Рашки стил — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот Мења: de:Serbisch-byzantinischer Stil |
||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
[[bg:Рашки стил]] |
[[bg:Рашки стил]] |
||
[[de: |
[[de:Serbisch-byzantinischer Stil]] |
||
Верзија на датум 6. јануар 2009. у 14:32
Рашки стил у српској архитектури током средњег века,обухвата временски период од седме деценије XII до краја XIII века,док се као гранични примери узимају Немањини Ђурђеви Ступови (око 1170) за почетак епохе односно Драгутинова црква светог Ахилија у Ариљу (око 1296).Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу,али су архитектонски грађене у Рашком стилу,какве су на пример манастирске цркве у Дечанима и Бањској,које су подигнуте у првој половини XIII века односно у време када доминира Вардарски стил.Сам стил је добио назив по реци Рашки,око које је гравитирала тадашња држава.Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултирало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету[1]
Карактеристике стила
Основну карактеристика овог стила је једнобродна засведена грађевина са једним кубетом.Са западне стране се обично налази припрата,док се са јужне и северне налазе нижа одељења,обично певнички трансепти и параклиси.Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у романском стилу,што указује на директне везе са Приморјем односно мајсторима из градова са источне обале Јадрана (Котор,Дубровник и други) која се налазила под контролом Немањића.За ову епоху у архитектури је везано и тзв. златно доба српског сликарства које почиње са живописањем Ђурђевих Ступова око 1175.године и завршава се са Градцем око 1275.године,а свој врхунац достиже у Сопоћанима[2].После овог периода,наступио је тзв. Вардарски стил са својим фрескосликарством,који се развија под утицајем Ренесансе Палеолога.
Најзначајнији архитектонски споменици Рашког стила су[2]:
- Манастир Студеница
- Манастир Хиландар (првобитна Немањина грађевина које данас нема)
- Манастир Жича
Референце
- ^ Предавања проф.арх. Ђурђа Бошковића на Архитектонском факултету из Историје архитектуре Београд 1966.
- ^ а б Јован Деретић, „Културна историја Срба“, Београд 2005. ISBN 86-331-2386-X
Литература
- Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији“ (треће издање) Београд 1985.
- Јован Деретић, „Културна историја Срба“, Београд 2005. ISBN 86-331-2386-X