Маргита Стефановић

Маргита Стефановић
Лични подаци
Датум рођења	(1959-04-01)1. април 1959.
Место рођења	Београд, ФНР Југославија
Датум смрти	18. септембар 2002.(2002-09-18) (43 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија
Музички рад
Активни период	1982—2002.
Жанр	Рок
Инструмент	клавир, клавијатуре
Остало
Повезани чланци	Екатарина Велика

Маргита Маги Стефановић (Београд, 1. април 1959 — Београд, 18. септембар 2002) била је српска музичарка, најпознатија као клавијатуристкиња београдске рок групе Екатарина Велика.

Биографија

Рођена је као јединица у породици београдског позоришног и ТВ-редитеља Славољуба Стефановића-Равасија

Похађала је и завршила основну школу „Ослободиоци Београда“ (1965–1973) и VIII београдску гимназију, математички смер (1973–1977). Нижу и Средњу музичку школу, инструментални одсек, класа професорке Мирославе Лили Петровић, похађа и завршава у периоду од 1967–1976. у школи „Јосип Славенски“. Током школовања била је учесник многих такмичења и носилац бројних награда на састајањима инструменталиста и камерних оркестара и ансамбала у Југославији и иностранству. 1970. године, кад јој је било 11 година, а Иву Погорелићу 12, као најталентованији у класи добијају понуду од руског професора Тимакина за наставак школовања у музичкој школи у Москви. Маргитини родитељи одбијају понуду, а Иво исте године (1970) одлази у Москву. Маргита наставља школовање у Београду, „прескаче“ шести разред ниже музичке школе и уписује први средње. Године 1977, након завршетка гимназије, уписује Архитектонски факултет у Београду. Као студент осваја трећу награду на међународном конкурсу у Јапану за рад на тему уређења црногорског села Режевићи. Истовремено важи за једног од најталентованијих класичних пијаниста. 1981/2. школске године апсолвира на смеру пројектовања „Смрзнуте музике“ /архитектуре/, а 1984. дипломира са темом „алтернативно пројектовање“ код професора Милана Лојанице.

Прекретницу у њеној музичкој оријентацији представља присуствовање концерту тек формираног бенда Милана Младеновића Катарина II у сали биоскопа Топчидерска звезда. Првог маја 1982. упознаје чланове групе Електрични оргазам, а кроз дружење са њима и Милана Младеновића. Младеновић је, фасциниран њеним талентом и вољом за истраживањем, позива да се придружи групи, те купује синтесајзер на којем Стефановићева вежба. Након повратка са тромесечног пута по Јужној Америци Маргита Стефановић постаје стални члан састава.

Катарина II 1985. мења име у Екатарина Велика и делује све до 1994. године. Током тог периода Маргита Стефановић компонује и музику за позориште (представе Класни непријатељ, Три сестре, С оне стране дуге и Мајка храброст) и телевизију (драма Плави, плави), ради као продуцент (Карлови Вари) и гостује на албумима многих југословенских група (Бејби Кејт, Елвис Ј. Куртовић, Ван Гог, Бабе). Године 1985. појављује се у филму Горана Марковића Тајванска канаста у улози сестре главног јунака. У филму се појављује и ЕКВ изводећи песму Тату (енгл. Tatoo).

После распада Екатарине Велике наставља да се бави музиком. Са неколико београдских музичара крајем 1994. оснива бенд Курајбери који углавном изводи обраде страних и домаћих хитова по београдским клубовима. Године 1995. оснива бенд EQV са музичарем Владимиром Стојићем и издаје ЦД Ти си сав мој бол (назван по песми Екатарине Велике) за бечку музичку кућу Coop Arts & Crafts Unlimited. На ЦД-у се налази и техно обрада истоимене песме. У том периоду наставља да гостује и на албумима и концертима југословенских бендова и повремено свира са саставима Глисерси, Зион банда и Директори.

Крајем 90-их њена музичка активност слаби. Године 2002. компонује музику за представу београдске редитељке Хајдане Балетић Капут мртвог човека што је њено последње музичко дело.

Маргита Стефановић је последње недеље живота провела у београдском Центру за смештај бескућника, а умрла је 18. септембра 2002. на београдској Инфективној клиници.

Занимљивост

• За њу је везана урбана прича о првом београдском графиту. Наиме, Небојша Крстић је на зиду у дворишту, наспрам прозора њеног стана у Смиљанићевој 4 на Славији, написао „Маргита је дечак”. Много година касније графит је избледео, а неко је преко њега исписао „Прозор мора пасти”.

Библиографија

• Маги, звезда која вечно траје (Београд, 2002)
• Александар Илић, Врати унатраг (Београд, 2008)
• Лидија Николић, Осећања О. Сећања (Чекић, Београд, 2011, 2012; Чекић/Макарт 2014; Orion Art 2017)
• Лидија Николић, Post scriptum (Београд, Orion Art, 2017)

Литература

• Јањатовић, Петар (2003). Ex YU рок енциклопедија. Београд: Чигоја штампа. COBISS.SR 137175308. 
• „Маги, звезда која вечно траје“ (Београд, 2002)
• Петар Јањатовић, Илустрована Yu-Rock енциклопедија (Београд, 1998)
• Александар Жикић, Место у мећави (Београд, 1997)

Спољашње везе

• Чланак о Маргити
• Прича о трагичној судбини и крају Маги из групе ЕКВ: Пад црног анђела (Б92, 28. август 2015)