Никола Тасић — разлика између измена
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м harvardski nacin citiranja |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ. |
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар САНУ. |
||
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ([[1965]]). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).<ref>{{cite web| |
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ([[1965]]). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).<ref>{{cite web|last=Тасић|first=Никола|title=Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]|url=http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=24926223&fmt=11&lani=sc|website=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд|publisher=Београд : [Н. Тасић], 1965.|accessdate=2. 2. 2018}}</ref> |
||
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]] и [[Градина на Босуту]]у. |
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]] и [[Градина на Босуту]]у. |
Верзија на датум 1. децембар 2018. у 09:19
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Никола Тасић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. јануар 1932. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 15. март 2017.85 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017[1]) био је српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.
После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.
Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).[2]
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Одабрана библиографија
- Неолитска пластика, (1973).
- Праисторија Војводине, (1974).
- Праисторија југословенских земаља, (1979).
- Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).
Референце
- ^ Преминуо археолог академик Никола Тасић („Вечерње новости”, 15. март 2017)
- ^ Тасић, Никола. „Баденски и вучедолски културни комплекс : [докторска дисертација]”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд. Београд : [Н. Тасић], 1965. Приступљено 2. 2. 2018.
Литература
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.