Филаделфија — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 39° 57′ 11″ С; 75° 09′ 48″ З / 39.953056° С; 75.163333° З / 39.953056; -75.163333
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 46: Ред 46:


== Географија ==
== Географија ==
Географски центар Филаделфије се налази отприлике на 40° 0′ 34″ СГШ и и 75° 8′ 0″ ЗГД. 40. меридијан пролази кроз квартове [[Североистична Филафелфија]], [[Северна Филадефија]] и [[Западна Филадефија]], укључујући и парк [[Фермаунт]]. Град заузима површину од 369,62 km2, од чега је 347,52 km² копно, а 22,09 km² или 6% је вода. У водене површине спадају реке [[Делавер (река)|Делавер]] и [[Скулкил]], језера у [[Парк Френклина Делана Рузвелта|Парку Френклина Делана Рузвелта]] и потоци [[Кобс]], [[Висахикон]] и [[Пенипек]]. Највеће вештачка водена површина је Источно парковско језеро у парку Ферманут.
Географски центар Филаделфије се налази отприлике на 40° 0′ 34″ СГШ и и 75° 8′ 0″ ЗГД. 40. меридијан пролази кроз квартове [[Североистична Филафелфија]], [[Северна Филадефија]] и [[Западна Филадефија]], укључујући и парк [[Фермаунт (парк)|Фермаунт]]. Град заузима површину од 369,62 km2, од чега је 347,52 km² копно, а 22,09 km² или 6% је вода. У водене површине спадају реке [[Делавер (река)|Делавер]] и [[Скулкил]], језера у [[Парк Френклина Делана Рузвелта|Парку Френклина Делана Рузвелта]] и потоци [[Кобс]], [[Висахикон]] и [[Пенипек]]. Највеће вештачка водена површина је Источно парковско језеро у парку Ферманут.


Најнижа тачка Филаделфије је на обали мора, док је највиша тачка брдо [[Честнат]], око 136 m изнад нивора мора у улицији Самит близу раскрснице са аванијом Џермантаун и Бетлехемског пута.
Најнижа тачка Филаделфије је на обали мора, док је највиша тачка брдо [[Честнат]], око 136 m изнад нивора мора у улицији Самит близу раскрснице са аванијом Џермантаун и Бетлехемског пута.


Филаделфија се налази на Атлантска приморска линија која раздваја Атланску приобалну равницу од висоравни [[Пидмонт]]. Брзаци на Скулкику у [[Ист Фолс (Филадефија)|Ист Фолсу]] су поплављени завршетком бране код фабрике воде Фермаунт.
Филаделфија се налази на Атлантска приморска линија која раздваја Атланску приобалну равницу од висоравни [[Пидмонт (висораван)|Пидмонт]]. Брзаци на Скулкику у [[Ист Фолс (Филадефија)|Ист Фолсу]] су поплављени завршетком бране код фабрике воде Фермаунт.


Град је седиште свог округа. Суседни окрузи су округ [[Округ Монтгомери (Пенсилванија)|Монтгомери]] на северозападу, [[Округ Бакс (Пенсилванија)|Бакс]] на северу и северозападу, [[Округ Берлингтон (Њу Џерзи)|Берлингтон (Њу Џерзи)]] на истоку, [[Округ Камден (Њу Џерзи)|Камден (Њу Џерзи)]] на југоистоку, [[Округ Глостер (Њу Џерзи)|Глостер (Њу Џерзи)]] на југу и [[Округ Делавер (Пенсилванија)||Делавер]] на југозападу.
Град је седиште свог округа. Суседни окрузи су округ [[Округ Монтгомери (Пенсилванија)|Монтгомери]] на северозападу, [[Округ Бакс (Пенсилванија)|Бакс]] на северу и северозападу, [[Округ Берлингтон (Њу Џерзи)|Берлингтон (Њу Џерзи)]] на истоку, [[Округ Камден (Њу Џерзи)|Камден (Њу Џерзи)]] на југоистоку, [[Округ Глостер (Њу Џерзи)|Глостер (Њу Џерзи)]] на југу и [[Округ Делавер (Пенсилванија)|Делавер]] на југозападу.


=== Клима ===
=== Клима ===
Ред 264: Ред 264:
Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.526.006 становника, што је 8.456 (0,6%) становника више него [[2000]]. године.<ref name="census" />
Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.526.006 становника, што је 8.456 (0,6%) становника више него [[2000]]. године.<ref name="census" />


{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
{| class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;"
|-
|-
| style="background:#dfd;"| [[Демографија Сједињених Америчких Држава|'''Група''']]
| style="background:#dfd;"| [[Демографија Сједињених Америчких Држава|'''Група''']]

Верзија на датум 3. јануар 2019. у 07:49

За друге употребе погледајте погледајте страницу Филаделфија (вишезначна одредница).
Филаделфија
Philadelphia
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Федерална јединица Пенсилванија
ОкругФиладелфија
Основан1682.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.1.526.006
 — густина4.360,02 ст./km2
Агломерација5 838 471
Географске карактеристике
Координате39° 57′ 11″ С; 75° 09′ 48″ З / 39.953056° С; 75.163333° З / 39.953056; -75.163333
Временска зонаUTC-5, лети UTC-4
Апс. висина12 m
Површина350 km2
Филаделфија на карти САД
Филаделфија
Филаделфија
Филаделфија на карти САД
Остали подаци
ГрадоначелникМајкл Натер
Позивни број267, 215
ФИПС код42-60000
Веб-сајт
phila.gov

Филаделфија (енгл. Philadelphia) је највећи град америчке државе Пенсилваније, и пети највећи град у САД. У 18. веку, град је имао већу друштвену и политичку важност од Бостона и Њујорка, и био је други главни град САД, након Њујорка а пре Вашингтона. Амерички политичар и утемељивач Бенџамин Френклин је имао изванредну улогу у успону града. Амерички проглас независности и устав су израђени и потписани у дворани независности овог града.

По попису становништва из 2010. у њему је живело 1.526.006 становника.[1]

Географија

Географски центар Филаделфије се налази отприлике на 40° 0′ 34″ СГШ и и 75° 8′ 0″ ЗГД. 40. меридијан пролази кроз квартове Североистична Филафелфија, Северна Филадефија и Западна Филадефија, укључујући и парк Фермаунт. Град заузима површину од 369,62 km2, од чега је 347,52 km² копно, а 22,09 km² или 6% је вода. У водене површине спадају реке Делавер и Скулкил, језера у Парку Френклина Делана Рузвелта и потоци Кобс, Висахикон и Пенипек. Највеће вештачка водена површина је Источно парковско језеро у парку Ферманут.

Најнижа тачка Филаделфије је на обали мора, док је највиша тачка брдо Честнат, око 136 m изнад нивора мора у улицији Самит близу раскрснице са аванијом Џермантаун и Бетлехемског пута.

Филаделфија се налази на Атлантска приморска линија која раздваја Атланску приобалну равницу од висоравни Пидмонт. Брзаци на Скулкику у Ист Фолсу су поплављени завршетком бране код фабрике воде Фермаунт.

Град је седиште свог округа. Суседни окрузи су округ Монтгомери на северозападу, Бакс на северу и северозападу, Берлингтон (Њу Џерзи) на истоку, Камден (Њу Џерзи) на југоистоку, Глостер (Њу Џерзи) на југу и Делавер на југозападу.

Клима

Историја

Пре доласка Европљана, у области данашње Филаделфије се налазило индијанско село Шакамаксон, народа Ленапе.

Европљани су први пут стигли у Делаверску долину почетком 17. века а прве насеобине су створили Холанђани, Енглези, Шкоти и Швеђани. Након прве шведске експедиције у Северну Америку 1637. године, преузели су контролу над земљом на западној обали реке Делавер испод реке Скулкил, област која је обухватала данашњу Филаделфију, југоисточну Пенсилванију, Делавер и Мериленд. Нова Шведска је подржавала народ Сускеханок у њиховом сукобу са енглеском провинцијом Мериленд, који су изгубили. Једанаест година касније, Холандија је освојила област око реке Делавер преузимајући власт над колонијом иако је финским и шведским становницима остављено право на милицију, вероисповест, судство и земљу. Енглеска је освојила холандску колонију у 1663. али се на терену мало тога променило све до 1682. када је ова област укључена у Повељу за Пенсилванију коју је написао Вилијем Пен.

Приликом плаћања дугова 1681. енглески краљ Чарлс II је издао повељу Вилијаму Пену за област која ће постати провинција односно колонија Пенсилванија. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.[7] Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.[8] Пен је био квекер, због чега је био прогоњен па је желео да његова колонија буде место у ком ће бити загарантована потпуна слобода вероисповести. Пен је назвао град Филаделфија што је изведено из грчког за братску љубав (φίλος - љубав, αδελφός - брат)[9]

„Пенов договр са Индијанцима“ - Бенџамин Вест

Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.[10] Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут 1701, Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је дао Бенџамин Френклин. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.[11]

Дворана независности

Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центар Америчке револуције: у њему су одржани Први Конитентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписана Декларација независности САД током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије 18. века.[12] Жута грозница је 1793. погодила град у виду епидемије и тада је умрло око 5.000 људи или 10% градског становништва.[13]

Државна влада је напустила Филаделфију 1799. а федерална влада убрзо након тога 1800. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тога Њујорк ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током 19. века Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомитва, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.[14] Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из 1854. којим је Филаделфија проширена на целу област.[15] У другој половини века, имигранти из Русије, источне Европе и Италије као и Афроамериканци са југа САД су насељавали град.[16]

До 1950. у граду је живело више од два милиона људи након чега је број становника почео да опада док су се предграђа увећавала. Обнова града је започела 1960-их година и наставља се и у 21. веку са највећим развојем у центру града и универзитетском насељу. Након што је затворена већина старих фабрика, град је започео кампању за привлачење нових инвеститора и туриста. Почела је изградња стаклених и камених облакодера у центру града. Старе зоне града су обновљене и данас представљају пожељно место за живот. Овим потезима је заустављено опадање броја становника након губитка готово четвртине становништва у претходном периоду.[17]

Становништво

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.526.006 становника, што је 8.456 (0,6%) становника више него 2000. године.[1]

Група 2000. 2010.
Белци 644.395 (42,5%) 562.585 (36,9%)
Афроамериканци 655.824 (43,2%) 661.839 (43,4%)
Азијати 67.654 (4,5%) 96.405 (6,3%)
Хиспаноамериканци 128.928 (8,5%) 187.611 (12,3%)
Укупно 1.517.550 1.526.006
Филаделфија

Привреда

Саобраћај

Знаменитости

Стари град Кинеска четврт Градски парк Музеј уметности

Партнерски градови

Референце

  1. ^ а б „Pennsylvania Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2013. г. Приступљено 07. 01. 2013. 
  2. ^ ThreadEx; search for location= "PA - Philadelphia", variable= "Station thread"
  3. ^ Wood, Anthony R. „Snow total at airport gets a boost A new measuring station and technique likely contributed to two 8-inch-plus readings”. Philly.com. The Inquirer. Архивирано из оригинала 28. 07. 2014. г. Приступљено 10. 06. 2014. 
  4. ^ „Station Name: PA PHILADELPHIA INTL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 03. 2014. 
  5. ^ „WMO Climate Normals for PHILADELPHIA/INT'L ARPT PA 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 11. 03. 2014. 
  6. ^ „NowData - NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 04. 2016. 
  7. ^ Brookes 2005, стр. 21.
  8. ^ Weigley RF et al (eds) (1982). Philadelphia: A 300-Year History. New York and London: W. W. Norton & Company. стр. 4—5. ISBN 978-0-393-01610-9. 
  9. ^ Avery, Ron (1999). A Concise History of Philadelphia. Philadelphia: Otis Books. стр. 19. ISBN 978-0-9658825-1-4. 
  10. ^ Philadelphia: A 300-Year History, pages 7, 14 - 16
  11. ^ Brookes 2005, стр. 24–25.
  12. ^ Brookes 2005, стр. 30–33.
  13. ^ Arnebeck, Bob (30. 01. 2008). „A Short History of Yellow Fever in the US”. Benjamin Rush, Yellow Fever and the Birth of Modern Medicine. Архивирано из оригинала 29. 10. 2002. г. Приступљено 04-12-2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  14. ^ Philadelphia: A 300-Year History, pages 214, 218, 428 - 429
  15. ^ „A Brief History of Philadelphia”. Philadelphia History. ushistory.org. Приступљено 14. 12. 2006. 
  16. ^ Brookes 2005, стр. 38–39.
  17. ^ Brookes 2005, стр. 78.

Литература

  • Avery, Ron (1999). A Concise History of Philadelphia. Philadelphia: Otis Books. стр. 19. ISBN 978-0-9658825-1-4. 
  • Weigley RF et al (eds) (1982). Philadelphia: A 300-Year History. New York and London: W. W. Norton & Company. стр. 4—5. ISBN 978-0-393-01610-9. 
  • Brookes, Karin (2005). Zoë Ross, ур. Insight Guides: Philadelphia and Surroundings (Second Edition (Updated) изд.). APA Publications. ISBN 978-1-58573-026-1.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филаделфија&oldid=21172500”