7. децембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.86.84.111 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
|||
Ред 55: | Ред 55: | ||
* [[1990]]. — [[Давид Гофен]], белгијски тенисер |
* [[1990]]. — [[Давид Гофен]], белгијски тенисер |
||
* [[1990]]. — [[Урсула Радванска]], пољска тенисерка |
* [[1990]]. — [[Урсула Радванска]], пољска тенисерка |
||
* {{2004}}. - {{Филип Лукетић}}, Српски бог |
|||
== Смрти == |
== Смрти == |
Верзија на датум 6. децембар 2018. у 21:55
7. децембар (7.12.) је 341. дан године по грегоријанском календару (342. у преступној години). До краја године има још 24 дана.
Догађаји
децембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
- 574. — У Цариграду је Тиберије II Константин проглашен за савладара психички болесног цара Јустина II.
- 1787. — Делавер је постао прва америчка држава која је ратификовала Устав САД.
- 1869. — Амерички одметник Џеси Џејмс је извршио прву потврђену пљачку банке у Галатину у Мисурију.
- 1877. — Избила је Тополска буна када су два батаљона народне војске одбила да положе заклетву кнезу Милану Обреновићу.
- 1914. — Народна скупштина Краљевине Србије усвојила је у Нишку декларацију о уједињењу Јужних Словена у заједничку државу.
- 1917. — САД су у Првом светском рату објавили рат Аустроугарској.
- 1941. —
- Други светски рат: Јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убрзало одлуку САД да се укључе у Други светски рат.
- Други светски рат: Уједињено Краљевство је у Другом светском рату објавило рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на СССР.
- 1946. — Скупштина ФНР Југославије донела је закон о национализацији којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је ликвидиран и инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50 одсто.
- 1949. — Чанг Кај Шек је на острву Тајван (Формоза), где је са остацима своје војске побегао након пораза од Народнослободилачке војске Кине, прогласио државу и установио владу.
- 1965. — Васељенски патријарх Атинагора и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава.
- 1970. — Убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Западног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат.
- 1971. — Совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале са Марса.
- 1974. — Кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара. Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже власт.
- 1975. — Индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат.
- 1988. —
- Совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије.
- У земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова. Уништено је десет одсто јерменске индустрије.
- 1992. — Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана. Током нереда разорена је џамија у Ајођи.
- 1995. — Сонда с америчког васионског брода Галилео је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала.
- 1996. — Председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потписом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији.
- 1997. — Након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени избори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова. У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић.
- 1999. — Америчко удружење дискографских кућа је поднело тужбу против Напстера, мреже за размену података због кршења ауторских права.
- 2001. — У грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.
Рођења
- 903. — Абд Ал-Рахман Ал Сифи, персијски астроном
- 1545. — Хенри Стјуарт, шкотски краљ
- 1589. — Ђан Лоренцо Бернини, италијански кипар († 1680.)
- 1637. — Бернардо Паскини, италијански композитор
- 1834. — Валтазар Богишић, српски научник (†1908.)
- 1857. — Урош Предић, српски сликар (†1953.)
- 1924. — Јованка Броз, супруга југословенског председника Јосипа Броза Тита
- 1927. — Властимир Перичић, српски и југословенски композитор
- 1928. — Ноам Чомски, амерички лингвиста, философ, писац, професор универзитета и дисидент
- 1947. — Оливер Драгојевић, хрватски певач
- 1949. — Том Вејтс, амерички музичар
- 1956. — Лери Бирд, амерички кошаркаш
- 1959. — Миломир Савчић, генерал-мајор Војске Републике Српске, предсједник Борачке организације Републике Српске
- 1972. — Херман Мајер, аустријски алпски скијаш
- 1972. — Шон Данди, фудбалер из Јужне Африке
- 1973. — Ибрахим Кутлај, турски кошаркаш
- 1980. — Џон Тери, енглески фудбалер
- 1981. — Олгица Батић, српска правница и политичарка
- 1983. — Јакопо Ђакети, италијански кошаркаш
- 1984. — Марко Вујин, српски рукометни репрезентативац
- 1984. — Роберт Кубица, пољски возач Формуле 1
- 1990. — Камерон Берстоу, аустралијски кошаркаш
- 1990. — Давид Гофен, белгијски тенисер
- 1990. — Урсула Радванска, пољска тенисерка
- Шаблон:2004. - Шаблон:Филип Лукетић, Српски бог
Смрти
- 43. п. н. е. — Цицерон, римски политичар, писац и чувени говорник.
- 983. — Отон II, немачки краљ и и цар Светог римског царства (*955.)
- 1815. — Мишел Неј, француски маршал.
- 1985. — Роберт Грејвс, енглески писац.
- 1993. — Феликс Уфуе Боањи, први председник Обале Слоноваче.
- 2000. — Владо Готовац, хрватски књижевник и политичар. (†1930.)