Емерик Угарски

Емерик Угарски
Лични подаци
Датум рођења	1174.
Место рођења	1174.,
Датум смрти	30. новембар 1204.(1204-11-30) (29/30 год.)
Место смрти	Естергом, Краљевина Угарска
Гроб	Јегра
Породица
Супружник	Констанца од Арагона
Потомство	Ладислав III Угарски
Родитељи	Бела III Агнеса од Антиохије
Династија	Арпад
краљ Угарске, Далмације и Хрватске
Период	1196-1204
Претходник	Бела III
Наследник	Ладислав III Угарски

Емерик Угарски (1174 — 1204) је био угарски и далматинско-хрватски краљ из династије Арпадовића од 1182. до 1204. године. Био је син и неспорни наследник краља Беле Трећег. Крунисан је док му је отац још био жив, али је после очеве смрти морао да се бори са братом Андријом.

Борбе са братом

Његов брат Андрија је од оца наследио велико благо и новац, али и заклетву да води један крсташки рат за ослобођење Свете земље. Андрија је наследство прихватио, али је све потрошио. Зато је потегао за братовљевим наследством. Уз помоћ аустријског и штајерског војводе Леополда Бамбершког, 1197. године је напао брата Емерика и победио га код Мачка у Славонији, натеравши га да му препусти Хрватску и Далмацију. Одмах потом му је на силу отео још Босну, Раму и Хум, а затим је покушао да му отме целу Угарску. Емерик га је у томе спречио.

Крсташки поход

Печат Емерика Угарског

Емерик је с братом Андријом 1200. године примио од папе крст, који их је обавезао на поход (на шта је Андрију и очево завештање обавезивало). Међутим, крсташи Млеци су на проласку кроз Далмацију на јуриш заузели Задар, опљачкали га и многе Задране побили. Папа је узалуд тражио од дужда Енрика Дандола да надокнади штету.

Интервенције на Балкану

Емерик се на позив Немањиног сина Вукана умешао 1201. године у сукоб српског великог жупана с братом Стефаном око спорне врховне власти у Рашкој. Поставивши Вукана за великог жупана и господара Србљем, прогласио се и сам краљем Србије.

Године 1202. је намеравао да се умеша и у бугарске ствари, али је папа бугарском цару Калојану послао круну, па је Емерик одустао након преговора с папиним легатом код Ковина, на Дунаву. Током спремања крсташког похода на Босну против бана Кулина, папа га је предухитрио пославши свог легата који је без насиља решио проблем обраћења босанских јеретика.

Брак и дете

Брак с принцезом Констанцом Арагонском је донео у краљевска знамења арагонски грб (црвене и златне пруге мађарског грба су касније романтично тумачене као четири угарске реке). Непосредно пред смрт је венчао краљевством свог малолетног сина Ладислава.

Емериков син, Ладислав III је крунисан као трогодишње дете. Одмах затим је његов стриц на сабору у Јегри узео сву краљевску власт. Констанца Арагонска, удовица Емерикова, побегла је с дететом, нејаким краљем у Беч, где је Ладислав III умро.

Породично стабло

16. Алмош Хрватски

8. Бела II Слепи

17. Предслава Кијевска

4. Геза II

18. Урош I Вукановић

9. Јелена Вукановић

2. Бела III

20. Владимир Мономах

10. Мистислав I Велики

21. Гита од Весекса

5. Еуфросина Кијевска

11. Љубава Дмитријевна

1. Емерик Угарски

6. Рене од Шатијона

3. Агнеса од Антиохије

28. Боемунд Тарентски

14. Боемунд II од Антиохије

29. Констанца Француска

7. Констанца Антиохијска

30. Балдуин II Јерусалимски

15. Алиса Антиохијска

31. Морфија од Мелитене

Види још

• Краљевина Далмација и Хрватска (1102-1526)

Литература

• Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris. 
• Klaić, Vjekoslav (1905). „O krunisanju ugarskih Arpadovića za kraljeve Dalmacije i Hrvatske (1091-1207)”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 8: 107—117. 
• Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183. 
• Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.