Арија (сатрапија) — разлика између измена
м ciscenje mrtvih referenci |
|||
| Ред 4: | Ред 4: | ||
[[Датотека:Map achaemenid empire en.png|thumb|300px|'''Арија''' (између [[Партија (сатрапија)|Партије]], [[Дрангијана|Дрангијане]] и [[Бактрија (сатрапија)|Бактрије]]) на карти [[Персијско царство|Персијског царства]] око [[500. п. н. е.]]]] |
[[Датотека:Map achaemenid empire en.png|thumb|300px|'''Арија''' (између [[Партија (сатрапија)|Партије]], [[Дрангијана|Дрангијане]] и [[Бактрија (сатрапија)|Бактрије]]) на карти [[Персијско царство|Персијског царства]] око [[500. п. н. е.]]]] |
||
'''Арија''' ([[староперсијски језик|стперс.]] ''Хараива'', [[авестански језик|авест.]] ''Хараеууа'', [[грчки језик|грч.]] ''Ἀρ(ε)ὶα'', [[латински језик|лат.]] ''Aria'') историјска је регија и [[сатрапија]] [[Персијско царство|Персијског царства]] из доба иранске династије [[Ахемениди|Ахеменида] |
'''Арија''' ([[староперсијски језик|стперс.]] ''Хараива'', [[авестански језик|авест.]] ''Хараеууа'', [[грчки језик|грч.]] ''Ἀρ(ε)ὶα'', [[латински језик|лат.]] ''Aria'') историјска је регија и [[сатрапија]] [[Персијско царство|Персијског царства]] из доба иранске династије [[Ахемениди|Ахеменида]]{{чињеница|date = 01. 2019.}}<!--mrtva veza do tog datuma.-->, а данас део источног [[Иран]]а и западног [[Авганистан]]а. |
||
== Географија == |
== Географија == |
||
Верзија на датум 11. јануар 2019. у 06:12
Арија (стперс. Хараива, авест. Хараеууа, грч. Ἀρ(ε)ὶα, лат. Aria) историјска је регија и сатрапија Персијског царства из доба иранске династије Ахеменида[тражи се извор], а данас део источног Ирана и западног Авганистана.
Географија
Арија је подручје које је углавном обухватало долину реке Хари (грч. Ἄρ(ε)ιος), која је дала имене целој регији[1]. У античко доба сматрала се врло плодном те је била позната по производњи вина. Регија Арија омеђена је планинама регија Паропамисаде на истоку те Маргу и Хирканије на северу, односно пустињама регија Керман и Дрангијане на југу. Детаљно су је описали историчари Клаудије Птолемеј и Страбон, а према њиховим записима ради се о данашној регији Херат на западу данашњег Авганистана[2]
Према Плотомеју, првобитни главни град Арије био је Артакоана (грч. Ἀρτακόανα) или Артикаудна (грч. Ἀρτικαύδνα). У његовој близини касније је по налогу Александра Македонског или његових наследника изграђена нова метропола Александрија Арија (грч. Ἀλεξάνδρεια ἡ ἐν Ἀρίοις), односно данашњи Херат у северозападном Авганистану. Птолемеј наводи и неколико других богатих и плодних градова, попут Арије, Сузије, Кандаке, Битаксе, Сотере, Нисибиса и Сарматине.
Историја
Арија се спомиње у записима из доба династије Ахеменида као једна од персијских сатрапија (покрајина)[3]. Око 520. п. н. е. славни персијски владар Кир Велики прикључио је Арију новонасталом Персијском царству. Споменута је у Даријевим краљевским записима у Бехистуну који датирају из 520. п. н. е. Делегати из Арије приказани су на краљевским гробницама у Накш-и Рустаму, те на рељефима источног степенице ападане у Персеполису. Рељефи их приказују у одећи скитског стила; са туникама и високим чизмама, те уплетеним турбаном око главе.
У време Александра Македонског, Арија је очито била важна сатрапија (покрајина). Њоме је управљао Сатибарзан, који је уз Беса из Бактрије и Барсаента из Арахозије био један од три главна сатрапа источног дела Персијског царства. Александар је крајем 330. п. н. е. покорио покрајину и освојио њен главни град Артакоану. Арија је касније била делом хеленистичког царства у доба Селеукида, али 167. п. н. е. поново део новог иранског царства Парта, односно касније Сасанида.
Референце
- ^ Арије, Анабаза, 4.6.6.
- ^ J. Lendering, Arians на www.livius.org
- ^ J. Lendering, Satraps and satrapies на www.livius.org
Литература
- Aleksandrova vojna : (Anabaza) (на језику: (језик: српски) — превод Милана Стахуљака). Zagreb: Matica Hrvatska. 1952. COBISS.SR 27829761.