''tram''}- се такође односи на мреже међуградског и лако шинског стила, што је посебно случај са холандским језиком.
-Дужина трамваја може да буде одређена националним прописима. Немачка има такозвани Бо-Страб стандард, којим се ограничава дужина трамваја на 75 метара, док у САД дужина возила је нормално ограничена прописима које дефинишу локалне власти, чиме се обично дозвољава само један тип возила да оперише у мрежи.
-==== Лаки шински систем ====
-{{main|Лаки шински систем}}
-Термин лака шинска железница је понекад користи за модерни трамвајски систем, упркос тога што су колосеци лаког шинског система највећим делом одвојени, те су сличнији тешкој железници и у мањој мери наликују на трамвајски систем. Овај термин се такође може односити на средњи облик између трамваја и воза, слично [[Rapid transit|метроу]], изузев што може да има прелазе истог нивоа. Прелази су обично заштићени са рампама. У терминологији Сједињених Држава ови системи се обично односе на међуградску железницу, јер они повезују веће урбане обрласти у близини већег града са тим градом. Модерни лаки шински системи обично користе напуштене колосеке тешке железнице с циљем ревитализације лишених пордручја и [[redevelopment|поновног развоја]] локација у и око великих [[Урбана средина|агломерација]].
-==== Једноколосечна железница ====
-[[Датотека:Mono-shibaura.jpg|thumb|250px|[[Tokyo Monorail|Токијски Монорејл]]]]
-{{Main|Једноколосечна железница}}
-Једноколосечне железнице су развијене како би се задовољиле саобраћајне потребе урбаног транзита, састоје се од воза који се креће на једној шини, типично подигнутој изнад нивоа улица. Једноколосечна железница представља релативно мали део свеукупног жељезничког система. Скоро сви једноколосечни возови користе линеарне индукционе моторе.<ref>{{Cite web| url = http://www.hitachi-rail.com/products/rolling_stock/linear/index.html| title = Linear Motor Driven System : Hitachi-Rail.com| last = Ltd.| first = Hitachi| website = www.hitachi-rail.com| language = en| accessdate = 26. 9. 2018.}}</ref>
-==== МАГЛЕВ воз ====
-{{Main|МАГЛЕВ воз}}
-Да би се остварио много бржи саобраћај на преко {{convert|500|km/h|mph| abbr = on}}, иновативна маглев технологија је истраживана од почетка 20. века. Технологија користи магнете за левитацију воза изнад колосека, чиме се смањујује трење и омогућавају веће брзине. Први прототип био је приказан 1913. године, а први комерцијални маглевски воз био је [[airport shuttle|аеродромски воз]] уведен 1984. године.
-[[Shanghai Maglev Train|Шангајски магле воз]], отворен 2003. године, најбржи је комерцијални железнички систем. Он функционише на брзинама до {{convert|430|km/h|mph| abbr = on}}. Маглев је кориштен на рутама међуградског [[Јавни превоз|јавног превоза]].
-[[Датотека:Neue Mühle 3.jpg|right|thumb|250px|[[Bombardier Talent|Бомбардијер Талентова]] артикулисана регионална железничка кола.]]
-=== Шинска кола ===
-Шинска кола ({{јез-ен|Railcar}}) у [[British English|британском]] и [[Australian English|аустралијском]] енглеском су самоходна [[Rail transport|железничка]] [[Vozilo|возила]] дизајнирана за [[транспорт]] путника. Термин „шинска кола” се обично користи у смислу воза који се састоји од појединачног [[Putnička kola|вагона]] (кочије, аута), са возачком кабином на једном или оба краја. Неке железнице, e.g., [[Great Western Railway|Велика западна железница]], користе термин [[Railmotor|железнички мотор]]. Ако кола имају способност повлачења целог воза, она се називају [[Motor coach (rail)|моторним возом]] или моторним колима.<ref>[http://www.parrypeoplemovers.com/ppm35-feature.htm www.parrypeoplemovers.com] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20090106103408/http://www.parrypeoplemovers.com/ppm35-feature.htm | date = 6. 1. 2009 }} Light Railcars and Railbuses - Retrieved on 2008-06-09</ref> Овај термин се понекад користи као алтернативно име за мале типове [[multiple unit|вишеструких јединица]] који се састоје од више од једних кола.
-== Галерија ==
-<gallery>
-Датотека:ID_diesel_loco_CC_201-05_060327_4217_kta.jpg|GE U20C у [[Индонезија|Индонезији]].
-Датотека:Diesel_locomotive.JPG
-Датотека:Alfa Pendular.jpg
-Датотека:Estrada de Ferro Carajas 8.jpg
-Датотека:En57-1933.jpg|Возови у [[Ћешин]]у, [[Пољска]].
-Датотека:Frankfurt am Main Hauptbahnhof von oben.jpg|Железничка станица у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]].
-File:Softronic Transmontana LEMA 014 at Chitila.jpg|Електричка теретна локомотива у Румунији
 </gallery>

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Израел Сједињене Државе Летонија Чешка
Остале	Енциклопедија Британика NARA