Украјинска православна црква — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 193.110.113.175 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
ознака: враћање
мНема описа измене
Ред 39: Ред 39:
=== Тежња ка аутокефалности ===
=== Тежња ка аутокефалности ===


У јесен [[1989]]. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у [[Украјина|Украјини]] се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] су се јавиле тенденције за одвајањем од [[Руска православна црква|Московског патријархата]].
У јесен [[1989]]. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у [[Украјина|Украјини]] се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима Украјинског егзархата су се јавиле тенденције за одвајањем од [[Руска православна црква|Московског патријархата]].


[[Патријарх московски Пимен]] и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине Филарет примили су позив од клирика западноукрајинских епархија да дају аутокефалност [[Украјински егзархат|Егзархату]]. Затим, [[Архијерејски сабор Руске православне цркве]] је 30/31. јануара [[1990]]. донио ''Уредбу о егзархатима'' ({{Јез-рус|Положение об экзархатах}}) која је пружила преосталим егзархатима (у [[Украјина|Украјини]] и [[Белорусија|Бјелорусији]]) широка самоуправна права, као и право да се представљају као Украјинска православна црква и [[Бјелоруска православна црква]].<ref>Журнал Московской Патриархии, М., 1990, № 5, pp. 4—12.</ref>
[[Патријарх московски Пимен]] и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине Филарет примили су позив од клирика западноукрајинских епархија да дају аутокефалност Егзархату. Затим, [[Архијерејски сабор Руске православне цркве]] је 30/31. јануара [[1990]]. донио ''Уредбу о егзархатима'' ({{Јез-рус|Положение об экзархатах}}) која је пружила преосталим егзархатима (у [[Украјина|Украјини]] и [[Белорусија|Бјелорусији]]) широка самоуправна права, као и право да се представљају као Украјинска православна црква и [[Бјелоруска православна црква]].<ref>Журнал Московской Патриархии, М., 1990, № 5, pp. 4—12.</ref>


Дана [[9. јул]]а [[1990]]. у [[Кијев]]у је одржано савјетовање украјинског епископата на којем је закључено да се у западним епархијама појачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима). Процес легализације унијатске цркве у западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора над православцима. Политичке власти нису спречавале незаконита дјеловања унијата него чак доносиле дискриминацијске одлуке којима су предавали православне храмове унијатима. Због тога су украјински православци, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у [[Украјинска аутокефална православна црква|Украјинску аутокефалну православну цркву]].
Дана [[9. јул]]а [[1990]]. у [[Кијев]]у је одржано савјетовање украјинског епископата на којем је закључено да се у западним епархијама појачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима). Процес легализације унијатске цркве у западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора над православцима. Политичке власти нису спречавале незаконита дјеловања унијата него чак доносиле дискриминацијске одлуке којима су предавали православне храмове унијатима. Због тога су украјински православци, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у [[Украјинска аутокефална православна црква|Украјинску аутокефалну православну цркву]].
Ред 52: Ред 52:
Од [[25. октобар|25.]] до [[27. октобар|27. октобра]] [[1990]]. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], одржао се [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејски сабор]] у саставу 91 јерарха [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. Након разматрања апела ({{Јез-рус|Обращение}}), Архијерејски сабор је установио:<ref>Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, pp. 2.</ref>
Од [[25. октобар|25.]] до [[27. октобар|27. октобра]] [[1990]]. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом [[Патријарх московски Алексије II|патријарха Алексија II]], одржао се [[Архијерејски сабор Руске православне цркве|Архијерејски сабор]] у саставу 91 јерарха [[Руска православна црква|Руске православне цркве]]. Након разматрања апела ({{Јез-рус|Обращение}}), Архијерејски сабор је установио:<ref>Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, pp. 2.</ref>
# Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
# Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
# У вези са тим, назив [[Украјински егзархат]] се укида.
# У вези са тим, назив Украјински егзархат се укида.
# Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]].
# Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује [[патријарх московски и све Русије]].
# Предстојатељ Украјинске православне цркве носи титулу [[митрополит кијевски и све Украјине]].
# Предстојатељ Украјинске православне цркве носи титулу [[митрополит кијевски и све Украјине]].
Ред 65: Ред 65:
== Устројство ==
== Устројство ==


Украјинска православна црква је [[Устав Руске православне цркве|Уставом Руске православне цркве]] одређена као [[самоуправна црква]] са правима широке аутономије. Она своју мисију остварује руководећи се ''Томосом патријарха московског и све Русије'' ([[1990]]) и ''Уставом Украјинске православне цркве''.<ref>Дословни превод са руског је ''Статут Украјинске православне цркве'' ({{Јез-рус|устав}} — срп. ''статут'')</ref><ref>Дословни превод са украјинског је ''Статут о управи Украјинске православне цркве'' ({{Јез-укр|Статут про управління Української Православної Церкви}})</ref> Сматра се за насљедницу древне [[Кијевска митрополија|Кијевске митрополије]] (у границама [[Украјина|Украјине]]) и [[Украјински егзархат|Украјинског егзархата]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].
Украјинска православна црква је [[Устав Руске православне цркве|Уставом Руске православне цркве]] одређена као [[самоуправна црква]] са правима широке аутономије. Она своју мисију остварује руководећи се ''Томосом патријарха московског и све Русије'' ([[1990]]) и ''Уставом Украјинске православне цркве''.<ref>Дословни превод са руског је ''Статут Украјинске православне цркве'' ({{Јез-рус|устав}} — срп. ''статут'')</ref><ref>Дословни превод са украјинског је ''Статут о управи Украјинске православне цркве'' ({{Јез-укр|Статут про управління Української Православної Церкви}})</ref> Сматра се за насљедницу древне Кијевске митрополије и Украјинског егзархата [[Руска православна црква|Руске православне цркве]].


Украјинска православна црква не подлијеже државној регистрацији у цјелини. Међутим, статус [[Правно лице|правних лица]] имају њене установе (Кијевска митрополија, синодалне установе, епархијске управе, парохије, манастири, вјерске школе, мисије, братства и сестринства).<ref>Глава I, члан 6. Устава Украјинске православне цркве</ref>
Украјинска православна црква не подлијеже државној регистрацији у цјелини. Међутим, статус [[Правно лице|правних лица]] имају њене установе (Кијевска митрополија, синодалне установе, епархијске управе, парохије, манастири, вјерске школе, мисије, братства и сестринства).<ref>Глава I, члан 6. Устава Украјинске православне цркве</ref>

Верзија на датум 6. јануар 2019. у 15:05

За друге употребе погледајте страницу Украјинска православна црква (вишезначна одредница).
Украјинска православна црква
Кијевско-печерска лавра
Основни подаци
Киријархална цркваРуска православна црква
Аутономија1990 — самоуправна црква с правима широке аутономије
Канонско признањеКанонски призната
ПредстојатељМитрополит кијевски и све Украјине Онуфрије (Березовски)
СједиштеКијев
Канонска јурисдикција Украјина
КалендарЈулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Статистика
Архијереја85
Епархија54
Манастира219
Вјерникаоко 5 милиона

Украјинска православна црква (укр. Українська православна церква, рус. Украинская православная церковь)[1] јесте самоуправна црква с правима широке аутономије под јурисдикцијом Руске православне цркве.

Постоји још и Православна црква Украјине под јурисдикцијом Цариградске патријаршије.

Историја

Главни чланак: Историја Руске православне цркве

Тежња ка аутокефалности

У јесен 1989. године, као посљедица престанка државне контроле над вјерским животом у Совјетском Савезу и у вези са растом националистичко-сепаратистичких осјећања, црквено-политичка ситуација у Украјини се доста погоршала. Конкретно, међу свештеницима и парохијанима Украјинског егзархата су се јавиле тенденције за одвајањем од Московског патријархата.

Патријарх московски Пимен и митрополит кијевски, патријарашки егзарх Украјине Филарет примили су позив од клирика западноукрајинских епархија да дају аутокефалност Егзархату. Затим, Архијерејски сабор Руске православне цркве је 30/31. јануара 1990. донио Уредбу о егзархатима (рус. Положение об экзархатах) која је пружила преосталим егзархатима (у Украјини и Бјелорусији) широка самоуправна права, као и право да се представљају као Украјинска православна црква и Бјелоруска православна црква.[2]

Дана 9. јула 1990. у Кијеву је одржано савјетовање украјинског епископата на којем је закључено да се у западним епархијама појачава вјерски сукоб међу православцима и гркокатолицима (унијатима). Процес легализације унијатске цркве у западној Украјини је добио карактер вјерске агресије против Украјинске православне цркве и терора над православцима. Политичке власти нису спречавале незаконита дјеловања унијата него чак доносиле дискриминацијске одлуке којима су предавали православне храмове унијатима. Због тога су украјински православци, не желећи да приме унију, често присиљавани да пређу у Украјинску аутокефалну православну цркву.

Епископат Украјинске православне цркве је упутио апел патријарху московском и све Русије Алексију II и Светом синоду Руске православне цркве којим су предлагали да се ојача ауторитет свештенства Украјинске православне цркве ради активнијег супротстављања расколницима и унијатима. Дана 10. јула 1990. одржано је засједање Светог синода Украјинског егзархата који је одобрио тај апел. Свети синод Руске православне цркве се 20. јула 1990. упознао с апелом и донио одлуку да се разматра на ванредном засједању Архијерејског сабора. Ради припреме Сабора, била је образована Комисија под предсједништвом митрополита крутицког и коломенског Јувеналија (Појаркова).[3]

Самоуправна црква

Главни чланак: Самоуправна црква

Од 25. до 27. октобра 1990. у синодалној резиденцији у Даниловом манастиру, под предсједништвом патријарха Алексија II, одржао се Архијерејски сабор у саставу 91 јерарха Руске православне цркве. Након разматрања апела (рус. Обращение), Архијерејски сабор је установио:[4]

  1. Украјинској православној цркви даје се независност и самосталност у њеној управи.
  2. У вези са тим, назив Украјински егзархат се укида.
  3. Предстојатеља Украјинске православне цркве бира украјински епископат и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије.
  4. Предстојатељ Украјинске православне цркве носи титулу митрополит кијевски и све Украјине.
  5. Митрополиту кијевском и све Украјине, у границама Украјинске православне цркве, обраћа се са Блажњејши.
  6. Митрополит кијевски и све Украјине има право ношења двије панагије и предношења крста за вријеме богослужења.
  7. Синод Украјинске православне цркве бира и поставља епархијске и викарне архијереје, установљава и укида епархије у границама Украјине.
  8. Митрополит кијевски и све Украјине као предстојатељ Украјинске православне цркве је стални члан Светог синода Руске православне цркве.
  9. Ова одлука Архијерејског сабора Руске православне цркве подлијеже потврди Помјесног сабора Руске православне цркве с уношењем одговарајућих измјена у Устав о управи Руске православне цркве.

Све до краја јануара 2009, за вријеме патријарха Алексија II, Помјесни сабор се није састајао тако да је статус Украјинске православне цркве остао непотврђен. Међутим, био је потврђен од стране свих одржаних архијерејских сабора у том периоду.

Устројство

Украјинска православна црква је Уставом Руске православне цркве одређена као самоуправна црква са правима широке аутономије. Она своју мисију остварује руководећи се Томосом патријарха московског и све Русије (1990) и Уставом Украјинске православне цркве.[5][6] Сматра се за насљедницу древне Кијевске митрополије и Украјинског егзархата Руске православне цркве.

Украјинска православна црква не подлијеже државној регистрацији у цјелини. Међутим, статус правних лица имају њене установе (Кијевска митрополија, синодалне установе, епархијске управе, парохије, манастири, вјерске школе, мисије, братства и сестринства).[7]

Предстојатеља Украјинске православне цркве (митрополита кијевског и све Украјине) бира украјински епископат и његов избор потврђује патријарх московски и све Русије. Предстојатељ је стални члан Светог синода Руске православне цркве, а украјински епископат учествује на архијерејским и помјесним саборима, као и у избору руског патријарха. Највиши органи УПЦ су Сабор (помјесни сабор), Сабор епископа (архијерејски сабор) и Свети синод под предсједништвом митрополита.

Предстојатељ Украјинске православне цркве (од 1992) био је митрополит Владимир (Сабодан). Од 24. фебруара 2014, одлуком Светог синода Украјинске православне цркве, мјестобљуститељ кијевског митрополитског трона је био митрополит черновицки и буковински Онуфрије (Березовски).[8] Послије смрти митрополита Владимира за новог поглавара Украјинске православне цркве (13. августа 2014) изабран је митрополит Онуфрије.[9]

Украјинска православна црква има укупно 54 епархије.[10] По подацима из фебруара 2013. постојала је 51 епархија (као и 22 викарна архијереја и 10 умировљених), укупно 11.393 парохије и 219 манастира.[11]

Види још

Извори

  1. ^ Користи се и проширени назив Украјинска православна црква Московског патријархата (укр. Українська православна церква Московського патріархату, рус. Украинская православная церковь Московского патриархата) како би се направила разлика од неканонске Украјинске православне цркве Кијевског патријархата
  2. ^ Журнал Московской Патриархии, М., 1990, № 5, pp. 4—12.
  3. ^ Определение об Украинской Православной Церкви (14 января 2009), Приступљено 24. 8. 2015.
  4. ^ Документы Архиерейского Собора Русской Православной Церкви. Москва, Свято-Данилов монастырь, 25—27 октября 1990 года. Определение об Украинской Православной Церкви // ЖМП. 1991, № 2, pp. 2.
  5. ^ Дословни превод са руског је Статут Украјинске православне цркве (рус. устав — срп. статут)
  6. ^ Дословни превод са украјинског је Статут о управи Украјинске православне цркве (укр. Статут про управління Української Православної Церкви)
  7. ^ Глава I, члан 6. Устава Украјинске православне цркве
  8. ^ За мјестобљуститеља кијевског митрополитског трона изабран митрополит черновицки и буковински Онуфрије, Приступљено 24. 8. 2015.
  9. ^ Митрополит Онуфрије — поглавар Украјинске православне цркве („СПЦ“, 14. август 2014), Приступљено 24. 8. 2015.
  10. ^ Українська Православна Церква: ЄПАРХІЇ, Приступљено 24. 8. 2015.
  11. ^ Украинская Православная Церковь, Статистика (по состоянию на февраль 2013 г.), Приступљено 24. 8. 2015.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Украјинска_православна_црква&oldid=21179810”