Хамдија Поздерац — разлика између измена

хамдија поздреац
хамдија поздреац
	Хамдија Поздерац
Лични подаци
Датум рођења	15. јануар 1924.
Место рођења	Цазин, Краљевина Југославија
Датум смрти	7. април 1988. (64 год.)
Место смрти	Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Председник Председништва СР БиХ
Период	1971 — 1974.
Претходник	Џемал Биједић
Наследник	Ратко Дугоњић
Одликовања

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 19. јануар 2019. у 00:46

Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924 — Сарајево, 7. април 1988), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и јунак социјалистичког рада.

Биографија

Рођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).

У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.

После ослобођења Југославије, обављао одговрне партијско-државне дужности. Био је:

председник Председништва СР Босне и Херцеговине, од 1971. до 1974. године
председник Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1974. до 1978. године

Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Бран је за народног посланик Републичке супштине Босне и Херцеговине.

Пред крај политичке каријере, био је и члан Председништва СФРЈ. Године 1987. био је присиљен да, због „афере Агрокомерц“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.

Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Умро је 7. априла 1988. године у Клиничко болничком центру „Кошево“ у Сарајеву.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенски одликовања, међу којима су - Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике, Орден братства и јединства, Орден заслуга за народ, Орден за храброст и др. Носилац је и награде ЗАВНОБиХ-а.

Литература

Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.

@@ Ред 26: / Ред 26: @@
 {{!}}}
 }}
-'''Хамдија Поздерац''' ([[Цазин]], [[15. јануар]] [[1924]] — [[Сарајево]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]], [[7. април]] [[1988]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] и [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]].
+'''Хамдија Поздерац''' ([[Цазин]], [[15. јануар]] [[1924]] — [[Сарајево]], [[7. април]] [[1988]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] и [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]].
 == Биографија ==
 Рођен је [[15. јануар]]а [[1924]]. године у [[Цазин]]у, и то под именом Мухамед. Имао је три брата ([[Хакија Поздерац|Хакију]], Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).
-У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] од [[1942]]. године. У [[Осма крајишка ударна бригада|Осмој крајишкој ударној бригади]] био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]]-а и СКОЈ-а за [[Босанска Крајина|Босанску крајину]]. Почетком [[1944]]. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
+У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] од [[1941]]. године. У [[Осма крајишка ударна бригада|Осмој крајишкој ударној бригади]] био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈ]]-а и СКОЈ-а за [[Босанска Крајина|Босанску крајину]]. Почетком [[1944]]. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
 После ослобођења [[Југославија|Југославије]], обављао одговрне партијско-државне дужности. Био је:

п р у Лидери Савеза комуниста Босне и Херцеговине
Секретар ЦК КП БиХ	Ђуро Пуцар (1948—1952)
Председник ЦК СК БиХ	Ђуро Пуцар (1952—1965) Цвијетин Мијатовић (1965—1969) Бранко Микулић (1969—1978) Никола Стојановић (1978—1982) Хамдија Поздерац (1983—1984) Мато Андрић (1984—1986) Милан Узелац (1986—1988) Абдулах Мутапчић (1988—1989) Нијаз Дураковић (1989—1990)

п р у Председници Народне Републике БиХ и Социјалистичке Републике БиХ
називи фукција по периодима: председник Президијума Народне скупштине (1945—1953), председник Скупштине (1953—1974) и председник Председништва (1974—1990)
1945—1953.	Војислав Кецмановић (1943—1946) Ђуро Пуцар (1946—1948) Владо Шегрт (1948—1953)
1953—1974.	Ђуро Пуцар (1953—1963) Ратко Дугоњић (1963—1967) Џемал Биједић (1967—1971) Хамдија Поздерац (1971—1974)
1974—1990.	Ратко Дугоњић (1974—1978) Раиф Диздаревић (1978—1982) Бранко Микулић (1982—1983) Миланко Реновица (1983—1985) Мунир Месиховић (1985—1987) Мато Андрић (1987—1988) Никола Филиповић (1988—1989) Обрад Пиљак (1989—1990) Алија Изетбеговић (1990)