Предсједник Федерације Босне и Херцеговине — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
== Историјат == |
== Историјат == |
||
Изворним [[Устав Федерације Босне и Херцеговине|Уставом Федерације Босне и Херцеговине]] ([[1994]])<ref>Устав Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“, број 1/94)</ref> предсједник Федерације је био одређен као |
Изворним [[Устав Федерације Босне и Херцеговине|Уставом Федерације Босне и Херцеговине]] ([[1994]])<ref>Устав Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“, број 1/94)</ref> предсједник Федерације је био одређен као шеф ентитета и имао је једног [[Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине|потпредсједника]]. Њих су бирали [[Представнички дом Парламента Федерације Босне и Херцеговине|Представнички дом]] и [[Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине|Дом народа]] већином гласова, а кандидовали су их Клуб бошњачких делегата, Клуб хрватских делегата и Клуб српских делегата у Дому народа. Изабрана лица су наизмјенично по једну годину била предсједник Федерације, а затим потпредсједник Федерације, у периоду од четири године. |
||
Предсједник Федерације је био надлежан и за: именовање официра у армији, именовање судија федералних судова, вршење функције врховног команданта оружаних снага Федерације, примање и акредитовање амбасадора. Уставним амандманом XI ([[1997]]) предсједник Федерације је престао бити шеф |
Предсједник Федерације је био надлежан и за: именовање официра у армији, именовање судија федералних судова, вршење функције врховног команданта оружаних снага Федерације, примање и акредитовање амбасадора. Уставним амандманом XI ([[1997]]) предсједник Федерације је престао бити шеф ентитета и одређен је као шеф федералне извршне власти. |
||
Новим уставним амандманом XLI ([[2002]]) одређено је да „предсједник Федерације има два потпредсједника из различитих конститутивних народа“. Осталим амандманима и [[Срби]] су поред [[Бошњаци|Бошњака]] и [[Хрвати|Хрвата]] постали конститутивни народ у Федерацији. Основан је и Клуб српских делегата у [[Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине|Дому народа]] и прописан нови поступак избора предсједника и два потпредсједника Федерације, који је и сада важећи. |
|||
== Надлежности == |
== Надлежности == |
Верзија на датум 22. децембар 2018. у 16:11
Овај чланак је дио серије о политичком систему Федерације Босне и Херцеговине |
Предсједник Федерације Босне и Херцеговине представља и заступа Федерацију Босне и Херцеговине и шеф је федералне извршне власти.
Историјат
Изворним Уставом Федерације Босне и Херцеговине (1994)[1] предсједник Федерације је био одређен као шеф ентитета и имао је једног потпредсједника. Њих су бирали Представнички дом и Дом народа већином гласова, а кандидовали су их Клуб бошњачких делегата, Клуб хрватских делегата и Клуб српских делегата у Дому народа. Изабрана лица су наизмјенично по једну годину била предсједник Федерације, а затим потпредсједник Федерације, у периоду од четири године.
Предсједник Федерације је био надлежан и за: именовање официра у армији, именовање судија федералних судова, вршење функције врховног команданта оружаних снага Федерације, примање и акредитовање амбасадора. Уставним амандманом XI (1997) предсједник Федерације је престао бити шеф ентитета и одређен је као шеф федералне извршне власти.
Новим уставним амандманом XLI (2002) одређено је да „предсједник Федерације има два потпредсједника из различитих конститутивних народа“. Осталим амандманима и Срби су поред Бошњака и Хрвата постали конститутивни народ у Федерацији. Основан је и Клуб српских делегата у Дому народа и прописан нови поступак избора предсједника и два потпредсједника Федерације, који је и сада важећи.
Надлежности
Према Уставу Федерације Босне и Херцеговине[2] установљена је подјела извршних надлежности између предсједника Федерације, потпредсједника Федерације, премијера, замјеника премијера и министара.
Предсједник Федерације је надлежан за:[3]
- именовање Владе, шефова дипломатских мисија, судија Уставног суда Федерације на предлог Високог судског и тужилачког савјета;
- вођење консултација у вези са именовањем омбудсмана и судија;
- потписивање одлука Парламента Федерације након њихових доношења;
- потписивање и ратификовање међународних споразума у име Федерације;
- давање помиловања за дјела утврђена федералним законом, осим за ратне злочине, злочине против човјечности и геноцида.
Предсједник Федерације уз сагласност потпредсједника Федерације може, када утврди да домови Парламента нису у могућности да донесу потребне законе, да распусти један или оба дома. Он распушта оба дома кад они не успију донијети буџет Федерације прије почетка буџетске године.[4]
Избор
У избору предсједника и два потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине најмање трећина делегата из клубова бошњачких, хрватских или српских делегата у Дому народа могу кандидовати предсједника и два потпредсједника.
Избор захтијева прихватање заједничке листе три кандидата, већином гласова у Представничком дому, а затим и већином гласова у Дому народа, укључујући већину клуба сваког конститутивног народа. Уколико ниједна листа кандидата не добије потребну већину у оба дома, поступак кандидовања се понавља. Уколико и у поновљеном поступку један од домова одбије заједничку листу, сматраће се да су кандидоване особе изабране прихватањем листе у само једном дому.
Мандат предсједника и потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине је четири године.[5]
Види још
- Потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине
- Парламент Федерације Босне и Херцеговине
- Влада Федерације Босне и Херцеговине