Стеван Јаковљевић — разлика између измена
м #1Lib1Ref |
м #1Lib1Ref |
||
| Ред 18: | Ред 18: | ||
| напомене = |
| напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Стеван Јаковљевић'''<ref name="Стеван |
'''Стеван Јаковљевић'''<ref name="Стеван Јаковљевић">{{cite web |title=Стеван Јаковљевић |url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=стеван_јаковљевић |website=Српска енциклопедија |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> <ref>„Личности и дела скрајнуте традиције”, Ковачевић Божидар, Српско библиофилско друштво, 2014.</ref> ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био [[професор]] [[Универзитет у Београду|Универзитета]] у [[Београд]]у и [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] од [[1945]]. до [[1950]], [[биолог]], [[књижевник]] и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Верзија на датум 20. јануар 2019. у 22:03
| Стеван Јаковљевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. децембар 1890. |
| Место рођења | Књажевац,  Краљевина Србија |
| Датум смрти | 2. новембар 1962. (71 год.) |
| Место смрти | Београд,  НР Србија,  ФНР Југославија |
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
Стеван Јаковљевић[1] [2] (Књажевац, 7. децембар 1890 — Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
Биографија
Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.
Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име[3] и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија” (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста” (1935), „Под Крстом” (1936) и „Капија слободе” (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација” (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна” (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци” (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера”, „Макрофитска вегетација Охридског језера” и „Систематика лековитог биља”.
Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.
По њему се зове Гимназија „Стеван Јаковљевић” у Власотинцу.
Референце
- ^ „Стеван Јаковљевић”. Српска енциклопедија. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Личности и дела скрајнуте традиције”, Ковачевић Божидар, Српско библиофилско друштво, 2014.
- ^ „Огледи и критике”, Гавела Ђуро, Српска књижевна задруга, Београд, 1979.
Спољашње везе
- Стеван Јаковљевић: Српска трилогија — књига прва, Српска трилогија — књига друга, Српска трилогија — књига трећа на Антологији српске књижевности (.docx формат)
- Биографија на сајту САНУ
- Страдања писца Српске трилогије - Вечерње новости
- Сећање на победу у Великом рату и Стевана Јаковљевића („Политика”, 1. децембар 2018)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
