Алманах — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Категорија:Књижевност
м Бот Мења: he:אלמנך
Ред 4: Ред 4:


Литература: ''„[[Свезнање|Општи енциклопедиски лексикон Свезнање]]“'', [[Београд]], 1937, 53.
Литература: ''„[[Свезнање|Општи енциклопедиски лексикон Свезнање]]“'', [[Београд]], 1937, 53.

[[Категорија:Књижевност]]


[[bg:Алманах]]
[[bg:Алманах]]
Ред 17: Ред 19:
[[fi:Almanakka]]
[[fi:Almanakka]]
[[fr:Almanach]]
[[fr:Almanach]]
[[he:אלמנך (ספרות)]]
[[he:אלמנך]]
[[id:Almanak]]
[[id:Almanak]]
[[it:Almanacco]]
[[it:Almanacco]]
Ред 37: Ред 39:
[[wa:Årmonak]]
[[wa:Årmonak]]
[[zh:年鑑]]
[[zh:年鑑]]

[[Категорија:Књижевност]]

Верзија на датум 12. јануар 2009. у 10:28

АЛМАНАХ (ар.) — првобитно астрономски календар, данас књижевни, политички и модни зборник; збирка ауторских приноса. Издавач или уредник не стичу његовим објављивањем ауторско право на прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори. Код Срба их почиње 1815. године Димитрије Давидовић Забавником, а наставља Вук Караџић Даницом 1826. Најпознатија поред ње била Српска пчела (1830-1841) Павла Стаматовића, а најдуже излазио и много читан Љубитељ просвештенија, настављен у Српско-далматински магазин|Српско-далматинском магазину (1836-1869, 1897) У Босни фра Иван Јукић покренуо Босанског пријатеља (1850). Између два свјетска рата излазили су Браство (издавач Друштво светог Саве од 1887) и Годишњица Николе Чупића (од 1877) са популарним и научним садржајем. Већ тада замјењују алманах календари, који се труде да имају што обилатији садржај и нове и оригиналније прилоге. Послије Другог свјетског рата издавање алманаха је ријетко.

Познат по старини и прецизности био је Алманах Гота, који је излазио у Готи на француском и немачком језику од 1763. и доносио административне и статистичке податке о разним државама и генеалогије владарских и кнеженских породицâ. Послије Првог свјетског рата изгубио од свог значаја.

Литература: Општи енциклопедиски лексикон Свезнање, Београд, 1937, 53.