Аутокефална црква — разлика између измена
м →Диптих |
Нема описа измене |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
== Диптих == |
== Диптих == |
||
{{Ажурирати}} |
|||
Данас постоји укупно 14 аутокефалних цркава по диптиху [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] |
Данас постоји укупно 14 општепризнатих аутокефалних цркава. Међутим, по диптиху [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] аутокефалија се признаје и [[Православна црква Украјине|Православној цркви Украјине]] док се по диптиху [[Руска православна црква|Московске патријаршије]] аутокефалија признаје [[Православна црква у Америци|Православној цркви у Америци]]. Између два диптиха постоје и мање разлике у редослиједу. |
||
{| |
{| |
||
|- |
|- |
||
! Диптих [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] !! Диптих [[Руска православна црква| |
! Диптих <br /> [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] !! Диптих <br /> [[Руска православна црква|Московске патријаршије]] |
||
|- |
|- |
||
| |
| |
||
Ред 38: | Ред 38: | ||
# [[Албанска православна црква|Албанска]] |
# [[Албанска православна црква|Албанска]] |
||
# [[Православна црква чешких земаља и Словачке|Чешких земаља и Словачке]] |
# [[Православна црква чешких земаља и Словачке|Чешких земаља и Словачке]] |
||
# [[Православна црква Украјине| |
# [[Православна црква Украјине|Украјине]]<ref>Канонски и аутокефални статус јој признаје само Цариградска патријаршија</ref> |
||
|| |
|| |
||
# [[Цариградска патријаршија|Цариградска]] |
# [[Цариградска патријаршија|Цариградска]] |
||
Ред 54: | Ред 54: | ||
# [[Пољска православна црква|Пољска]] |
# [[Пољска православна црква|Пољска]] |
||
# [[Православна црква чешких земаља и Словачке|Чешких земаља и Словачке]] |
# [[Православна црква чешких земаља и Словачке|Чешких земаља и Словачке]] |
||
# [[Православна црква у Америци|Америчка]] |
# [[Православна црква у Америци|Америчка]]<ref>Канонски статус јој признају све помјесне цркве док јој аутокефални статус признаје пет помјесних цркава</ref> |
||
|} |
|} |
||
Ред 63: | Ред 63: | ||
* [[Самоуправна црква]] |
* [[Самоуправна црква]] |
||
== Извори == |
|||
== Спољашње везе == |
|||
* [http://www.pravenc.ru/text/63032.html АВТОКЕФАЛИЯ, Православная энциклопедия, Т. 1, С. 199-202] |
* [http://www.pravenc.ru/text/63032.html АВТОКЕФАЛИЯ, Православная энциклопедия, Т. 1, С. 199-202] |
||
{{reflist}} |
|||
{{Православље}} |
{{Православље}} |
Верзија на датум 7. јануар 2019. у 03:20
Аутокефална црква (од грч. αυτός и грч. κεφαλή) самостална је помјесна црква.
Потпуно је самостална (независна) од других помјесних цркава, али и у јединству са њима у евхаристијском општењу.
Аутокефалност
Идеја аутокефалности конститутивна је помјесној цркви јер она представља народ Божији (грч. λαος) сабран у једном мјесту ради приношења тајне евхаристије, под вођством епископа окруженог свештеницима и помогнутог ђаконима, уз учешће вјерника. Аутокефални карактер помјесне цркве најбоље се исказује у том евхаристијском сабрању јер оно посједује еклисијалну форму без које не постоји Црква.
Након првобитног ширења хришћанства и ван великих градова дошло је до промјене црквене организације. Формиране су бројне црквене покрајине које су раздијељене међу епископима на челу са „првим епископом“ (архиепископом или митрополитом). Независност древних помјесних цркава била је ограничена, нарочито у дисциплинарном и административном домену. Већ се васељенски сабори изјашњавају о подјели древних цркава на веће територијалне јурисдикције (митрополије и патријархате) потврђујући да пет патријархата (тзв. пентархија) имају апостолско поријекло — Рим, Цариград, Александрија, Антиохија и Јерусалим.
Једна помјесна црква се признаје за аутокефалну кад испуни сљедеће услове: да има сабор епископа (они су њена једина канонска власт), да бира свог првојерарха (архиепископа, митрополита или патријарха), да има одређену територију као јурисдикцију и да освећује свето миро нужно за свету тајну миропомазања.
Процес признавања права да се самостално управља и да се бира свој првојерарх је веома тежак. Неки теолози сматрају да се аутокефалија базира на модерном схватању нације и критикују независност нових патријархата будући да су се они организовали на етничком, а не на територијалном принципу. Тако се аутокефална црква поистовјећује са националном (тзв. филетизам). Територијални принцип јесте основни принцип за само постојање и оснивање једне помјесне цркве и њега треба сматрати као канонску основу аутокефалије и аутономије.
Међутим, помјесна црква није само просто територијално јединство. Канонска традиција и црквена пракса у том погледу много су флексибилније и установиле су сљедеће ставове: аутокефалија и аутономија нису се сматрале искључивим у погледу географске универзалности Цркве него у смислу њене католичности (саборности); аутокефалијом се признаје посебна идентичност помјесне цркве; аутокефалија, као и примат, није привилегија дата само једној цркви или извјесним црквама — свака помјесна црква се налази у апостолском прејемству преко своје јерархије и њеног учења о вјери. Систем аутокефалних цркава и националних јурисдикција обједињује територијално и организационо начело са мисионарским пасторалним нужностима Цркве. Са историјске тачке гледишта, систем аутокефалних цркава постоји пре шизме између Истока и Запада (1054), као и пре пада Цариграда под Турке (1453). Помјесна црква која узурпира свој статус аутокефалије или аутономије постаје некоординирана тј. неукључена у поредак православне саборности — није Црква него шизматичка скупина.
Диптих
Данас постоји укупно 14 општепризнатих аутокефалних цркава. Међутим, по диптиху Цариградске патријаршије аутокефалија се признаје и Православној цркви Украјине док се по диптиху Московске патријаршије аутокефалија признаје Православној цркви у Америци. Између два диптиха постоје и мање разлике у редослиједу.
Диптих Цариградске патријаршије |
Диптих Московске патријаршије |
---|---|
Постоје и аутономне цркве које су под јурисдикцијом аутокефалних цркава. Управо је организованост Православне цркве у аутокефалне и аутономне цркве једно од особености православља.
Види још
Извори