Реченица — разлика између измена
. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{остале употребе}} |
{{остале употребе}} |
||
У нефункционалној [[Лингвистика|лингвистици]], '''реченица''' је текстуална јединица која се састоји од једне или више [[Реч|речи]] које су граматички повезане. У функционалној лингвистици, реченица је јединица написаног текста ограничених графолошким карактеристикама, као што су [[Верзал|велика слова]] и ознаке ([[Запета|запете]], [[Упитник (знак)|упитници]] и [[Узвичник|узвичници]]). Супротно овом појму је '''крива''', која је ограничена фонолошким особинама као што су висина тона и звучност и ознаке као што су паузе; и са клаузом, која представља низ речи који представљају неки процес који се одвија током времена.<ref name=":0">{{ |
У нефункционалној [[Лингвистика|лингвистици]], '''реченица''' је текстуална јединица која се састоји од једне или више [[Реч|речи]] које су граматички повезане. У функционалној лингвистици, реченица је јединица написаног текста ограничених графолошким карактеристикама, као што су [[Верзал|велика слова]] и ознаке ([[Запета|запете]], [[Упитник (знак)|упитници]] и [[Узвичник|узвичници]]). Супротно овом појму је '''крива''', која је ограничена фонолошким особинама као што су висина тона и звучност и ознаке као што су паузе; и са клаузом, која представља низ речи који представљају неки процес који се одвија током времена.<ref name=":0">{{harvnb|Halliday|2004|p=6}}</ref> Овај појам се углавном односи на реченицу у свом нефункционалном смислу, иако се рад у функционалној лингвистици индиректно наводи или разматра. |
||
Реченица може садржати речи груписане заједно да изразе изјаву, питање, узвик, захтев, наредбу или сугестију.<ref>{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/sentence|title=Sentence – Definitions from Dictionary.com|last=|first=|date=|website=Dictionary.com|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=23. |
Реченица може садржати речи груписане заједно да изразе изјаву, питање, узвик, захтев, наредбу или сугестију.<ref>{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/sentence|title=Sentence – Definitions from Dictionary.com|last=|first=|date=|website=Dictionary.com|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=23. 05. 2008}}</ref> Реченица је скуп речи који у принципу говори потпуну мисао (иако можда неће имати смисла узето из изолације [[Контекст комуникације|контекста]]); стога она може бити једноставна фраза, али мора да има довољно [[Значење|значења]] да имплицира клаузу, чак и ако није експлицитна. На пример реч „Два” као реченица (одговор на питање „Колико их је било?”) подразумева клаузу „Било је двоје”. Обично реченица садржи [[Субјекат (граматика)|субјекат]] и [[предикат]]. Реченица се такође може дефинисати потпуно у правописним терминима, као група речи која почиње великим словом и завршава се тачком.<ref name=":0" /> |
||
Чланови реченице: |
Чланови реченице: |
||
Ред 37: | Ред 37: | ||
== Дужина == |
== Дужина == |
||
Са обновљеним интересом, дужина реченице се проучава од 1980-их, углавном у контексту „других синтактичке феномене”. |
Са обновљеним интересом, дужина реченице се проучава од 1980-их, углавном у контексту „других синтактичке феномене”.{{sfn|Těšitelová|1992|p=126}} |
||
Једна дефиниција просечне дужине реченице прозног параграфа је однос броја речи и броја реченица.<ref>{{cite web |
Једна дефиниција просечне дужине реченице прозног параграфа је однос броја речи и броја реченица.<ref>{{cite web|url=https://www.reddit.com/r/linguistics/comments/lv7b7/language_log_on_twitter_and_real_trends_in_word/ | title=Calculate Average Sentence Length | publisher=Linguistics Forum |date=23. Jun 2011 | accessdate=12. 12. 2011}}</ref> У уџбенику ''Математичка лингвистика'', Андраса Корнеја, сугерише се да је у „новинарској прози просечна дужина реченице изнад 15 речи”.{{sfn|Kornai|2007|p=188}} Просечна дужина реченице углавном служи као мерило за процену реченичне тешкоће или сложеност.{{sfn|Carter|1982|p=108}} Уопштено, ако се просечна дужина реченице повећа, онда ће се и сложеност реченице повећати.{{sfn|Troia|2011|p=270}} |
||
Друга дефиниција „дужине реченице” је број клаузула у реченици, док је „дужина клаузуле” број [[Phone (phonetics)|фонова]] у клаузули.<ref>{{ |
Друга дефиниција „дужине реченице” је број клаузула у реченици, док је „дужина клаузуле” број [[Phone (phonetics)|фонова]] у клаузули.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ODC4ZTwn81wC&pg=PA352&dq=%22sentence+length%22+linguistics&hl=en&ei=4zjpToblNOGaiAfFh5jPCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=%22sentence%20length%22%20linguistics&f=false | title=Quantitative Linguistics |year=2005 | accessdate=15. 12. 2011 |last=Köhler|first=Reinhard|author2=Gabriel Altmann |last3=Piotrovskiĭ|first3=Raĭmond Genrikhovich| page=352 | quote=(Caption) Table 26.3: Sentence length (expressed by the number of clauses) and clause length (expressed by the number of phones) in a Turkish text }}</ref> |
||
Истраживања Ерика Шила и Питера де Хана базирана на узорцима текста су показала да две суседне реченице имају већу вероватноћу да имају сличне дужине од две реченице које нису суседне, и да готово сигурно имају сличну дужину у фикцији. Ово је супротстављено теорији да „аутори могу да теже да имају наизменичне дуге и кратке реченице”.<ref>{{cite web |
Истраживања Ерика Шила и Питера де Хана базирана на узорцима текста су показала да две суседне реченице имају већу вероватноћу да имају сличне дужине од две реченице које нису суседне, и да готово сигурно имају сличну дужину у фикцији. Ово је супротстављено теорији да „аутори могу да теже да имају наизменичне дуге и кратке реченице”.<ref>{{cite web|url=http://llc.oxfordjournals.org/content/8/1/20.abstract | title=Characteristics of Sentence Length in Running Text | publisher=Oxford University Press |year=1993 | accessdate=12. 12. 2011 |last=Schils|first=Erik|author2=Pieter de Haan }}</ref> Дужина реченице, као и сложеност речи, су фактори у читљивости реченице; међутим, и за друге факторе, као што је присуство везника, речено је да „знатно олакшавају разумевање”.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=1Zw9AAAAIAAJ&pg=PA108&dq=%22sentence+length%22+linguistics&hl=en&ei=4zjpToblNOGaiAfFh5jPCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=%22sentence%20length%22%20linguistics&f=false | title=The assessment of sentence difficulty | accessdate=15. 12. 2011 |last=Perera|first=Katherine|pages=108}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=eer_Pg7ZAGAC&pg=PA21&dq=%22sentence+length%22+linguistics&hl=en&ei=4zjpToblNOGaiAfFh5jPCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=%22sentence%20length%22%20linguistics&f=false | title=Sentence Length, Sentence Complexity, and the Noun Phrase in 18th-Century News Publications | accessdate=15. 12. 2011 |last=Fries|first=Udo|pages=21}}</ref> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Ред 49: | Ред 49: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=ODC4ZTwn81wC&pg=PA352&dq=%22sentence+length%22+linguistics&hl=en&ei=4zjpToblNOGaiAfFh5jPCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=%22sentence%20length%22%20linguistics&f=false | title=Quantitative Linguistics |year=2005 | accessdate=15. 12. 2011 |last=Köhler|first=Reinhard|author2=Gabriel Altmann |last3=Piotrovskiĭ|first3=Raĭmond Genrikhovich| page=352 | quote=(Caption) Table 26.3: Sentence length (expressed by the number of clauses) and clause length (expressed by the number of phones) in a Turkish text }} |
|||
⚫ | |||
* {{ |
* {{Cite book|ref=harv|url=https://www.worldcat.org/oclc/795119185|title=An Introduction to Functional Grammar.|last=Halliday|first=M. A. K|date=|publisher=Hodder Education|year=2004|id=ISBN 1-4441-1908-7|edition=3.|location=London|publication-place=|oclc=795119185|ref=Harv}} |
||
* {{ |
* {{Cite book|ref=harv|url=https://www.worldcat.org/oclc/704275234|title=Quantitative linguistics|last=Těšitelová|first=Marie|date=|publisher=John Benjamins Pub. Co|year=1992|id=ISBN 90-272-1546-4|location=Amsterdam|publication-place=|oclc=704275234|ref=Harv}} |
||
* {{ |
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=9VCHgEpVXysC&pg=PA188&dq=%22sentence+length%22+linguistics&hl=en&ei=Yj_pTvPuFuyUiQfKvdWFDA&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=%22sentence%20length%22%20linguistics&f=false|title=Mathematical linguistics|author=Kornai|first=András|publisher=Springer Science & Business Media|year=2007|id=ISBN 1-84628-985-8|publication-place=|ref=Harv}} |
||
⚫ | |||
* {{ |
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=D0KuDYr-lU0C&pg=PA370&dq=%22sentence+length%22+linguistics+history&hl=en&ei=jULpTo7UGqKjiAebq-HOCA&sa=X&oi=book_result&ct=result&redir_esc=y#v=onepage&q=%22sentence%20length%22%20linguistics%20history&f=false|title=Instruction and assessment for struggling writers: evidence-based practices|author=Troia|first=Gary A.|publisher=Guilford Press|year=2011|id=ISBN 1-60918-030-5|publication-place=|ref=Harv|accessdate=}} |
||
[[Категорија:Лингвистика]] |
[[Категорија:Лингвистика]] |
Верзија на датум 16. јануар 2019. у 06:16
У нефункционалној лингвистици, реченица је текстуална јединица која се састоји од једне или више речи које су граматички повезане. У функционалној лингвистици, реченица је јединица написаног текста ограничених графолошким карактеристикама, као што су велика слова и ознаке (запете, упитници и узвичници). Супротно овом појму је крива, која је ограничена фонолошким особинама као што су висина тона и звучност и ознаке као што су паузе; и са клаузом, која представља низ речи који представљају неки процес који се одвија током времена.[1] Овај појам се углавном односи на реченицу у свом нефункционалном смислу, иако се рад у функционалној лингвистици индиректно наводи или разматра.
Реченица може садржати речи груписане заједно да изразе изјаву, питање, узвик, захтев, наредбу или сугестију.[2] Реченица је скуп речи који у принципу говори потпуну мисао (иако можда неће имати смисла узето из изолације контекста); стога она може бити једноставна фраза, али мора да има довољно значења да имплицира клаузу, чак и ако није експлицитна. На пример реч „Два” као реченица (одговор на питање „Колико их је било?”) подразумева клаузу „Било је двоје”. Обично реченица садржи субјекат и предикат. Реченица се такође може дефинисати потпуно у правописним терминима, као група речи која почиње великим словом и завршава се тачком.[1]
Чланови реченице:
- Главни - Субјекат и Предикат.
- Зависни - Атрибут и Апозиција (одредбе именице), Објекат (допуна глагола) прилошке одредбе (одредбе глагола).
Речи у реченици имају функцију реченичких чланова. То је синтаксичка функција речи.
Субјекат
Субјекат или субјект означава о коме или чему се у реченици говори. Субјектом се означава вршилац радње, носилац стања, узрочник збивања, односно оно чему се предикатом нешто приписује.
- Учитељица прегледа задатке.
- Јована и Теодора су добиле петице у школи.
Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке заменице, именичка синтагма или паралелни реченични чланови.
- Неки старији људи су седели на клупи.
- Милица и Тамара су добре другарице.
У функцији субјекта могу се осим именичких појавити друге врсте речи.
- Трчати је здраво.
- Пет је мој срећан број.
Граматички субјекат је увек у номинативу.
- Мома се игра.
Логички субјекат је у генитиву, дативу или акузативу.
- ген. Нема Моме. (Мома није ту.)
- дат. Мени се спава. (Ја сам поспан.)
- ак. Весну је страх. (Весна осећа страх.)
Предикат
Предикат је централни члан реченице. Он казује нешто о субјекту. Може бити глаголски и именски.
- Глаголски предикат је глагол у личном глаголском облику. Њиме се субјекту приписује нека радња, стање или збивање.
- Именски предикат се састоји од два дела. То су глаголски и именски део. Глаголски део је помоћни глагол ЈЕСАМ - БИТИ у личном глаголском облику. Именски део предиката може бити било која именска реч (именица, заменица, придев, број или прилог) или синтагма са именском речју, и он означава садржај именског предиката.
- приписује субјекту неку особину: Ана је лепа.
- идентификује субјекат: Ана је васпитачица.
Предикат може бити ПРОСТ или СЛОЖЕН.
- Прост - састоји се од једног глагола у личном глаголском облику.
- Сложен - састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи моћи, хтети, желети, морати, смети.
Дужина
Са обновљеним интересом, дужина реченице се проучава од 1980-их, углавном у контексту „других синтактичке феномене”.[3]
Једна дефиниција просечне дужине реченице прозног параграфа је однос броја речи и броја реченица.[4] У уџбенику Математичка лингвистика, Андраса Корнеја, сугерише се да је у „новинарској прози просечна дужина реченице изнад 15 речи”.[5] Просечна дужина реченице углавном служи као мерило за процену реченичне тешкоће или сложеност.[6] Уопштено, ако се просечна дужина реченице повећа, онда ће се и сложеност реченице повећати.[7]
Друга дефиниција „дужине реченице” је број клаузула у реченици, док је „дужина клаузуле” број фонова у клаузули.[8]
Истраживања Ерика Шила и Питера де Хана базирана на узорцима текста су показала да две суседне реченице имају већу вероватноћу да имају сличне дужине од две реченице које нису суседне, и да готово сигурно имају сличну дужину у фикцији. Ово је супротстављено теорији да „аутори могу да теже да имају наизменичне дуге и кратке реченице”.[9] Дужина реченице, као и сложеност речи, су фактори у читљивости реченице; међутим, и за друге факторе, као што је присуство везника, речено је да „знатно олакшавају разумевање”.[10][11]
Референце
- ^ а б Halliday 2004, стр. 6
- ^ „Sentence – Definitions from Dictionary.com”. Dictionary.com. Приступљено 23. 05. 2008.
- ^ Těšitelová 1992, стр. 126.
- ^ „Calculate Average Sentence Length”. Linguistics Forum. 23. Jun 2011. Приступљено 12. 12. 2011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ Kornai 2007, стр. 188.
- ^ Carter 1982, стр. 108.
- ^ Troia 2011, стр. 270.
- ^ Köhler, Reinhard; Gabriel Altmann; Piotrovskiĭ, Raĭmond Genrikhovich (2005). Quantitative Linguistics. стр. 352. Приступљено 15. 12. 2011. „(Caption) Table 26.3: Sentence length (expressed by the number of clauses) and clause length (expressed by the number of phones) in a Turkish text”
- ^ Schils, Erik; Pieter de Haan (1993). „Characteristics of Sentence Length in Running Text”. Oxford University Press. Приступљено 12. 12. 2011.
- ^ Perera, Katherine. The assessment of sentence difficulty. стр. 108. Приступљено 15. 12. 2011.
- ^ Fries, Udo. Sentence Length, Sentence Complexity, and the Noun Phrase in 18th-Century News Publications. стр. 21. Приступљено 15. 12. 2011.
Литература
- Köhler, Reinhard; Gabriel Altmann; Piotrovskiĭ, Raĭmond Genrikhovich (2005). Quantitative Linguistics. стр. 352. Приступљено 15. 12. 2011. „(Caption) Table 26.3: Sentence length (expressed by the number of clauses) and clause length (expressed by the number of phones) in a Turkish text”
- Halliday, M. A. K (2004). An Introduction to Functional Grammar. (3. изд.). London: Hodder Education. OCLC 795119185. ISBN 1-4441-1908-7.
- Těšitelová, Marie (1992). Quantitative linguistics. Amsterdam: John Benjamins Pub. Co. OCLC 704275234. ISBN 90-272-1546-4.
- Kornai, András (2007). Mathematical linguistics. Springer Science & Business Media. ISBN 1-84628-985-8.
- Carter, Ronald. Linguistics and the teacher. London: Routledge & K. Paul. OCLC 8587839. ISBN 0-7100-9193-1.
- Troia, Gary A. (2011). Instruction and assessment for struggling writers: evidence-based practices. Guilford Press. ISBN 1-60918-030-5.