Диктатура пуковника — разлика између измена
м Бот: Мењање поруке за ботовски генерисани назив у шаблон због лакше категоризације у категорију Ботовски наслови. Ово није ништа контроверзно, а корисно је за разлику од пуког преименовања рефлист у reflist које не доприноси ничему |
Нема описа измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
'''Грчка војна хунта''' ([[1967]]—[[1974]]), познатија и под именима '''Режим пуковника''' ({{јез-грч|Το καθεστώς των Συνταγματαρχών}}) и у [[Грчка|Грчкој]] '''Диктатура''' ({{јез-грч|Η Δικτατορία}}) или '''Седам година''' ({{јез-грч|Η Επταετία}}) односи се на серију десничарских влада које су у тих 7 година владале Грчком. Раздобље диктатуре трајало је од [[21. април]]а [[1967]]. године, па до [[23. јул]]а [[1974]]. године. |
'''Грчка војна хунта''' ([[1967]]—[[1974]]), познатија и под именима '''Режим пуковника''' ({{јез-грч|Το καθεστώς των Συνταγματαρχών}}) и у [[Грчка|Грчкој]] '''Диктатура''' ({{јез-грч|Η Δικτατορία}}) или '''Седам година''' ({{јез-грч|Η Επταετία}}) односи се на серију десничарских влада које су у тих 7 година владале Грчком. Раздобље диктатуре трајало је од [[21. април]]а [[1967]]. године, па до [[23. јул]]а [[1974]]. године. |
||
Војна хунта била је одраз преко 30 година подељености Грка и политике у држави. Иако су је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] нацисти окупирали, од [[1944]]. до [[1949]]. трајао је [[Грчки грађански рат|грађански рат]] између монархистичких снага (присталица [[краљ]]а и диктатуре) с једне стране, те комунистичких герилаца с друге стране. На Грчку је снажно утицала и [[Труманова доктрина]]. |
Војна хунта била је одраз преко 30 година подељености Грка и политике у држави. Иако су је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] нацисти окупирали, од [[1944]]. до [[1949]]. године трајао је [[Грчки грађански рат|грађански рат]] између монархистичких снага (присталица [[краљ]]а и диктатуре) с једне стране, те комунистичких герилаца с друге стране. На Грчку је снажно утицала и [[Труманова доктрина]]. |
||
Након краја грађанског рата, краљ се вратио на [[власт]], али ситуација се није смирила. |
Након краја грађанског рата, краљ се вратио на [[власт]], али ситуација се није смирила. |
||
Рано ујутру, 21. априла 1967. само неколико недеља пре избора за нову владу, [[тенк]]ови су изашли на улице [[Атина|Атине]]. Вођа [[Државни удар у Грчкој 1967.|пуча]] био је [[бригадни генерал|бригадир]] [[Стилијанос Патакос]], а уз њега су били и пуковници [[Јоргос Пападопулос]] и [[Николаос Макерезос]].<ref>[http://www.historycentral.com/dates/1967.html American/World History 1967-1968{{Ботовски наслов}}]</ref> Чланова хунте на крају је било пет. Ваља нагласити да је током владавине хунте преко 10.000 људи ухапшено.<ref name="Ganser">{{harvnb|Daniele|2005|pp=220-223}}</ref> Људи су затварани по сумњом за левичарску политичку идеологију. [[Православље]] је широко истицано и слављено. Како су године пролазиле, војска је постајала све омраженија. Краљ је покушао да сруши хунту, али није успео па је побегао [[1967]], а након пада хунте, [[монархија]] је укинута референдумом из [[1973]]. године. Хунту је током владавине обилато финансирала влада [[Сједињене Америчке Државе|САД]] како би била ефикасан „бедем заштите против ширења комунизма“. |
Рано ујутру, 21. априла 1967. године само неколико недеља пре избора за нову владу, [[тенк]]ови су изашли на улице [[Атина|Атине]]. Вођа [[Државни удар у Грчкој 1967.|пуча]] био је [[бригадни генерал|бригадир]] [[Стилијанос Патакос]], а уз њега су били и пуковници [[Јоргос Пападопулос]] и [[Николаос Макерезос]].<ref>[http://www.historycentral.com/dates/1967.html American/World History 1967-1968{{Ботовски наслов}}]</ref> Чланова хунте на крају је било пет. Ваља нагласити да је током владавине хунте преко 10.000 људи ухапшено.<ref name="Ganser">{{harvnb|Daniele|2005|pp=220-223}}</ref> Људи су затварани по сумњом за левичарску политичку идеологију. [[Православље]] је широко истицано и слављено. Како су године пролазиле, војска је постајала све омраженија. Краљ је покушао да сруши хунту, али није успео па је побегао [[1967]], а након пада хунте, [[монархија]] је укинута референдумом из [[1973]]. године. Хунту је током владавине обилато финансирала влада [[Сједињене Америчке Државе|САД]] како би била ефикасан „бедем заштите против ширења комунизма“. |
||
Један од њених најгорих потеза било је крваво гушење устанка на атинској Политехничкој школи [[17. новембар|17. новембра]] [[1973]]. године. Свргнули су кипарског председника, [[Макариос III|архиепископа Макариоса]], а били су и на рубу отвореног рата са [[Турска|Турском]]. Пад хунте догодио се 23. јула 1974. када је тада слабо познати генерал [[Федон Гизикис]] послао тенкове на улице Атине и Солуна. Годину касније предао је власт грађанским политичарима. |
Један од њених најгорих потеза било је крваво гушење устанка на атинској Политехничкој школи [[17. новембар|17. новембра]] [[1973]]. године. Свргнули су кипарског председника, [[Макариос III|архиепископа Макариоса]], а били су и на рубу отвореног рата са [[Турска|Турском]]. Пад хунте догодио се 23. јула 1974. када је тада слабо познати генерал [[Федон Гизикис]] послао тенкове на улице Атине и Солуна. Годину касније предао је власт грађанским политичарима. |
||
Верзија на датум 8. децембар 2018. у 00:22
| Историја Грчке |
|---|
 |
 Портал Грчка |
Грчка војна хунта (1967—1974), познатија и под именима Режим пуковника (грч. Το καθεστώς των Συνταγματαρχών) и у Грчкој Диктатура (грч. Η Δικτατορία) или Седам година (грч. Η Επταετία) односи се на серију десничарских влада које су у тих 7 година владале Грчком. Раздобље диктатуре трајало је од 21. априла 1967. године, па до 23. јула 1974. године.
Војна хунта била је одраз преко 30 година подељености Грка и политике у држави. Иако су је током Другог светског рата нацисти окупирали, од 1944. до 1949. године трајао је грађански рат између монархистичких снага (присталица краља и диктатуре) с једне стране, те комунистичких герилаца с друге стране. На Грчку је снажно утицала и Труманова доктрина.
Након краја грађанског рата, краљ се вратио на власт, али ситуација се није смирила.
Рано ујутру, 21. априла 1967. године само неколико недеља пре избора за нову владу, тенкови су изашли на улице Атине. Вођа пуча био је бригадир Стилијанос Патакос, а уз њега су били и пуковници Јоргос Пападопулос и Николаос Макерезос.[1] Чланова хунте на крају је било пет. Ваља нагласити да је током владавине хунте преко 10.000 људи ухапшено.[2] Људи су затварани по сумњом за левичарску политичку идеологију. Православље је широко истицано и слављено. Како су године пролазиле, војска је постајала све омраженија. Краљ је покушао да сруши хунту, али није успео па је побегао 1967, а након пада хунте, монархија је укинута референдумом из 1973. године. Хунту је током владавине обилато финансирала влада САД како би била ефикасан „бедем заштите против ширења комунизма“.
Један од њених најгорих потеза било је крваво гушење устанка на атинској Политехничкој школи 17. новембра 1973. године. Свргнули су кипарског председника, архиепископа Макариоса, а били су и на рубу отвореног рата са Турском. Пад хунте догодио се 23. јула 1974. када је тада слабо познати генерал Федон Гизикис послао тенкове на улице Атине и Солуна. Годину касније предао је власт грађанским политичарима.
Јануара 1975. године, чланови хунте су ухапшени и против њих је покренут судски процес у августу.[3] Испрва су Пападопулос, Макарезос и Јоанидес осуђени на смрт, али је казна преиначена на доживотну робију. Покушај амнестије 1990. није успео због масовних демонстрација конзервативаца, социјалиста и комуниста.[4]
Види још
Референце
- ^ American/World History 1967-1968
- ^ Daniele 2005, стр. 220–223
- ^ The Colonels on Trial Time Magazine. Pristupljeno 26. 4. 2013.
- ^ Greece Cancels Plan to Pardon Ex-Junta Members Time Magazine 31 December 1990. Pristupljeno 26. 4. 2013.
Литература
- Daniele, Ganser (2005). NATO's Secret Armies: Operation GLADIO and Terrorism in Western Europe. стр. 220—223. ISBN 978-0-7146-5607-6.